Osmorica imaju koliko i 3,6 milijardi siromašnih

Dok će večeras svaki deveti čovek na planeti otići u krevet gladan, ne znajući da li će sutra imati šta da jede, da li će imati posao, strahujući za svoje zdravlje i troškove lečenja koje bolest donosi, šačica milijardera ima toliko bogatstvo da im je potrebno nekoliko života da ga potroše. Štaviše, dok večeras budu spavali, njihove milijarde će se množiti. Na čelu ovih, od oko jedan odsto ukupne svetske populacije srećnika, koji su u svetu gde smo svi rođeni jednaki samo malo više jednaki od drugih, nalazi se osam „veličanstvenih” – najbogatijih ljudi koji poseduju ukupno 426 milijardi dolara. Toliko novca, s druge strane, zajedno ima 3,6 milijardi ljudi na planeti ili skoro pola svetske populacije.

Do ovih podataka došla je humanitarna organizacija Oksfam koja je vodeći se „Forbsovom” listom najbogatijih ljudi na svetu iz marta prošle godine sabrala bogatstvo prvih osam na listi. Na čelu osmorke je, očekivano, osnivač „Majkrosofta” Bil Gejts, koji po ovim podacima poseduje 75 milijardi dolara. Prate ga Amansio Ortega, osnivač „Inditeksa”, koji drži modni lanac „Zara” sa 67 milijardi dolara, Voren Bafet, najveći deoničar „Berkšir hataveja” sa 60,8 milijardi, meksički poslovni magnat Karlos Slim Elu „težak” 50 milijardi, potom osnivač „Amazona” Džef Bezos sa 45 milijardi, pa osnivač „Fejsbuka” Mark Zakerberg sa 44,6 milijardi. Tu je i suosnivač „Orakla” Lari Elison sa 43,6, a poslednji je bivši gradonačelnik Njujorka i vlasnik ekonomskog informativnog servisa „Blumberg” Majkl Blumberg, koji ima 40 milijardi dolara.

Činjenica da superbogata elita napreduje u ekonomskim prilikama koje čine da druga polovina sveta postaje sve siromašnija ne udara lično na pomenute milijardere, od kojih su neki filantropi i milijarde su dali u dobrotvorne svrhe, koliko na izvitoperenu ekonomiju. Milijarderi koji imaju novca koliko i 3,6 milijardi siromašnih ljudi, najmoćniji su predstavnici i korisnici ekonomskog sistema u kojem „para na paru ide”, tačnije, bogatstvo ostvaruje više bogatstva, dok siromaštvo zapada sve dublje u siromaštvo.

Šokantnu skalu ekonomske nejednakosti organizacija Oksfam objavila je uoči početka jednonedeljnog ekonomskog foruma u švajcarskom odmaralištu Davosu, gde će se sliti politička i poslovna elita, u rasponu od kineskog predsednika Si Đinpinga do pop zvezde Šakire.

Predstavljajući izveštaj dan pre nego će se u Davosu na skupu pod nazivom „Odgovornost i odgovorno rukovodstvo” raspravljati o društvenim podelama, rastućem populizmu, strahu zbog klimatskih promena, Oksfam izvesno nije nameravao da ukaže da smanjenje jaza između bogatih i siromašnih leži u teranju osam ljudi da promene svoje ponašanje. Izazov leži u kompleksnijim tržišnim prilikama, koje su za samo godinu dana, od kada su se poslednji put lideri okupili u švajcarskim Alpima, ovaj jaz učinili većim nego ikada.

Oksfam za ovaj fenomen krivi na prvom mestu agresivnu uzdržanost od povećanja plata, izbegavanje plaćanja poreza uplovljavanjem u mirne luke poreskih rajeva, a o čemu se javnost povremeno iščuđavala zahvaljujući aferama poput poslednje nazvane „Panama papiri”. Rak-ranu polarizovanosti gde svetsku ravnotežu na jednoj strani drži jedan odsto, a na drugoj 99 odsto ljudske vrste, organizacija vidi i u istiskivanju proizvođača od velikih kompanija i pružanja daleko većih prinosa direktorima i upravljačkim višeslojnim strukturama.

Izbegavanje plaćanja poreza, navode ovim povodom britanski mediji, siromašne zemlje košta više od 100 milijardi dolara godišnje, što je novac koji se može usmeriti na obezbeđenje čistije vode, za bolju zdravstvenu zaštitu, lečenje dece ili školovanje. Bogate zemlje, piše „Gardijan”, uključujući i Veliku Britaniju, gube mnogo više.

Organizacija je stoga pozvala na novi ekonomski model koji bi preokrenuo rast nejednakosti, a koji pomaže da se objasni trend pobede Donalda Trampa na američkim predsedničkim izborima, odluku Britanaca da napuste Evropsku uniju ili duboko nezadovoljstvo javnosti procesom globalizacije.

Organizacija koja prati ekonomsku neravnotežu između najbogatijih i siromašnih ne ukazuje da je nejednakost gvozdeni zakon kapitalizma, ali pokušava da ukaže da jeste pitanje donošenja prave političke odluke.

„Šokantno je da tolika količina bogatstva bude u rukama nekolicine u trenutku kada jedan od deset ljudi na planeti živi s manje od dva dolara dnevno”, rekla je za „Gardijan” direktorka Oksfama Vini Bjanjima. Ona je za britanski list podsetila da je u njihovom prethodnom izveštaju stajalo da 62 najbogatija čoveka na planeti imaju novca koliko polovina svetske populacije. Drastičan jaz desio se u međuvremenu jer se navodno ispostavilo da je siromaštvo u Kini i Indiji gore nego što se mislilo.

Većina ljudi u donjoj statusnoj polovini populacije suočava se sa svakodnevnim preživljavanjem, a 70 odsto njih žive u zemljama sa niskim primanjima. U izveštaju dalje stoji da od 2015. godine jedan odsto najbogatijih poseduje veće bogatstvo od ostatka planete i da će u narednih 20 godina 500 ljudi svojim naslednicima predati bogatstvo do 2,1 biliona dolara, što je suma veća od godišnjeg BDP-a Indije, zemlje s 1,3 milijardi ljudi.

I dok Oksfam poziva na temeljnu promenu koja bi radila za sve a ne samo privilegovane, obeshrabrujuće zvuče stručnjaci koji upozoravaju da jednakost izgleda dalje nego ikada u svetu „bregzita”, Trampa, procvata rasizma. Pri ovom stanju stvari, britanska vlada, koja se jednom godišnje suočava s neprijatnostima koje nosi izveštaj nazvan stanje nacije, prošle nedelje je mogla čuti da napretka ima – u obrnutom smeru – a što znači da „Tačerkina deca”, rođena osamdesetih godina prošlog veka, sada žive gore od svojih roditelja. Ovo stanje nacije, koje se može nazvati i stanje nacija, razbija očekivanje da stvari treba da idu nabolje i da će životni standard po prirodi stvari rasti.