Da li je Jeremić na startu pretekao Jankovića

„Opozicija, koja je slaba, ima dva jaka kandidata”, reči su kojima sociološkinja Vesna Pešić opisuje najave predsedničkih kandidatura Saše Jankovića i Vuka Jeremića. A između njih dvojice, ko je jači? Ako se pita Dragan Šutanovac, Janković bi mogao da pobedi čak i Aleksandra Vučića kao protivkandidata u drugom krugu. „Niko nije verovao ni da će Boris Tadić pobediti 2004. godine”, obrazložio je lider Demokratske stranke juče za N1. Ali, po Đorđu Vukadinoviću, Jeremić već sada jedini od svih predstavnika demokratske opozicije ima dvocifreni rejting.

Istini za volju, Janković se jeste kandidovao pre Jeremića i dobio podršku DS-a, ali mu se na teret stavlja manjak političkog iskustva i to što se nije povukao s funkcije zaštitnika građana. Tako je i Šutanovac juče izrazio stav da bi ombudsman trebalo da podnese ostavku i pre raspisivanja izbora, kako bi što pre krenuo u kampanju. S druge strane, Jeremić je prekjuče, obznanjujući kandidaturu, predstavio nešto konkretniji program čije konture (vojna neutralnost, saradnja i sa EU, i s Rusijom, i s Kinom) podsećaju na četiri stuba iz vremena kad je bio šef diplomatije i na spoljnu politiku aktuelne vlasti.

Poredeći startne pozicije dvojice kandidata, Bojan Klačar iz Cesida za naš list ocenjuje da su posle Jeremićeve kandidature obojica dospeli „u egal”. On očekuje da kampanje obojice pretendenata na Andrićev venac budu bitno različite.

„Janković ima taj limit da nije podneo ostavku na mesto ombudsmana i zato sve vreme mora da drži neku vrstu balansa između funkcije koju obavlja i najavljene kandidature. Očekujem da će stoga podneti ostavku na mesto ombudsmana i u kampanji zaigrati na priču da je on nezavisni kandidat građana, ali i na korišćenje stranačke infrastrukture i resursa DS-a”, ističe Klačar.

Jeremić će pak, ocenjuje on, imati prilično programski utemeljenu i jasno profilisanu, političku kampanju, verovatno s konkretnim rešenjima, velikim iskustvom i međunarodnim kontaktima.

„Shodno tome, iako još nije dobio podršku nijedne stranke, on će potencirati ono što nemaju drugi kandidati, a to je jedna ozbiljna politička biografija za naše prilike”, kaže Klačar.

Za politikologa Cvijetina Milivojevića, direktora Agencije „Pragma”, Jeremić je teoretski u prednosti jer ima kritičnu dozu prepoznatljivosti zbog toga što je u kontinuitetu, kroz ceo mandat ministra spoljnih poslova i prethodnu funkciju savetnika predsednika, bio na političkoj sceni.

„Pa i za vreme pauze od 2012. kad nije bio na unutrašnjoj političkoj sceni, bio je vidljiv kroz funkcije u UN. Takođe, on ima veće političko iskustvo, ali i određeni oreol žrtve, jer je isključen iz DS-a. Na drugoj strani, u očima opozicionih glasača, prednost Saše Jankovića je to što je u nedostatku dobrih opozicionih lidera kontinuirano prepoznat kao alternativa vlasti. Ali, njegovi resursi su jako ograničeni, on nema politički program. Janković takođe ima prepoznatljivost u Beogradu ili većim gradovima, ali birač iz nekih ruralnijih područja, ako je i čuo za njega, verovatno ne razume čime se on to bavi”, zaključuje Milivojević.

Ipak, Klačar očekuje da će se između Jankovića i Jeremića voditi „zanimljiva predizborna dinamika” u kojoj će obojica morati da rade na svojim prednostima, a da pri tom ne ulaze u direktne sukobe.

Na svojevrsni pakt o nenapadanju, pozvala je i Vesna Pešić. U tekstu za „Peščanik”, ona je ocenila da bi pristalice građanske opozicije u prvom krugu trebalo da glasaju prema svom političkom opredeljenju, a da u drugom krugu združeno podrže onog ko od njih dvojice prođe.