Vučić: Probleme između Beograda i Prištine rešavaćemo na miran način

Delegacije Beograda i Prištine do kraja januara najverovatnije neće razgovarati u Briselu jer još nije zakazana nova runda dijaloga. Uprkos eskalaciji krize u odnosima nastaloj zbog probne vožnje voza od Beograda do Kosovske Mitrovice i najavljenog rušenja zida u ovom gradu, premijeri Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Isa Mustafa, spremni su da razgovaraju o svim spornim problemima.

Nastavak dijaloga podržala je u telefonskom razgovoru s predsednikom Kosova Hašimom Tačijem i šefica diplomatije EU Federika Mogerini, koja je domaćin u dijalogu dve strane.

Predsednik Vlade Vučić očekuje da će problemi u odnosima Beograda i Prištine biti rešeni na miran, racionalan i razuman način i dodaje da oklopna vozila i duge cevi nisu deo rešenja. „Imali smo posredne kontakte s Albancima na Kosovu i verujem da ćemo sve probleme rešiti na miran, racionalan i razuman način”, rekao je Vučić novinarima u Davosu.

Na marginama skupa u Davosu su se sastali Vučić i Mogerinijeva i razgovarali o situaciji na Kosovu. Premijer Srbije je posle sastanka kazao da je Mogerinijevoj rekao da se zalaže za mir i stabilnost po svaku cenu, da nema problem da razgovara, ali da je lično izgubio poverenje u mnoge ljude jer, kako kaže, postoje stvari koje se ne rade.

On je rekao da ne prihvata zamenu teza, u kojoj „ceo svet priča o vozu, a voz niko od Albanaca nije ni video”, ali su zato Srbi na severu videli 17 oklopnih vozila i duge cevi.

„Rekao sam da Srbija ima samo jedan uslov, a to je da niko više ne pokuša da dugim cevima i oklopnim vozilima rešava probleme i da smo uvek spremni za svaku vrstu razgovora, smirivanje tenzija, jer nama ponajmanje odgovara bilo kakav problem, jer smo na dobrom ekonomskom putu”, naveo je Vučić.

On je dodao da nije Vučić ili bilo ko drugi poslao oružje i oruđe bilo gde, već su oni poslali i oružje i oruđe.

„Kad smo govorili o simbolima velike Albanije, tada ste nas kritikovali što je neko šutnuo u zadnjicu dvojicu njihovih fudbalera, a da smo izveli tenkove, da li biste nas pohvalili onako kako pojedine zapadne ambasade njih danas hvale? Pošto je, valjda, velika Albanija mnogo veća uvreda nego Srbija, ne velika Srbija, nego obična Srbija”, naveo je Vučić, prenosi Tanjug.

On je rekao da u tome leži njegov lični problem, a da će, ukoliko s tim bude bilo kakvih problema u budućnosti, sebe isključiti iz te priče i postaviti nekoga ko može da stekne neku vrstu novog poverenja u albanske predstavnike.

Zvaničnici NATO-a u Briselu su rekli „da Briselski sporazum iz 2013. godine, na koji se poziva Srbija, ne obuhvata policijske snage” Kosova i da „kosovske vlasti ne moraju od Kfora da traže odobrenje za upućivanje svojih policijskih snaga širom Kosova”.

Ovo obrazloženje stiglo je povodom tvrdnji da je pisanim aktom kao delom Briselskog sporazuma predviđeno da kosovske vlasti moraju da traže saglasnost od Kfora za slanje policijskih, a ne samo bezbednosnih snaga na sever Kosova. Vučić je objasnio da su u dijalogu Beograda i Prištine samo dva sporazuma u pisanoj formi, odnosno da je dva puta nešto potpisano, dok je sve ostalo postizano kao usmeni sporazum.

„I ono što smo postizali za Kosovsku Mitrovicu, za most, postizali smo u usmenoj formi. I ono što smo postizali za Telekom, do konačnog, rekao bih, parafa, sve je bilo u usmenoj formi. Ali šta ćete kad neko suštinu pokušava da zamagli formom, onda uvek dođete u takav problem. Ali sve u svemu, uveren sam i negde siguran da ćemo ostati stabilni i čvrsti kao kamen, jer će to značiti ekonomski uspeh Srbije i bolji životni standard”, rekao je Vučić.

Premijer Kosova Isa Mustafa je na sednici vlade u Prištini rekao da je dijalog strateško opredeljenje Kosova, istovremeno pozvavši Srbiju da se odrekne „pretećeg jezika”.

„Naš konstruktivan pristup u dijalogu koji je omogućila Evropska unija uz podršku SAD u interesu je suvereniteta i interesa građana republike Kosovo. U tom kontekstu, pozivamo Vladu Srbije da se odrekne pretećeg jezika, a taj jezik zameni jezikom dijaloga i saradnje”, rekao je Mustafa, prenosi „Koha ditore”.

Srbija ubeđuje investitore da neće ponavljati greške iz prošlosti

„U turbulentnoj atmosferi u svetu nije lako održati stabilnost na Balkanu, ali Srbija ulaže mnogo napora”, poručio je Aleksandar Vučić, gostujući na Rojtersovom „Global markets” forumu Davosu. Predsednik Vlade Srbije istakao je da su mir i stabilnost u našem regionu glavni ciljevi zvaničnog Beograda.

Novinarska pitanja na skupu, kako prenosi Tanjug, uglavnom su se odnosila na ekonomske teme, a u tom kontekstu premijer je rekao kako veruje da zapadni Balkan može da bude pokretačka snaga i za evropski razvoj.

„Svi znamo da možemo da postignemo mnogo, samo ako se držimo zajedno i ako očuvamo stabilnost”, naveo je Vučić, uz poruku da naša zemlja ostaje posvećena pridruživanju EU.

Premijer je rekao i da će Srbija uraditi svoj deo posla, što znači da će kreirati bolje ekonomsko okruženje, na čemu je već dosta urađeno, kao i da će se starati o vladavini prava i ubuduće, „a onda je sve na zemljama članicama EU”. Vučić je podsetio i da će Srbija učiniti sve da ubedi investitore da neće ponavljati greške iz prošlosti i da će gledati u budućnost, što znači ekonomsku i političku saradnju između suseda, a ne sukobe i rat.

Upitan kako je srpski narod doživeo „bregzit”, ali i izbore u SAD, Vučić je odgovorio da su Srbi oko odluke Velike Britanije da napusti EU podeljeni, kao i sami Britanci, dok je više od 90 odsto građana bilo „ushićeno” zbog pobede Donalda Trampa. Razlog za to je, kako je naveo, najviše jer se u Srbiji smatra da je dosadašnja administracija SAD bila pristrasna na štetu naše zemlje za vreme sukoba na Balkanu.

Na temu migrantske krize premijer je kazao da se na teritoriji Srbije trenutno nalazi 9.200 migranata, kao i da su nadležni pre dva dana uspeli da ubede njih 300, koji su danima boravili na hladnoći u centru Beograda, da pređu u prihvatne centre i prihvate lekarsku negu, hranu, smeštaj... „Ponosan sam zbog toga i zadovoljan. Nastavićemo da ih smeštamo u prihvatne centre, a kad prođe zima, onda mogu da idu gde god požele”, zaključio je Vučić na Rojtersovom forumu.

Premijer je podsetio da je RTB Bor i dalje jedan od najvećih problema srpske vlade i da bi bila sjajna vest ukoliko bi to preduzeće bilo privatizovano, a za Kineze je rekao da će možda biti jedini koji će moći da reše problem rudnika bakra.

Vučić se u Davosu sastao i sa šeficom za odnose sa Evropom i Azijom Svetskog ekonomskog foruma Martinom Larkin, koja je posle susreta izjavila da je tema bilo i šire uključenje Srbije i njene vlade u saradnju na duže staze. „Mi ćemo se opet sastati u Srbiji da konkretno razgovaramo o tome kako bi partnerstva mogla da izgledaju i da vidimo kako možemo da imamo dugoročnu stratešku saradnju. Za države poput Srbije važno je da budu u Davosu jer su geografski na veoma bitnim lokacijama za Evropu”, kazala je Larkinova.

N. B.

Sastanci sa direktorima „Blumberga”, „Al Dahre”, „Lukoila”…

Predsednik vlade je u Davosu imao i više sastanaka s direktorima različitih kompanija, pa je sa Peterom Grauerom iz „Blumberga” razgovarao o novim projektima te kuće u Srbiji, ali i o tome kako ona može da doprinese izveštavanju o ekonomskim reformama i privlačenju stranih investitora u našu zemlju. Vučić je izjavio da očekuje prisustvo u regionu „Blumberga”, čije bi sedište moglo da bude u Srbiji.

S direktorom kompanije „Al Dahra” Hadimom al Darejem Vučić je govorio o investicijama u poljoprivredu i prehrambenu industriju, između ostalih i o PKB-u. Bilo je reči i o izgradnji kargo centra na Aerodromu „Nikola Tesla” i kupovini više preduzeća.

Vučić je razgovarao i s direktorom kompanije „Poli grup” Si Nianshanom, o zajedničkim projektima u proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Prema izveštajima agencija, predstavnici te industrije iskazali su interesovanje za formiranje zajedničke kompanije u Srbiji sa JP „Jugoimport SDPR”.

Vučić je o novim investicijama razgovarao i s generalnim direktorom „Lukoila” Vagitom Alekperovim. Premijer je podsetio da je država Srbija izmirila dug „Petrohemije” prema toj kompaniji.

Predsednik Vlade Srbije se u Davosu sastao i sa izvršnim direktorom kompanije „Tarket” Mišelom Đanucijem o nastavku poslovanja u Srbiji.