Opštine ne žele da finansiraju „železnicu”

Pet dana posle vraćanja voza koji je iz Beograda krenuo za Kosovsku Mitrovicu, sudbina ove železničke linije još je neizvesna. Po svemu sudeći Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture oštro se protivi uvođenju ove redovne železničke linije i to ne samo iz bezbedonosnih razloga, već i zbog činjenice da je reč o neisplativom pravcu. Ona je upozorila da ne može da se uvodi još jedna ekonomski neisplativa linija u trenutku kada je ugašeno 430 kilometara pruga.

Nasuprot tome, pre nego što je ova kompozicija krenula ka Kosovskoj Mitrovici, tačnije 14. januara, Jugoslav Jović, v. d. generalnog direktora „Srbija voza” izjavio je da „proračun kaže da će, uz učešće opštine Kosovska Mitrovica i prihoda od karata, ovaj voz biti isplativ”.

Koliko je neka linija isplativa niko ne može unapred precizno da proračuna, a upravo zbog toga je ministarka Mihajlović pristala da se linija Beograd – Kosovska Mitrovica uvede kao probna do 26. januara. Još nije poznato kada će železnički saobraćaj između ova dva grada ponovo biti uspostavljen, ali vozovi između Kraljeva i Kosovske Mitrovice od nedelje saobraćaju bez ikakvih problema, objašnjavaju za „Politiku” u preduzeću „Srbija voz”.

Sasvim je izvesno da se u pravcu naše južne pokrajine neće ponovo otisnuti kompozicija u bojama srpske trobojke čiju unutrašnjost krase slike freski iz srpskih manastira na Kosovu i Metohiji.

Ova kompozicija danas bi trebalo da vozi putnike od Kraljeva do Požege i tako će biti narednih deset dana, podaci su „Srbija voza”.

U ovom preduzeću su potvrdili za naš list da linija Kraljevo – Kosovska Mitrovica nije rentabilna, već se finansira iz republičkog budžeta, preko takozvane Obaveze javnog prevoza (OJP) koji utvrđuje Vlada Republike Srbije. Ovim novcem pokriva se razlika između prihoda i troškova saobraćaja voza. Od Kraljeva do Kosovske Mitrovice svakoga dana u proseku putuju 64 putnika, koji popunjavaju 53 odsto ukupnog kapaciteta.

Podaci o isplativosti postojećih železničkih linija postoje u „Srbija vozu”, ali, kako kažu u ovom preduzeću, za njihovu obradu neophodno im je nekoliko dana.

U finansiranju železničkog saobraćaja, u skladu sa Zakonom o železnici, mogu da učestvuju Republika Srbija, Autonomna Pokrajina Vojvodina i lokalne samouprave.

Baš zbog toga su Ministarstvo saobraćaja građevinarstva i infrastrukture i „Srbija voz” letos pozvali predstavnike gradova i opština da pomognu održanje pojedinih železničkih linija.

Međutim, kako kažu za „Politiku” u „Srbija vozu”, na njihov zahtev nijedna lokalna samouprava nije odgovorila. Zbog toga najavljuju moguće ukidanje još nekih linija.

„Ukoliko ne bude postojala zainteresovanost lokalnih samouprava da finansiraju saobraćaj vozova, u narednom periodu može se očekivati da usledi racionalizacija, jer „Srbija voz”, zbog velikih troškova, ne može održati postojeći saobraćaj sa raspoloživim sredstvima”, navedeno je u odgovorima ovog preduzeća na naša pitanja.

Letos je ugašeno 430 kilometara pruge, a za još 390 tražio se način finansiranja. U Srbiji ima 3.600 kilometara pruga, a ministarka Zorana Mihajlović još tada je upozoravala da su rentabilne samo na Koridoru 10.

Aleksandar Cvetanović, profesor Građevinskog fakulteta u penziji naglašava da je situacija još dramatičnija jer, kako kaže, nijedna naša pruga nije isplativa.

– Sve železničke linije u Srbiji su nerentabilne, ali pravo pitanje je koliko. U celom svetu države subvencionišu železnicu, pogotovo brze pruge. To je odraz njihovog bogatstva i moći, ali naša država nema novca za dodatne subvencije i privreda to ne može da podnese. Naš najveći problem je nedostatak putnika i slabo razvijena privreda. U vozovima možete prebrojati više članova osoblja nego putnika. To je sasvim razumljivo jer kome odgovara putovanje od 13 sati od Beograda do Kosovske Mitrovice. Brže bi se stiglo zaprežnim kolima – naglašava naš sagovornik.

I u „Srbija vozu” kažu da prevoz putnika železnicom subvencionišu sve železničke uprave u okruženju, obezbeđujući između 30 i 65 odsto novca neophodnog za održavanje pojedinih linija. Ove godine za subvencionisanje „Železnica” izdvojeno je oko 16 milijardi dinara.

Ko je stvarno platio oslikavanje voza

U Kancelariji za Kosovo i Metohiji juče su izjavili da ova ustanova nije platila ukrašavanje voza koji je iz Beograda krenuo ka Kosovskoj Mitrovici u subotu 14. januara, već je „brendiranje realizovala Opština Zvečan”. Pre dva dana nezvanično nam je potvrđeno da je Kancelarija za KiM finansirala ukrašavanje voza i to preko javne nabavke. Ali na njihovom portalu nije objavljen nijedan poziv za dostavljanje ponuda tako da je nemoguće saznati koliko je ovaj posao koštao. Pre dva dana, tragajući za odgovorom na pitanje ko je platio ukrašavanje voza, obratili smo se „Železnicama Srbije”, „Srbija vozu” i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Svi oni su nas uputili na Kancelariju za Kosovo i Metohiju. Ukrašavanje voza osmislio je dizajner Andrej Vasiljević koji svoj rad, kako kažu u Kancelariji za KiM, nije želeo da naplati.