Moćni prijatelj iz stepe

Nedavno sam šetao Crvenim trgom u Moskvi sa suprugom Milankom, kad su nam prišli nepoznati ljudi i pozdravili me na odličnom srpskom jeziku. Bili su to Kazahstanci koji su pre četvrt veka u Peći upisali prvi jugoslovenski privatni univerzitet „Janićije i Danica Karić”. Još tada smo, uvidevši ogromne potencijale Kazahstana, stipendirali 50 njihovih mladih studenata koji se danas nalaze na značajnim položajima u toj zemlji.

Na poziv Gorbačova otvorili smo prvu privatnu zajedničku kompaniju u nekadašnjem SSSR-u i zemljama koje su od njega nastale. Ubrzo sam shvatio koliko malo poznajemo taj čudesni, bogati i časni svet Istoka i koliko robujemo stereotipima, ne sluteći da su oni iskreni prijatelji Srbije. Jedan novinar je to dobro uočio, posetivši prvi put Kazahstan, kada je napisao: „Ne treba vam Amerika da biste ostvarili svoj san i postali bogati, već otkrijte Kazahstan! Lakše ćete naići na milionera!”.

Ni najveći skeptici ne mogu poreći da je Kazahstan ostvario neverovatan ekonomski napredak, da prosečne plate već dostižu 1.000 dolara. Do kraja 2017. godine završava se 100 bolnica, 300 domova zdravlja, izgrađeno je više od 1.000 dečjih vrtića, 100 škola, i sve to po najvišim svetskim standardima… Kazahstanu je bog dao bogata nalazišta nafte, plina i urana, ali i iskusnog i mudrog lidera Nursultana Nazarbajeva koji je od sticanja nezavisnosti, 1991. godine, potpuno iskorenio kriminal i korupciju, vodeći istovremeno umerenu spoljnju politiku. Kazahstan je zemlja članica ZND-a, Šangajske organizacije za saradnju i Evroazijske ekonomske unije, a Nazarbajev je nedavno učestvovao i na samitu G20.

Po površini deveta država na planeti, veća od zapadne Evrope i četiri puta veća od Teksasa, sa svega 16,5 miliona stanovnika, Kazahstan postaje jedna od zlatnih tačaka na mapama najbogatijih država i biznismena.

Dnevno proizvodi 1,608 miliona barela nafte, a u rezervi ima čak 40 milijardi barela. Plinske rezerve prelaze tri trilijarde kubnih metara, a poseduje čak 15 odsto svetskih rezervi urana. Izvoz je dosegao gotovo 60 milijardi dolara, a BDP iznosi 178 milijardi. Strani investitori uložili su u Kazahstan od 2005. godine više od 180 milijardi dolara.

Takav Kazahstan čeka kompanije iz Srbije raširenih ruku i otvorenog srca. Kada je premijer Vučić boravio u zvaničnoj poseti, kao gost predsednika Nazarbajeva, obojica lidera su se složila da dve zemlje imaju izvanredne političke odnose. Vučić je tako otvorio još jednu kapiju ka novim tržištima i investitorima koji imaju snagu, novac a istovremeno su nam izvanredni prijatelji.

Kod ponosnog i časnog naroda kao što su Kazahstanci takve političke ocene našeg premijera imaju ogromnu težinu. Zato je sada sve u našim rukama. Želim da ohrabrim i posavetujem naše privrednike jer je Kazahstan, siguran sam u to, obećana zemlja koja je uspela za poslednjih 10 godina da postigne ogroman ekonomski rast i procvat, s minimalnom stopom nezaposlenosti. Već sada se smatra vodećom zemljom centralne Azije, a 2000. godine postala je prva bivša sovjetska republika koja je otplatila svoj dug MMF-u, sedam godina pre roka!

Srpskim građevinarima pružaju se neslućene mogućnosti s obzirom na velika ulaganja u infrastrukturu. Glavni grad Astana smatra se čudom usred stepe, sa svetskim arhitektonskim i građevinskim poduhvatima u kojima je dobrim delom učestvovala naša kompanija. Gradićemo dva miliona metara kvadratnih stambenog i poslovnog prostora. U novu Astanu je uloženo više od 110 milijardi dolara! Do 2030. godine planira se ulaganje još 100 milijardi dolara, što je ogromna šansa za srpske industrijalce i preduzetnike, a to je samo jedan grad! Nova prestonica Kazahstana prepuna je egzotičnih građevina futurističkih oblika kao što su Piramida mira i harmonije, Plesna fontana, „Bajterek” toranj visok 97 metara… Predsednik Kazahstana je za urbanistički plan zadužio poznatog japanskog arhitektu Kišo Kurokavu, dok je izgradnja čitavih četvrti prepuštena svetskim imena kao što su Lord Foster i Manfredi Nikoleti.

Zemlja koja poštuje tradiciju ne libi se razvoja na principima modernizma, uz održavanje nacionalnog dostojanstva i patriotizma. Kazahstan je još jedan primer neverovatnog podizanja životnog standarda i ulaganja u svoju zemlju i potomke za samo jednu deceniju, što je premijer Vučić odlično uočio. To je, uostalom, i njegova državnička vizija moderne Srbije.

Kada sam stipendirao studente, pre 25 godina, znao sam da će postati vredna spona između Srbije i Kazahstana. Žalosno je što prethodne tri decenije srpske vlasti nisu držale kontakte sa hiljadama studenata koji su, iz nama prijateljskih država, završili naše fakultete. To su prijatelji Srbije i mnogi od tih ljudi su na visokim funkcijama u svojim državama. Ali, ako prethodne vlasti i društvene elite nisu bile svesne kakve saveznike imamo na Istoku, sada sam siguran da su predrasude otklonjene i da se Kazahstan u srpskoj politici tretira kao – moćni prijatelj iz stepe. Kakav međunarodni uticaj danas ima pokazuje činjenica da će se mirovni pregovori o Siriji, uz učešće Rusije, Irana i Turske, na koje je pozvan i Donald Tramp, održati upravo u Astani 23. januara. Zato sam hteo da čitaoce „Politike” upoznam s tom čarobnom zemljom koja je širom otvorila svoja zlatna vrata Srbiji. Samo od nas zavisi hoćemo li ući i zauzeti mesta. Za Srbiju mesta nisu numerisana!