Amerika se okreće sebi

Donald Tramp je položio zakletvu ispred zgrade Kapitola i postao 45. predsednik SAD koji je u svom prvom govoru sa tog mesta poručio da je vlast prešla ne sa jedne stranke na drugu, već „sa Vašingtona na narod”.

Scena koja je mnogima bila nezamisliva ipak se odigrala – njujorški milijarder sklon verbalnim ispadima inaugurisan je u predsednika zaklinjući se nad dva primerka Biblije koje je držala njegova supruga Melanija.

„Establišment je štitio sebe, ali ne i građane. Njihove pobede nisu bile i naše pobede. Sve se to menja sada i ovde”, kazao je Tramp, pri čemu je njegova poruka usmerena protiv političkih elita bila usklađena sa onim što je govorio u kampanji kada se zamerio profesionalnim političarima u Vašingtonu, uključujući republikance koji su ga nominovali za predsednika.

I ostatak govora je ličio na njegove predizborna obećanja pa je ponovio da će mu na prvom mestu biti radna mesta u Americi, što je protumačeno kao potvrda njegove protekcionističke politike, kao i američki vojni i drugi interesi umesto širenja američkih vrednosti i demokratije po svetu, što se uzima kao potvrda njegovih izolacionističkih planova.

Čovek koji je obećao običnim Amerikancima da više nikada neće biti zaboravljeni i da njihova zemlja neće braniti druge narode dok američka vojska i ekonomija nazaduju, došao je na mesto predsednika posle najprljavije predizborne kampanje u novijoj američkoj istoriji, i to kao najnepopularniji šef Bele kuće u poslednjih 60 godina.

Kako su ceremoniji prisustvovali bivši šefovi Bele kuće sa suprugama, na Trampovoj inauguraciji se pojavila i njegova ljuta rivalka iz kampanje, bivša prva dama Hilari Klinton. Među zvanicama na Kapitol hilu bili su

​Uhapšeno 217 demonstranata, povređeno šest policajaca

VAŠINGTON – Šef policije okruga Kolumbija u Vašingtonu izjavio je sinoć da je uhapšeno 217 osoba koje se terete za izazivanje nereda i lakše ranjavanje šest policajaca za vreme demonstracija pritiv predsednika Doinalda Trampa, prenosi AP.
Policija je morala protiv demonstranata da upotrebi i suzavac.
U međuvremenu, demonstranti u centru Vašingtona sa vezanim rukama, i licima okrenutim od policije uzvikuju „Nećemo Trampa, Kju kluks klan, ni fašističku Ameriku”.
U sukobima u kojima je učestvovalo oko 400 do 500 demonstranata, policija je bila primorana da upotrebu suzavac.
Samo nekoliko sati pre toga, maskirani mladići šutirali su kante za đubre i razbijali izloge, među kojima su bili izlozi fast fud prodavnica i banki.
Širom Evrope i Azije održavaju se protesti protiv Donalda Trampa.
Na Tauer Bridžu u Londonu okačen je baner „Gradimo mostove, a ne zidove”, a nekoliko demonstranata, je nosilo roze slova „Deluj sada”, dok su drugi ispred britanskog parlamenta držali transparente „Migranti su dobrodošli ovde”.
Ispred američke ambasade u Londonu, demonstranti su pevali protestne pesme.
U prestonici Škotske, Edinburgu demonstranti su nosili transparebnte „Žene ustanite” i „Ne postoji druga planeta”, kao odgovor na Trampovu nezainteresovanost za borbu protiv klimatskih promena.
Protesti su održani i u Japanu, na Filipinima i u Belgiji, gde je stotine ljudi održalo „munutu ćutanja” držeći sveće, prkoseći oštroj zimi i držeći transparente kojima se brane „ženska prava”.
U Tokiju, nekoliko stotina demonstranata, uglavnom iseljenika iz Amerike, marširali su centralnim gradskim ulicama noseći električne sveće i plastične karte na kojima je pisalo „Ženska prava su ljudska prava”.
U glavnom gradu Filipina, Manili, demonstranti su ispred američke ambasade nosili transparente na kojima je pisalo da žele da američke trupe odu iz te zemlje i papirne zastave SAD sa nalepljenom glavom Donalda Trampa.
Trampove protivnike najviše su razljutili njegovi komentari tokom predsedničke kampanje o ženama, ilegalnim migracijama i muslimanima, kao i najave da će podići zid na granici sa Meksikom, prenosi Tanjug.

Barak i Mišel Obama, Bil i Hilari Klinton, Džordž i Lora Buš i Džimi i Rozalin Karter, dok su Džordž Buš stariji i Barbara Buš izostali zbog bolesti. Svečanost je zbog uvredljivih Trampovih izjava na račun žena i manjina bojkotovalo nekoliko desetina kongresmena i senatora Demokratske stranke. Republikanski establišment, koji u znatnoj meri nije podržavao Trampa i još ne zna kako da se postavi prema njegovoj pobedi, ipak je prisustvovao ceremoniji.

I pored visokih mera bezbednosti, velika grupa demonstranata uspela je da se probije do važnih tačaka u gradu i spreči deo Trampovih simpatizera da na vreme dođu ispred zgrade parlamenta.

U crno obučeni učesnici protesta razvukli su transparent „Neka se rasisti ponovo plaše”, obarali kante za smeće, razbili prozor na „Mekdonaldsu”, dobacivali psovke na račun novog predsednika, palili vatre i sukobljavali se sa policijom koja ih je rasterivala u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Tramp je započeo dan odlaskom u crkvu, da bi potom sa suprugom otišao na čaj kod Baraka i Mišel Obame u Beloj kući. Ako se ispoštovala tradicija, to je bio trenutak kada je stari predsednik uputio novog u način postupanja sa nuklearnim šiframa, preneo je „Gardijan”. Novog lidera su na Kapitolu čekali svi članovi njegove porodice uključujući njegovo petoro dece, kao i najbliži saradnici iz kampanje koje će uvesti u svoju administraciju.

„Nije važno koja stranka kontroliše vladu, već da li građani kontrolišu vladu. Ovaj dan biće zapamćen kao datum kada je narod ponovo postao vladar naše nacije”, kazao je Tramp dodajući da i u stranim prestonicama treba da čuju da je budući kredo američke politike „Amerika na prvom mestu”.

„Naš moto će biti – kupuj američko (američke proizvode) i zapošljavaj Amerikance”, poručio je on obećavši bezbednost Amerikancima pa i tako što će „radikalni islamizam zbrisati sa lica zemlje”. 

Problem sa kojim će se 45. šef Bele kuće suočiti već danas jeste dolazak na čelo krnje vlade – Tramp takoreći ima samo dva od 15 članova kabineta jer je Senat dosad dao zeleno svetlo isključivo za Džejmsa Matisa (ministar odbrane) i Džona Kelija (ministar državne bezbednosti).

Zbog toga je, kako je preneo „Njujork tajms”, novi predsednik prinuđen da zadrži 50 Obaminih zvaničnika iz Stejt departmenta i državne bezbednosti.

Tramp je imenovao svega 29 od 660 zvaničnika koje ima pravo da dovede u ministarstva i agencije na političke funkcije.

To je tek početak muka budući da su kandidati za ministre u velikoj meri izrazili drugačija pa čak i suprotstavljena mišljenja stavovima svog šefa.

Suprotno od onoga što je govorio Tramp, njegovi brojni najbliži saradnici su potvrdili da kada dođu u vladu neće pocepati iranski nuklearni sporazum, niti dozvoliti da CIA ponovo muči osumnjičene za terorizam.

Odbačene su i ideje da treba izgraditi zid prema Meksiku, da su klimatske promene prevara ili da Rusiji treba ukinuti sankcije i izaći iz Severnoatlantske alijanse.

Ono što neki drugi kandidati za najvažnije položaje u državi jesu potvrdili jeste saglasnost sa krajnje konzervativnim kursom Trampove politike koja će se ogledati u smanjivanju poreza i rezanju regulativa.

Neki od budućih ministara su izjavili pred Senatom da je „siromaštvo stvar izbora”, da će novac poreskih obveznika odlaziti na privatne škole i škole pod upravom crkve, kao i da će biti ukinut „Obamaker” i neke od Obaminih mera za zaštitu životne sredine.

Za razliku od Obame čija je administracija završila i drugi mandat bez skandala, ili makar bez onih koji su dospeli u javnost, Tramp dolazi na čelo vlade koja je na samom početku obeležena brojnim kontroverzama i aferama.

Činjenica da novu vladu čini veliki broj milionera i milijardera, da je Tramp kao poslovan čovek sada u sukobu interesa i da je sopstvenog zeta zaposlio kao savetnika, samo su neka od spornih tačaka njegovog dolaska na vlast.

Dan pre nego što je preuzeo dužnost, Tramp je primio vest da su obaveštajne službe presrele komunikaciju i finansijske transakcije koje su trojica njegovih najbližih saradnika u kampanji imali sa Rusijom.

I dosad se znalo da agencije istražuju veze između Trampovog tima i Moskve, a sada su, kako je preneo „Vašington post”, procurili konkretni detalji, poput onog da NSA, CIA i FBI prate poslovne kontakte Pola Meneforta, nekadašnjeg Trampovog šefa izbornog štaba, koji je zaradio milione dolara na savetodavnim uslugama proruskom ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču i oligarsima.  

Protesti i bojkot ceremonije dolaze usled Trampovih uvreda na račun žena, Latinosa, muslimana, pretnji zidom na  američko-meksičkoj granici i nipodaštavanjem medija.

Njegov legitimitet je doveden u pitanje ne samo zbog toga što je dobio skoro tri miliona glasova manje od Hilari Klinton i pobedio na osnovu većeg broja elektorskih glasova već i zbog tvrdnji vlade i službi da su njegovom trijumfu kumovali Kremlj i ruske tajne službe.

Nepopularnost ovog lidera videla se i po tome što je ceremonija započela sa daleko manje prisutnih nego što je bio slučaj pre osam godina. Kasnije se prostor ispred zgrade Kongresa ipak znatnije popunio jer je policija oterala demonstrante koji su blokirali prilaze i sprečili Trampove podržavaoce da prisustvuju inauguraciji.

Protesti protiv nove vlade nastavljaju se i danas u prestonici gde će se održati ženski marš protiv predsednika koji je pojedine žene javno opisivao kao „rugobe” i „debele svinje”, dok se hvalio seksualnim napadima na lepotice i konačno deklarisao kao protivnik prava na abortus.

U svom prvom obraćanju naciji u službi predsednika, Tramp je zauzeo pomirljiviji stav pa je istakao da će biti predsednik svih građana i da ih nikada neće ignorisati kao ostali političari: „Bez obzira na to da li smo crne, braon ili bele boje kože, svi krvarimo istu crvenu krv patriotizma i salutiramo istoj zastavi.”

To nije bilo dovoljno uverljivo za demonstrante, među kojima je bio i poznati reditelj Majkl Mur, koji su nastavili da širom grada uzvikuju: „Odbijaj (Trampovu politiku), odupri se”.

Tramp odao počast Klintonovima na svečanoj večeri

VAŠINGTON – Kandidatkinja demokrata na predsedničkim izborima Hilari Klinton sa suprugom Bilom prisustvovala je sinoć svečanoj večeri povodom inauguracije Donalda Trampa za predsednika SAD, a novoizabrani predsednik je izjavio da je počastvovan što je među prisutnima i njegova glavna rivalka iz predsedničke kampanje, prenosi AP.

Hilari i njen suprug, bivši predsednik SAD Bil Klinton na svečanoj večeri sede zajedno sa članovima Trampove porodice.

„Puno poštovanja za ovo dvoje ljudi”, rekao je Tramp, što je u suprotnosti sa onim što je Tramp ponavljao o Klintonovoj tokom predsedničke kampanje, ali i o Bilu Klintonu, koga je prozivao za seksualno uznemiravanje.

Pre večere, Bil Klinton je pozirao sa prisutnima, među kojima je još jedan bivši predsednik SAD - Džimi Karter.

Svečanoj večeri prisustvuju i članovi Kongresa, Vrhovnog suda i pojedini clanovi Trampovog kabineta.

Prethodno, Donald Tramp i „prva dama” Melanija ispratili su Baraka i Mišel Obamu do helikoptera, koji je doskorašnjeg predsednika i njegovu suprugu odvezao do baze Endruz u Merilendu, odakle će otputovati na odmor u Kaliforniji.

Donald Tramp jer kao predsednik SAD potpisao i prve predsedničke dokumente.

Sekretar za medije Šon Spajser napisao je na svom Tviter profilu da je predsednik potpisao i zvanične nominacije za svakog člana svog kabineta i druge članove administracije, kao i proglašenje Nacionalnog dana patriotizma.

Te dokumente, on je potpisao u prisustvu svog tima i članova porodice, prenosi Tanjug.