Turska se uzda u Donalda Trampa

Istanbul – Da će smena u Beloj kući konačno doneti promene u američkoj spoljnoj politici i poboljšati odnose dve savezničke zemlje, želje su Ankare sada kada je Donald Tramp postao 45. američki predsednik. Iako iz Vašingtona zasad nema jasnih nagoveštaja, turski mediji bliski vladi pre svega naglašavaju da je u ovom času važno to da u Ovalnom kabinetu više ne sedi Barak Obama koji će ostati upamćen kao veliko tursko razočaranje.

„Nadamo se da će Tramp ispraviti greške minule administracije prema našoj zemlji. Neophodno je da se ponovo uspostavi međusobno poverenje između dve zemlje, strateških saveznika u okviru NATO-a“, kaže premijer Binali Jildirim u poruci upućenoj novom američkom predsedniku.

Predsednik Tajip Erdogan, koji povlači sve poteze u spoljnoj politici zemlje, još uvek je suzdržan – javno se ne izjašnjava.

Odnosi dva saveznika našli su se na velikoj proveri zbog različitog viđenja krize u Siriji. U Ankari su očekivali da će SAD bezrezervno stati iza „umerene opozicije“, koja je bila i ostala, zbog unutrašnje razjedinjenosti, na  periferiji zbivanja u toj zemlji. Sada već bivšem predsedniku Obami se posebno zamera to što nije odlučno intervenisao kada je otkriveno - što doduše nikad do kraja nije dokazano - da predsednik Bašar al Asad koristi hemijsko oružje. To je, navodno, među „umerenim” opozicionim grupama dovelo do zabune, a kasnije i do još dubljih unutrašnjih podela. Pogotovo kada je Pentagon odlučio da podrži i naoružava sirijske Kurde koji se od prvog dana istinski bore protiv džihadista „Islamske države” za koje u Ankari uporno tvrde da su „filijala” terorista zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK).

„Verujemo da će novi američki predsednik shvatiti da se jedna teroristička grupa ID ne može eleminisati korišćenjem druge terorističke organizacije (pripadnika sirijske Partije demokratske unije). Amerikanci treba da se bore protiv ekstremista zajedno sa Turskom”, reči su Jildirima upućene Trampu.

Ipak, to kao da je označilo početak u poremećaju odnosa na relaciji Vašington - Ankara. Zvaničnici i šira javnost ne mogu da oproste Obami što nije izručio Turskoj imama Fetulaha Gulena koji živi u SAD iako dve zemlje još od 1979. godine imaju ugovor o ekstradiciji kriminalaca. On je  osumnjičen da je u noći između 15. i 16. jula povlačio konce u neuspelom pokušaju vojnog udara.

„Vašington i dalje pruža utočište Gulenu, lideru terorističke grupe, iako smo im dostavili verodostojne dokaze koji ukazuju da je stajao iza pokušaja vojnog udara u kome je stradalo 240, a ranjeno više od 2.200 građana. Nadamo se da će Tramp ispraviti ovu grešku”, poručuju sada iz turske vlade.

Dosadašnja administracija u Vašingtonu, ni posle sedam meseci i pored više zahteva Turske, nije konkretno odgovorila. Problem se svodi na neodređen stav da američki pravnici razmatraju dostavljene dokaze protiv Gulena, dok on, gotovo 20 godina, veoma je bogat i uticajan u islamskom svetu živi u vili u Pensilvaniji.

Ove okolnosti su samo ojačale antiameričko raspoloženje koje je inače prisutno još od prvog zalivskog rata – početkom devedesetih godina.

Nezvanično se, inače, mogu čuti optužbe da je Bela kuća navodno unapred znala da imam Gulen priprema puč, čak i da je iza njega stajala CIA kako bi oborila vladu u Ankari sa kojom ne može da nađe zajednički jezik oko brojnih pitanja. Krivca vide u Erdoganu koji je „zastranio i postao težak saveznik”.

Nesporazumi se rađaju i zbog turske saradnje s Rusijom u rešavanju sirijskog problema. Na zapadu, pre svega u Americi, šuška se da Ankara zapravo korak po korak okreće leđa NATO-u čiji je član više od šest decenija. Zakulisna govorkanja je odmah sasekao šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Čavušoglu je u intervjuu “Vašington postu” objasnio da se Turska bori protiv terorizma.

„Te optužbe su neosnovane. Ne sarađujemo s Moskvom protiv NATO saveznika ili nekoga drugog. Sarađujemo s Rusijom u borbi protiv terorizma”, rekao je turski ministar spoljnih poslova američkom listu.