Hoće li Amerika pomoći Grčkoj u dužničkoj krizi

Od našeg dopisnika
Atina – Imenovanje novog američkog predsednika Donalda Trampa u Grčkoj je dočekano s osećanjima zabrinutosti i neizvesnosti ali i demonstracijama. Prednjačila je delegacija žena migranata s malom decom koje su nosile zastave i antirasističke parole. Na Trgu Simtagma protestovale su u subotu podržane pokretom protiv rasizma i fašizma i srodnim organizacijama koje su ustale protiv „Trampa, rasizma, seksizma i rata”. Velikom broju demonstranata pridružili su se aktivisti i građani s namerom da se manifestacije završe pred američkom ambasadom koja je na vreme bila ograđena jakim policijskim kordonom. Istovremeno, održan je i marš za ženska prava kao sastavni deo istovetnih protesta koji su vođeni širom sveta.

Američki ambasador u Grčkoj, Džefri Piat, poručio je administraciji Aleksisa Ciprasa da je rano govoriti o tome kakva će konkretno biti politika predsednika Donalda Trampa, ali da treba očekivati dobru saradnju. U praksi to malo znači s obzirom na to da je sadašnja vlada priželjkivala pobedu Hilari Klinton i računala na dalju američku podršku u rešavanju dužničke krize i privrednog oporavka. Barak Obama je otvoreno podržavao Ciprasove napore da se s poveriocima nađe zajednički jezik i otpočnu pregovori o restrukturizaciji grčkog duga. To je ponovio i prilikom nedavne posete Atini koja je, praktično, bila poslednja u njegovom rasporedu odlazećeg američkog predsednika.

S druge strane, Donald Tramp je još ranije, upitan kako vidi rešavanje grčke krize, poručio da „ona nije briga Amerike koja ima svoje probleme i da o njoj treba da vodi računa Nemačka”. Činjenica je da s obzirom na stav koji je Tramp već zauzeo kada je reč o Evropi, grčki problemi prestaju da budu previše važni. U tom kontekstu vrlo je moguće očekivati da će se na isti način ponašati i MMF koji odugovlači s konačnim stavom oko obima i, uopšte, učešća u paketu ekonomske pomoći Grčkoj.

Kada je reč o spoljnoj politici, čini se da ni tu Grčka neće profitirati s obzirom na očekivanja da će doći do izvesnog jačanja tursko-američkih odnosa posle velikog razočaranja koje je za Ankaru predstavljao Obama – pre svega zbog različitog viđenja krize u Siriji.

Atina polaže nadu u Trampovog savetnika za spoljnu politiku, sina grčkih imigranata, Jorgosa Papadopulosa, u Americi poznatijeg kao Džordž Papadopulos. Grčki ministar odbrane Panos Kamenis, koji je prisustvovao inauguraciji 20. januara, iskoristio je priliku da se s njim sretne i da razgovara s još jednim Grkom u Trampovoj administraciji – šefom osoblja Bele kuće Rinsom Primpusom. Informisao ih je o razmerama ekonomske krize u Grčkoj i teškoćama s kojima se vlada suočava oko kompletiranja ocene drugog paketa reformi i situaciji u Egeju.

Atina ne krije da polaže nade u „svoje sinove” – decu grčkih emigranata koja su tako visoko dogurala u Vašingtonu. Savetnik za spoljnu politiku Jorgos Papadopulos, čiji su roditelji došli iz Soluna, rođen je u Čikagu. Studirao je političke nauke na De Pol univerzitetu i 2010. godine doktorirao je na Londonskom univerzitetu. Specijalizirao se u oblasti politike energetskih izvora, radio na vodećoj poziciji u „Hadson institutu” kada je pokrenuo i prvi projekat o energetskoj saradnji Grčke, Kipra i Izraela i tom prilikom je posećivao i dobro upoznao ove zemlje.

Tokom kampanje tesno je sarađivao s Trampom koji mu je nakon što je pobedio poverio važnu funkciju. Stoga Grčka računa da će u ovim prilikama moći svoje probleme da približi šefu Bele kuće.

Nade se, takođe, polažu i u šefa Trampove administracije, četrdesetčetvorogodišnjeg Rinsa Primpusa, koji je kao predsednik nacionalnog komiteta Republikanske partije otvoreno podržavao Donalda Trampa i onda kada se njen veliki deo od njega distancirao. Rođen je u Nju Džersiju. Njegov otac je nemačko-američkog porekla i električar je po zanimanju, a majka je Grkinja s Lezbosa.

„Obožavam Grčku, neka je Bog čuva”, često je, kako prenose ovdašnji mediji, umeo da kaže na solidnom grčkom koju je često posećivao jer u njoj živi dobar njeo njegove familije.

Diplomirao je pravo na Univerzitetu Majami i nekoliko godina bavio se advokaturom, sve dok ozbiljno nije ušao u politiku i posle ovih izbora postao desna ruka njuijorškog milijardera. Oni koji ga dobro poznaju kažu da je smiren, delikatan ali i sanjar. Da mu je omiljeni politički heroj Abraham Linkoln.