Kokain u gepeku „srećne porodice”

Četvrtina robe koju je Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina zaplenilo ove godine nađeno je u tajnim bunkerima vozila prilikom „dubinskih kontrola” gotovo filmskih akcija. Carinici danas imaju pravo da robu kontrolišu kako na graničnom prelazu, tako i u dubini teritorije, što znači da švercer ne može biti siguran da je „završio posao” iako je nekako uspeo da pređe državnu granicu.

Iza svakog ćoška na putevima Srbije može da ga „uhvati” mobilni tim koji sprovodi „dubinsku kontrolu”.

Ova ekipa ima ovlašćenja da svugde zaustavi vozilo, kontroliše, pretresa... To rade sami ali i zajedno sa policijom, koja ih često i zove u pomoć. Dobro su obučeni za otkrivanje sakrivene robe. Poseduju specijalnu opremu (pored skenera koriste i fiber optiku, bustere, pejdžere za merenje radioaktivnosti, uređaje za testiranje praškastih materija, kao i terenska vozila za nepristupačne terene...).

Tajming je sve, nepisano je pravilo švercera, pa u tom smislu oni često koriste, gužvu, određene datume, kao i vreme smene radnika na carini... Računaju da će tako neprimećeno proći.

Za vreme Nove godine i Božića povećan je broj putnika a granični prelazi su opterećeni. Tu situaciju šverceri obilato koriste, infiltrirajući se među obične putnike. Službenici carine u tom periodu imaju mnogo posla te im je teško da ocene ko je krijumčar, a ko ne. Kako bi prikrili ilegalni posao, neki šverceri čak koriste stare roditelje ili decu kao paravan za krijumčarenje. Jer, koja bi srećna porodica, umesto rezervnog točka u gepeku prevozila kokain?

Nebojša Vujnović, šef odseka Kraljevo iz Sektora za kontrolu primene carinskih propisa Uprave carina, kaže za „Politiku” da krijumčari koriste te metode, ali carinici to znaju. Ovaj posao je igra ko će koga da nadmudri, dodaje on.

„Oko sedam sati ujutru i uveče obavljaju se smene radnika na granici. Službenici koji su tog momenta bili na dužnosti već su umorni, završavaju papirologiju. Nova smena preuzima posao, postavlja se na odgovarajuća mesta, započinje sa radom... Prirodno je da tada koncentracija opada. Međutim, upravo zato organizujemo ’dubinske kontrole’, kako ništa ne bi moglo da nam promakne. Kada radimo ’dubinske kontrole’ biramo putne pravce i obavljamo procenu mesta gde ćemo raditi. Analiziramo koliko je vremena prošlo i koliko je krijumčarima potrebno da od smene na granici doputuju do nas, pa ih hvatamo kada se najmanje nadaju”, kaže Vujnović.

Neke od njihovih zaplena koje su obeležile 2016. su: tona duboko zamrznute piletine poreklom iz SAD i Brazila, tovar od tri miliona cigareta bez akciznih markica, velike količine narkotika...

Krijumčari se sve što može da se preproda i time ostvari dobra zarada. Trendovi šverca se iz godine u godinu menjaju. Međutim, neka roba poput cigareta, nafte, narkotika, uvek je aktuelna. Danas je u trendu i krijumčarenje retkih i zaštićenih životinja (ptica, gmizavaca, majmuna...)

Ljudi se na najrazličitije načine dovijaju da sakriju ono što žele da prošvercuju. Čest je slučaj, da pri akcijama „dubinske kontrole” pripadnici Uprave carina otkriju specijalno napravljene bunkere u vozilima u kojima je sakrivena roba. Tada sumnjivo vozilo pod pratnjom sprovedu do najbliže adekvatno opremljene garaže, gde ga ponekad rastave u delove da bi došli do krijumčarene robe.

Carinici izvode „dubinske kontrolu” sa i bez mobilnih skenera. Upotreba ovih uređaja je komplikovanija i zahteva više ljudi, resursa, uslova i procedura koje moraju da se sprovedu.

Ceo postupak „dubinske kontrole” veoma je rizičan po službenike koji ih sprovode. Iako su opremljeni oružjem i specijalnom opremom, službenici Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja su u takvim akcijama potpuno izloženi. U okviru akcije „Avala 2016” zaplenili su, na primer, azotnu kiselinu i metanol u gepeku automobila. Ovaj neobičan sadržaj prtljažnika, carinici i policajci otkrili su u oktobru na auto-putu Beograd–Niš kod naplatne rampe Nais. Vozač je otvorio gepek kada se na iznenađenje prisutnih službenika, ispostavilo da se tu nalazi više balona sa azotnom kiselinom i metanolom.

„Dva momenta u našem radu su najopasnija: trenutak prilaska vozilu (prvi kontakt sa vozačem) i trenutak kada otkrijemo robu koju je sakrio. Razlog tome je što ne možete biti potpuno sigurni ko je osoba koju ste zaustavili i kako će u datoj situaciji reagovati”, kaže Vujnović.

„Dubinske kontrole” se planiraju, a na to gde ćemo ih primeniti utiče procena rizičnih pravaca, trenutnih trendova, pa i saznanja do kojih dolazimo bilo preko kolega iz drugih službi ili crpeći ih iz lokalne zajednice u kojoj se intenzivno krećemo, dodaje Vujnović

Naš sagovornik kaže da nikako ne treba pomisliti da se ove kontrole odvijaju bez prethodne pripreme, po „ad hok” principu, već naprotiv...

„Posao koji radimo je veoma odgovoran, opasan i kompleksan. Krijumčar ima mnogo vremena da sakrije ono što želi da prošvercuje, a mi imamo nekoliko minuta da to otkrijemo”, zaključuje Nebojša Vujnović.