Predsednik ruši premijera na ulici

Rumunski predsednik Klaus Johanis pokazao se kao veoma dovitljiv i čvrst protivnik u odnosu na ostale vladajuće strukture, naročito u odnosu na rumunske premijere. Tek što je početkom januara dekretom imenovao novog premijera Sorina Grindeanua iz pobedničke levičarske partije, u nedelju se na ulicama Bukurešta pridružio demonstracijama protiv njegove vlade.

Pre toga, krajem decembra je bez komentara odbio da prihvati Sevil Šajde za premijera, koja je bila prvi predlog pobedničke koalicije Socijaldemokratske partije (PSD) i Saveza liberala i demokrata (ALDE) sa izbora od 11. decembra prošle godine. Osim što je muslimanske veroispovesti, što nije bila tajna, ispostavilo se da je Šajde udata za Sirijca, koji je pri tome na svom privatnom nalogu na „Fejsbuku” podržao Bašara el Asada.

Uprkos tome što su mogli da pokrenu komplikovanu proceduru opoziva predsednika, pobednici na parlamentarnim izborima su predložili drugog kandidata, 42-godišnjeg Grindeanua, bivšeg ministra komunikacija. Rumunski mediji su u to vreme pisali da je predsednik Johanis do poslednjeg trenutka pokušavao da na sve moguće načine, čak i ucenama, ubedi lidere ALDE da napuste koaliciju sa PSD i da pređu na stranu tabora bliskog predsedničkoj palati, koji je doživeo pravi izborni debakl.

Ali samo što je Grindeanu ušao u premijerski kabinet, u glavnom gradu Rumunije i nekoliko većih gradova, uprkos izuzetno hladnom vremenu, već danima se okupljaju hiljade demonstranata koji protestuju protiv predloga vlade da se amnestiraju hiljade zatvorenika. Novi premijer se među prvim merama založio za usvajanje zakona o amnestiji koji bi, kako tvrdi vlada, smanjio pretrpanost u zatvorima. Upravnici zatvora navode da bi 3.700 zatvorenika moglo da bude oslobođeno, a vlada je navela da se to odnosi na oko 2.500 osuđenika.

Ministarstvo pravde je objavilo predlog zakona, koji je navodno iznenadio državnog javnog tužioca, a koji se odnosi na osuđene na kazne do pet godina zatvora, koji nisu osuđeni zbog seksualnih zločina, nasilja ili korupcije. Uz to, zatvorenici stariji od 60 godina, trudnice i zatvorenice s malom decom, mogli bi da izdrže samo polovinu kazne na koju su osuđeni. Rumunski premijer Grindeanu želi da sprovede tu novu meru hitnom uredbom, mimo skupštine i odobrenja predsednika Rumunije.

Protivnici ove odluke, međutim, tvrde da je ona inicirana kako bi se pomoglo ljudima bliskim vladi koji su osuđeni zbog korupcije. Na vrhu te liste je i sam lider pobedničke stranke PSD Livije Dragnea, koji je osuđen uslovno na dve godine zatvora, zbog izborne prevare na referendumu održanom 2012. za smenu rumunskog predsednika Trajana Baseskua (u međuvremenu je izabran za predsednika poslaničkog doma). Velika većina građana je tada bila za smenu Baseskua, ali su rezultati bili ništavni, jer je glasalo manje od 50 odsto upisanih birača, a Dragnea je, prema presudi, pokušao preko Državnog saveta da uveća broj izašlih na referendum kako bi on uspeo.

U suštini, sukob između predsednika Rumunije i nove vlade, čija je siva eminencija Dragnea, koji ju je i sastavio od svojih proverenih kadrova, počiva na ideološkim razlikama. Dragnea je vladu sastavio kako bi delovala po „novom rumunskom kursu” čija je suština zaštita nacionalnih interesa. On je već otvoreno govorio o nasušnoj potrebi da se obustavi „dalja bezobzirna pljačka” Rumunije koju provode međunarodne korporacije „skidajući sav kajmak” u domaćoj privredi – koja se uglavnom nalazi u rukama stranog kapitala.

Posebno je istakao potrebu što skorije promene visine rudne rente koja je u Rumuniji najmanja u Evropi. „Kod nas vlada inhibicija prema strancima. Rumuni ne treba da gutaju sve ono što im se nameće sa strane”, govorio je Dragnea.

Nasuprot ovakvoj orijentaciji, po završetku Baseskuova dva predsednička mandata, na izborima 2014. godine, Johanes je, kao pripadnik nemačke nacionalne manjine u Rumuniji, u drugom krugu pobedio dotadašnjeg premijera Viktora Pontu. Johanis je pobedio na temi suzbijanja korupcije, a glavni spoljnopolitički partneri su mu bili SAD, EU, naročito Nemačka, i NATO.

Potom je u Rumuniji organizovana serija demonstracija kojima je rušena Pontina vlada. Provladini mediji su tada pisali da su se u akcije protiv premijera, koji je na početku mandata 2012. godine sproveo mere štednje i sklopio ugovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), a kasnije najavio da namerava da odbije zajmove ove institucije, navodeći da se „politika stranih kredita pokazala neefikasnom” – umešale različite nevladine organizacije, poput američkog „Fridom hausa”, organizacija čiji je osnivač Džordž Soros i Američke privredne komore u Rumuniji (Amčam Rumunija). Tada se tvrdilo da je Rumunija, koju 90 odsto čini pravoslavno stanovništvo, glasala za protestanta, koga u narodu zovu kratko „Nemac”, samo da njegov protivkandidat Ponta ne bi postao „rumunski Viktor Orban”.

Pre nego što je u novembru 2015. godine podneo ostavku zbog požara u diskoteci, u kome je bilo mrtvih i teško povređenih, Ponta je optužen i osuđen za korupciju, pranje novca, sukob interesa i davanje lažnih iskaza u vreme dok je bio advokat, pet godina pre premijerskog mandata. Oduzeta mu je i titula doktora nauka jer je optužen da je plagirao doktorsku disertaciju, što je on negirao i tvrdio da su sve odluke i presude politički motivisane.

Na ovim najsvežijim demonstracijama protestanti su vladajuću Socijaldemokratsku partiju nazivali „crvenom kugom”, a rumunski predsednik je ponovio scenario rušenja premijera. Rekao je da „banda političara koja ima problema sa zakonom želi da izmeni zakonodavstvo i oslabi državu prava i da su Rumuni s pravom ogorčeni”. Iz ove stranke su na to optužili Johanisa za „podsticanje nereda i nasilja” i upozorili da njegovi potezi predstavljaju „uvod u državni udar”.