Alternativne činjenice koje menjaju svet

Dan posle inauguracije novog američkog predsednika, „Njujork tajms” je napisao da je bilo samo pitanje dana kada će administracija Donalda Trampa zaratiti sa medijima! Kao da smo svi zaboravili da je republikanski kandidat celu predizbornu trku istrčao uprkos svim tim medijima i da su on, sa jedne, i oni, sa druge strane, vodili ozbiljan rat na politički život ili smrt. Njegov, dakako. A onda je tekst nastavljen rečenicom da su se mediji našli u šoku. Šta je izazvalo stanje šoka u branši u kojoj verovatno ne postoji ništa što već nije viđeno?

Zgodno se „namestio” novi sekretar za medije Bele kuće kada je u prošlu subotu prilikom prvog obraćanja novinarima rekao da je Trampova inauguracija bila „najposećenija u istoriji”. To je zaista bilo veoma neiskusno! Čim se upustite u kvalifikacije da je nešto „naj”, otkako je sveta i veka, sami ste na sebe stavili metu u koju svi koji se dosete nečeg starijeg, većeg i boljeg – mogu da pucaju. U slučaju Šona Spajsera, to nije bilo teško. Začas su jedna pored druge postavljene fotografije sa inauguracije sadašnjeg i bivšeg predsednika Baraka Obame iz 2009. godine. Iako se Tramp zakleo da je u jednom trenutku polaganja zakletve bacio pogled na plato i video da je on bio preplavljen njegovim pristalicama do poslednje stope, fotografije su pokazale veće rupe nego što je Tramp hteo da prizna.

NAŠA ISTINA: A onda je grudvu bacila Trampova savetnica Kelijan Konvej, koja je, u pokušaju da odbrani sekretara koji je prvi put stao pred novinare u Beloj kući, rekla da je on samo izneo „alternativne činjenice”. Zaprepašteni novinar En-Bi-Si-ja je insistirao na tome da „alternativne činjenice” nisu činjenice, nego su jednostavno laži. Od tog trenutka sintagma „alternativna činjenica” okupirala je glavne i najuticajnije medije, preplavila socijalne mreže i naprosto pregazila „lažne vesti”, koje je establišment protekle godine vezivao za ideološke protivnike, stranačke rivale i sve one koji su na bilo koji način trebalo da budu deklasirani. Osim toga, sintagma je i mnogo jasnija od termina „postistina”, koji je svoj legitimitet krajem prošle godine izborio u Oksfordskom rečniku.

Da podsetim, objašnjenje tog termina glasi: postistina se odnosi na okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu ili lični i pojedinačni stavovi.

Koliko brzo se odvijaju procesi u svetu, vidi se i po jeziku. Ovaj termin je za nepuna dva meseca evoluirao i nastala je nova jezička odrednica: „alternativna činjenica”. Nastao je veoma elegantan oksimoron za nešto što u anglosaksonskoj politici postoji barem nekoliko decenija. Dakle, nova reč za stari manir koji se mnogim državama i narodima umešao u istorijski tok. Ratovi u bivšim jugoslovenskim republikama, razna „proleća”, Gadafi, Sadam, Sirija.... Prepoznaćete barem jednu „alternativnu činjenicu” koja je izazvala rat.

CAREVO NOVO ODELO: U toku je samo pokušaj korporativnih medija da novo jezičko obeležje vežu za novog američkog predsednika i da objasne da takva zamena teza do sada „u istoriji” nije viđena. „Vašington post” je napisao da „ako postoji ijedan video snimak koji medijima opisuje novu stvarnost, i novu istinu, onda je to snimak Trampove savetnice koja govori o alternativnim činjenicama”. Da li je baš tako?

Među brojnim bivšim zvaničnicima koji su se oglasili u američkim i britanskim medijima gladnim lakog poentiranja, odmah se u nedelju pojavio Ari Flajšer, bivši sekretar za štampu u vreme predsednika Džordža Buša i invazije na Irak, koji je rekao da je Spajserova izjava tipično spinovanje na konferencijama za medije. Novinar, skandalizovan očiglednom lažju koju je predstavnik za štampu ispalio (istorija nesnalaženja američkih portparola je već postala legendarna), nije upitao Flajšera na osnovu kojih činjenica je njegov šef i 43. američki predsednik pokrenuo invaziju na Irak. I kako je on to obrazložio javnosti.

UPS, POGREŠILI SMO: Sutra se upravo navršava deset godina i mesec dana otkako je vešanjem, posle trogodišnjeg zarobljeništva, pogubljen Sadam Husein. Tog dana Buš je već znao da invazija na Irak, u kojoj je do tada stradalo 30.000 američkih vojnika, nije Vašingtonu obezbedila željeni cilj. „Čeka nas mnogo teških izbora i novih žrtvi. Ipak bezbednost i sigurnost američkog naroda zahteva da ne posustanemo u osiguravanju okolnosti da mlada iračka demokratija nastavi da napreduje”, rekao je tada Buš. Irak je posle intervencije zapao u međuverske sukobe i nastao je haos koji je doprineo jačanju Islamske države.

U leto prošle godine, posle sedam godina rada, hiljade dokumenata i neprijatnih svedočenja i suočavanja, objavljen je izveštaj komisije lorda Džona Čilkota koji je pokazao da Velika Britanija nije morala da uđe u rat u Iraku, jer dokazi zbog kojih je pokrenut nisu bili čvrsti niti provereni. Tadašnji premijer Toni Bler, koji je uz pomoć „alternativnih činjenica” odlučio da se pridruži američkoj intervenciji, izvinio se zbog odluke bazirane na lažnim dokazima o masovnom uništenju, koje je Irak navodno posedovao, i rekao da je samo pokušao da „uradi pravu stvar”.