Fijon – kandidat sa skandalom

Prvo u „Okovanom patku“, a zatim u ,,Mondu“, objavljena je vest koja potencijalno može da ugrozi, ako ne i potpuno kompromituje kandidaturu Fransoa Fijona, pobednika republikanskih primarija i najozbiljnijeg takmaca Marin Le Pen na ovogodišnjim predsedničkim izborima u Francuskoj.

Fransoa Fijon, poslanik, ministar i premijer u prethodnim vladama (naročito za vreme predsednikovanja Nikole Sarkozija), zaposlio je svoju suprugu na nekoliko različitih pozicija, od službenice skupštine do lične pomoćnice i savetnice. Francuski zakon, za razliku od američkog, nema klauzulu protiv nepotizma koja bi ovo branila, pa je teoretski moguće zaposliti svoje najbliže rođake ili prijatelje na takva mesta. Problem nastaje u svedočenju drugih zaposlenih u skupštini da se gospođa Fijon na svom poslu nikada nije pojavila. Za to vreme, gotovo ceo budžet je potrošen na njenu platu koja je prvo iznosila više od četiri, a potom skoro osam hiljada evra. Takođe, gospođa Fijon je bila zaposlena u časopisu „Revija dva sveta“ gde je za mesto „književne savetnice“ dobila honorar od sto hiljada evra. Igrom slučaja ili ne, vlasnik časopisa je dobar prijatelj predsedničkog kandidata.

Da situacija po Fijona bude još gora, njegova kandidatura se većinski zasniva na obećanju optimizacije troškova države kroz otpuštanje pola miliona državnih činovnika. Iako posvećeni katolik, Fijon za svoj program uzima tipično protestantsku mantru o teškom radu i odricanju, o nuždi da se „radi više a zarađuje manje“, o potrebi da se skreše državni aparat i uvede stroža, u Evropi već toliko ozloglašena, politika štednje. S tim programom je i osvojio većinu konzervativnih glasova u Republikanskoj partiji, i predstavio se široj javnosti. Imajući to u vidu, u pitanju nije samo lični skandal, već i političko-ideološki, jer kompromituje ne samo njega lično već i njegovu celokupnu ideološku poziciju i političku platformu. Nameću se pitanja – postoji li štednja za visoko pozicionirane, već prebogate funkcionere ? Važe li isti kriterijumi, pa i zakoni, za sve ? Šta je ostalo od francuskog ideala „slobode, jednakosti, bratstva“? Francuski mediji, pa i komentari na vesti, sve češće spominju potrebu za svrgavanjem nove monarhije i novog plemstva.

U pitanju je jedna veoma posebna politička vizija koja se pre da zvati elitizmom i selektivnim kriterijumima nego protestantskom, kapitalističkom ili bilo kakvom drugom etikom. Dok se osiromašeni građani pozivaju da štede i odriču se od zarada i narušenog životnog standarda, a sve pod oštrim prekorima političara da su lenji, nedisciplinovani i razmaženi, visoki funkcioneri koji propovedaju štednju mogu da zapošljavaju sebi bliske osobe na nepostojeća radna mesta i plaćaju im izvanredno visoke plate (za dvanaest godina „poslova“ koje je obavljala gospođa Fijon državu je koštala oko petsto hiljada evra).

Ovo nije prvi put da se tako nešto dešava u Francuskoj. Posvećujući uvodnik ovom događaju, ,,Mond“ navodi podužu listu sličnih skandala prethodnih visokih državnih funkcionera. Najviše se ističe slučaj Žaka Širaka koji je zbog izmišljanja radnih mesta i uzimanja novca iz budžeta za nepostojeće plate koje su završavale u njegovom džepu pravosnažno osuđen po isteku predsedničkog mandata. Procenjuje se da je i Nikolu Sarkozija drugog predsedničkog mandata ponajviše koštao skandal s pokušajem zaposlenja njegovog 22-godišnjeg sina kao generalnog direktora kompleksa ,,Defens”. Iako je taj skandal registrovan skoro dve godine pre predsedničkih izbora 2012. glasači to tadašnjem predsedniku nisu zaboravili.

Šta slučaj Fijon može značiti za francuske izbore koji su za nekoliko meseci? U pitanju je pre svega snažan vetar u jedra kandidaturi Marin Le Pen. Po komentarskim sekcijama francuskih sajtova i portala već se vode žustre polemike (slične onima uoči nedavno završenih američkih izbora) oko toga kako je objavljivanje ove vesti neodgovorno i kako se time samo priprema scena za dolazak Le Pen na vlast. Kao da su više krivi novinari koji su to objavili nego Fijon i njegova supruga. Ivica Mladenović je napisao u ,,Politici“, u tekstu objavljenom povodom pobede Fijona na primarijama Republikanske partije, da ista znači veoma izvesnu pobedu Marin Le Pen na predsedničkim izborima. Ovaj skandal duboko podriva Fijonovu poziciju, i razotkriva ga kao elitističkog licemera, što čini pobedu Marin Le Pen još izvesnijom. Dobar deo njene platforme (iako mediji uglavnom prenose njene rasističke, antiimigracione stavove) upravo se zasniva na antielitističkom govoru koji razobličuje dvoličnost otuđenih funkcionera i finansijske elite. Čitaoci ,,Politike“ već znaju šta pobeda Marin Le Pen može značiti za funkcionisanje, stabilnost pa i samo postojanje EU.

Filolog