Фијон – кандидат са скандалом

Прво у „Окованом патку“, а затим у ,,Монду“, објављена је вест која потенцијално може да угрози, ако не и потпуно компромитује кандидатуру Франсоа Фијона, победника републиканских примарија и најозбиљнијег такмаца Марин Ле Пен на овогодишњим председничким изборима у Француској.

Франсоа Фијон, посланик, министар и премијер у претходним владама (нарочито за време председниковања Николе Саркозија), запослио је своју супругу на неколико различитих позиција, од службенице скупштине до личне помоћнице и саветнице. Француски закон, за разлику од америчког, нема клаузулу против непотизма која би ово бранила, па је теоретски могуће запослити своје најближе рођаке или пријатеље на таква места. Проблем настаје у сведочењу других запослених у скупштини да се госпођа Фијон на свом послу никада није појавила. За то време, готово цео буџет је потрошен на њену плату која је прво износила више од четири, а потом скоро осам хиљада евра. Такође, госпођа Фијон је била запослена у часопису „Ревија два света“ где је за место „књижевне саветнице“ добила хонорар од сто хиљада евра. Игром случаја или не, власник часописа је добар пријатељ председничког кандидата.

Да ситуација по Фијона буде још гора, његова кандидатура се већински заснива на обећању оптимизације трошкова државе кроз отпуштање пола милиона државних чиновника. Иако посвећени католик, Фијон за свој програм узима типично протестантску мантру о тешком раду и одрицању, о нужди да се „ради више а зарађује мање“, о потреби да се скреше државни апарат и уведе строжа, у Европи већ толико озлоглашена, политика штедње. С тим програмом је и освојио већину конзервативних гласова у Републиканској партији, и представио се широј јавности. Имајући то у виду, у питању није само лични скандал, већ и политичко-идеолошки, јер компромитује не само њега лично већ и његову целокупну идеолошку позицију и политичку платформу. Намећу се питања – постоји ли штедња за високо позициониране, већ пребогате функционере ? Важе ли исти критеријуми, па и закони, за све ? Шта је остало од француског идеала „слободе, једнакости, братства“? Француски медији, па и коментари на вести, све чешће спомињу потребу за свргавањем нове монархије и новог племства.

У питању је једна веома посебна политичка визија која се пре да звати елитизмом и селективним критеријумима него протестантском, капиталистичком или било каквом другом етиком. Док се осиромашени грађани позивају да штеде и одричу се од зарада и нарушеног животног стандарда, а све под оштрим прекорима политичара да су лењи, недисциплиновани и размажени, високи функционери који проповедају штедњу могу да запошљавају себи блиске особе на непостојећа радна места и плаћају им изванредно високе плате (за дванаест година „послова“ које је обављала госпођа Фијон државу је коштала око петсто хиљада евра).

Ово није први пут да се тако нешто дешава у Француској. Посвећујући уводник овом догађају, ,,Монд“ наводи подужу листу сличних скандала претходних високих државних функционера. Највише се истиче случај Жака Ширака који је због измишљања радних места и узимања новца из буџета за непостојеће плате које су завршавале у његовом џепу правоснажно осуђен по истеку председничког мандата. Процењује се да је и Николу Саркозија другог председничког мандата понајвише коштао скандал с покушајем запослења његовог 22-годишњег сина као генералног директора комплекса ,,Дефенс”. Иако је тај скандал регистрован скоро две године пре председничких избора 2012. гласачи то тадашњем председнику нису заборавили.

Шта случај Фијон може значити за француске изборе који су за неколико месеци? У питању је пре свега снажан ветар у једра кандидатури Марин Ле Пен. По коментарским секцијама француских сајтова и портала већ се воде жустре полемике (сличне онима уочи недавно завршених америчких избора) око тога како је објављивање ове вести неодговорно и како се тиме само припрема сцена за долазак Ле Пен на власт. Као да су више криви новинари који су то објавили него Фијон и његова супруга. Ивица Младеновић је написао у ,,Политици“, у тексту објављеном поводом победе Фијона на примаријама Републиканске партије, да иста значи веома извесну победу Марин Ле Пен на председничким изборима. Овај скандал дубоко подрива Фијонову позицију, и разоткрива га као елитистичког лицемера, што чини победу Марин Ле Пен још извеснијом. Добар део њене платформе (иако медији углавном преносе њене расистичке, антиимиграционе ставове) управо се заснива на антиелитистичком говору који разобличује дволичност отуђених функционера и финансијске елите. Читаоци ,,Политике“ већ знају шта победа Марин Ле Пен може значити за функционисање, стабилност па и само постојање ЕУ.

Филолог