Zaev traži mandat – Gruevski hoće izbore

Specijalno za Politiku

Skoplje – Dugogodišnji politički parlamentarni partneri na makedonskoj političkoj sceni VMRO-DPMNE i albanski DUI i njihovi lideri Nikola Gruevski i Ali Ahmeti nisu uspeli da se dogovore oko parlamentarne većine, što bi omogućilo mandataru da u Sobranju predloži novu vladu. Pravi razlozi su još nepoznati javnosti, iako se zna da je i u jednoj i u drugoj partiji bilo glasova i za dogovor i protiv dogovora.

Ove dve partije su, inače, na poslednjim izborima, 11. decembra, osvojile ukupno 61 mesto u parlamentu, što je dovoljno za formiranje nove vlade. Za svaku referendumsku odluku potrebno je minimum 80 poslaničkih glasova od 120, koliko broji makedonsko Sobranje.

Nekoliko sati pre isteka zakonskog roka, kada je Gruevski morao da predloži Sobranju novu vladu, izgledalo je kao da je pao dogovor, čak je i u parlamentu bilo upaljeno svetlo i sve spremno da se obavi ceremonija: proglašenje nove parlamentarne većine, izbor novog predsednika iz redova DUI-ja i izglasavanje nove vlade. Mnogi izveštači su i poslali vest svojim redakcijama da su se Gruevski i Ahmeti dogovorili.

Samo nekoliko minuta pre ponoći novinarima se obratio portparol DUI-ja Bujar Osmani, ispred sedišta partije u Maloj Rečici, naglasivši da se ta stranka nije odlučila niti za jednu od pet opcija (koalicija sa VMRO–DPMNE, sa SDSM-om, velika koalicija, odlazak u opoziciju ili novi izbori), što znači da se pregovori o formiranju nove vlade nastavljaju. Na takvu odluku je reagovao VMRO–DPMNE saopštenjem u kome se između ostalog kaže: „Vlada treba da zatvori političku krizu, a ne da je produžava. Smatramo da su novi izbori zrelo rešenje”, ističe se u saopštenju VMRO–DPMNE.

Politička žica je počela da varniči oko 20 časova kada je DUI počeo da uslovljava koaliciju VMRO–DPMNE „Za bolju Makedoniju” novim ministarskim mestima, kaže jedan od predsednika manjinske partije koji je hteo da ostane anoniman. On je naglasio da albanska platforma nije bila problem, kao ni da se albanski jezik uvede kao državni, posebno je istakao razumnu odluku Gruevskog da se ide na nove izbore.

Međutim, po Ustavu, predsednik države Đorđe Ivanov  bi trebalo da preda mandat nekome, ko ima većinu kako bi pokušao da sastavi vladu. U Ustavu nije precizirano da li se misli na partijsku, koja je osvojila najviše mandata na izborima, ili koalicijsku, koja obezbeđuje parlamentarnu većinu i koja otvara put mandataru da predloži novu vladu. Ostavljena je mogućnost da predsednik Đorđe Ivanov protumači Ustav Makedonije, pa čak i diskreciono odluči kome će dati mandat. Iz kabineta Ivanova su informisali da će predsednik početi konsultacije sa institucijama i političkim partijama čim ga Sobranje izvesti da li je mandatar uspeo da predloži program nove vlade.

Lider SDSM-a Zoran Zaev na konferenciji za štampu zatražio je da mu predsednik Ivanov dodeli mandat naglasivši da SDSM može da obezbedi parlamentarnu većinu i da sa albanskim partijama predloži novu izvršnu vlast. Po Zaevu, kako smo saznali u partiji od ljudi bliskih ovom lideru,  „albanska platforma” nije kamen spoticanja.

Portparol EK Maja Kocijančič ukazala je da bi predsednik trebalo hitno da obavi konsultacije i da poveri mandat onom ko može da sastavi novu stabilnu i čvrstu vladu.

Đorđe Ivanov, i kao predsednik države i kao kadar VMRO–DPMNE, ima veoma delikatnu ulogu kome će predati mandat i kakav će ustavni potez povući i iz političkih i iz bezbednosnih razloga. Sa jedne strane politička kriza se nastavlja, a sa druge strane izrazio je nedavno pred svim ambasadorima u Strugi gde je rođena „albanska platforma „zabrinutost što se susedne zemlje mešaju u unutrašnja pitanja njegove zemlje”. Istog dana je ukazao na veoma prijateljske odnose sa Srbijom, ali se ambasadorima požalio za odsustvo EU i NATO na Balkanu i stoga se založio između ostalog i za sledeće: „Nama je potrebno regionalno okretanje prema unutra. Šta to znači ? Neophodno je da sarađujemo na regionalnom bezbednosnom polju kako bismo odoleli globalnim bezbednosnim pretnjama i rizicima. Neophodno je da povežemo ekonomsko regionalno tržište kako bismo bili konkurentni na globalnom tržištu. Jer samo solidarni možemo da gradimo  region u miru i blagostanju”, rekao je Ivanov.