Može li Sarajevo osporiti ime Republike Srpske?

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Tek što su malo utihnula politička trvenja u vezi s pokušajem da se ospori Dan RS kao praznik, pojavile su se neke spekulacije da bi bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović mogao da zatraži od Ustavnog suda BiH osporavanje ustavnog i dejtonskog imena Republike Srpske.

U tekstu „Nezavisnih” pod naslovom „Napad na ime RS ’kopanje groba’ BiH” navodi se da bi takav pokušaj zasigurno doveo do blokade cele zemlje, uz napomenu kako neki zvaničnici Izetbegovićeve SDA uveravaju kako je reč o „spinu” o kom bruje mnogi mediji u regionu i tvrde da se u toj stranci „o tome nije razgovaralo”.

Sagovornici tog lista ipak su se zabrinuli da bi takav „antidejtonski zahtev” sasvim sigurno „blokirao procese u BiH” i da bi Izetbegović time „postao grobar BiH” jer bi se „proizvela nestabilnost” koja bi bila „početak kraja BiH”.

A da li je Izetbegović spreman na takav korak i izazivanje novog političkog udara u trenutku kada se zagovara intenziviranje evropskog puta – koji bi po opštoj ceni u tom slučaju bio dugoročno blokiran – i u vreme kada hrvatski predstavnici otvoreno osporavaju „Dejton” zahtevima za treći entitet?

„Nemam nikakvu dilemu da će biološki i politički sin Alije Izetbegovića to i da učini, i to veoma skoro. To je, naime, imperativ njegove politike. I ne samo njegove, već politike koja je najšire prihvaćena među skoro svim Bošnjacima različitih slojeva, koji Srbe i Hrvate smatraju gostima u BiH, a BiH svojom nacionalnom državom. Zbog toga oni smatraju da će nestankom Republike Srpske nestati najveći ’remetilački faktor’ u BiH, a sa njom i prepreka centralizaciji i unitarizaciji, ukidanjem sadašnjeg federalnog uređenja”, ocenjuje za naš list Radomir Lukić, dekan Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu, učesnik dejtonskih pregovora.

Da uprkos ograđivanju, kako se u SDA „o tome nije razgovaralo”, ipak ima mesta za zabrinutost, govori i činjenica na koju neretko podseća predsednik RS Milorad Dodik, tvrdeći kako mu je u Americi ranije već nuđen papir na potpis da se odrekne naziva RS i prihvati ime „republika Srba, Hrvata i Bošnjaka”, što je naziv koji i mediji poslednjih dana pominju kao onaj na kom navodno insistira Izetbegović.

Ustavni sud pak nema mogućnost promene imena, već isključivo procene usaglašenosti sa Ustavom BiH i nalaganja otklanjanja eventualnih nedostataka, što bi, po oceni pravnika, bilo sasvim bespredmetno zahtevati kada je reč o nazivu Republike Srpske, jasno imenovane u Dejtonskom sporazumu, Ustavu BiH i Ustavu RS.

I nekadašnji predsednik SDA Sulejman Tihić je 2005. već podnosio apelaciju Ustavnom sudu BiH sa istovetnim zahtevom, takođe kako bi osporio ime Republike Srpske, ali ju je ubrzo i sam povukao, a mnogi su verovali na sugestiju nekih međunarodnih centara koji su mu možda šapnuli da za to nije trenutak.

U autorskom tekstu u „Evroblicu” daje se i drugi kontekst škakljivih spekulacija u kom se Izetbegović pominje kao političar koji bi time preuzeo neformalnu titulu najvećeg „piromana u regionu”.

„Baš kad je Dodik zapalio vatru koja se videla do Vašingtona, Izetbegović je odlučio da pokaže da može da zapali veći i opasniji plamen uvodeći time zemlju u tunel čiji se kraj ne vidi. Ovde nije reč o pravu, već o pokušaju spasavanja davljenika. Izetbegović je opet na tapetu Fahrudina Radončića (lidera Saveza za bolju budućnost), Čović mu diše za vrat sa trećim entitetom, Dodik je maksimalno iskoristio sukob sa Sarajevom da se nametne kao neprikosnoveni srpski vođa, pa Izetbegoviću ostaje samo da podilazi glasačima glumeći velikog Bošnjaka obnovom tužbe protiv Srbije ili negiranjem imena RS”, navodi se u tekstu.

Iako se veruje da bi udovoljavanje takvom eventualnom zahtevu bio preveliki zalogaj čak i za oprečno tumačenu dosadašnju praksu Ustavnog suda BiH, ne samo radi toga što u članu jedan Ustava BiH jasno piše da se „BiH sastoji od dva entiteta Federacije BiH i Republike Srpske”, podseća se i na nepredvidivost kad je reč o nacionalno osetljivim odlukama najviše pravosudne institucije u BiH.

Ali, znajući za popriličnu nepredvidivost i po mnogima „nedoslednost” po kojoj je Ustavni sud BiH po „političkim direktivama” i preglasavanjem Srba i Hrvata dosad odlučivao u osetljivim pitanjima, najčešće uz glasove dva Bošnjaka i troje stranih sudija, ali i činjenici da Izetbegović po nekim procenama gubi podršku među bošnjačkim narodom i unutar partije, mediji procenjuju da bi takva dramatizacija nacionalnih odnosa mogla biti način da predsednik SDA pokuša se nametne kao nezamenjiv nacionalni lider, pa i po cenu paralize zemlje, koju gotovo svi predviđaju u slučaju da se medijska saznanja i obistine. Što bi posledično značajno ojačalo populističke snage na svim stranama.