Grad dobija 150 stanica za bicikle

Beograd kao biciklistički grad, u kome bi se dvotočkaši koristili za javni prevoz, a ne samo za rekreaciju, vizija je koja postoji godinama. Korak bliže ka tome načinjen je na nedavnoj sednici Skupštine grada na kojoj je usvojen plan o uvođenju stanica za iznajmljivanje bicikala. Prema ovom planu, u devet centralnih opština biće postavljeno ukupno 150 stanica. Najviše, 47, biće na Novom Beogradu, a najmanje na Čukarici (tri). Na stanicama će biti najmanje po deset bicikala, a biće postavljen i pano sa informacijama o broju punktova, njihovim grafičkim prikazom na mapi grada, a trebalo bi da budu ugrađeni i čitači platnih kartica i uređaji za naplatu usluge gotovinom. Na ovim punktovima sugrađani i turisti dobijaće i informacije o broju slobodnih bicikala.

U planu je i izrada aplikacija za pametne telefone kako bi vozači mogli da pronađu najbližu stanicu za iznajmljivanje ili vraćanje dvotočkaša. Ideja je i da prvih 30 do 45 minuta, otkako se bicikl iznajmi, vožnja bude besplatna, da se naplaćuje tek posle toga.

Šta će i na koji način biti sprovedeno i kolika će biti cena iznajmljivanja znaće se posle konkursa na kom će biti izabran operater za ovaj posao, odnosno preduzeće koje će ugraditi i šest godina održavati ove stanice. Konkurs bi trebalo da bude raspisan uskoro jer plan predstavnika grada je da novine za bicikliste zažive do 2018. godine.

Prema poslednjim procenama, bicikl kao sredstvo javnog prevoza koristi manje od jedan odsto sugrađana. Razloga je više – biciklisti u više delova grada nemaju zasebne i dobro obeležene staze, a tamo gde ih i imaju pešaci ili vozači ih zauzimaju. Ne postoji ni dovoljno parkirališta. Kako bi se prevazišli ovi problemi i da bi procenat redovnih biciklista dostigao između pet i deset odsto, plan je da se do naredne godine uredi 120 kilometara staza na važnim saobraćajnim trasama. Ovaj prostor, kako je krajem 2016. najavio Milutin Folić, glavni gradski urbanista, biće obezbeđen uglavnom nauštrb kolovoza – na jednom delu saobraćajnica biće iscrtane biciklističke staze i postavljena signalizacija, a u manjim ulicama koje povezuju ove velike saobraćajnice brzina automobila biće ograničena na 30 kilometara na čas. Ovakav izgled u narednih godinu dana trebalo bi da dobiju Savska, Nemanjina, Kneza Miloša, Ustanička, Cara Dušana... Ove godine u planu su i obnova pešačkih prelaza i spuštanje ivičnjaka koji smetaju biciklistima, ali i postavljanje 120 stajališta za bicikle u blizini značajnih institucija (uz sudove, opštine, pijace).

Da je ovaj plan nadležnih dobar, smatra i prof. dr Slaven Tica, sa Saobraćajnog fakulteta. Kako naglašava, bicikl se u svetu uveliko koristi kao sredstvo javnog prevoza. Da bi na taj način i kod nas bio korišćen potrebno je da se snažnije promoviše biciklizam, ali i da bicikli budu dostupniji kao javna usluga.

– Moj tim sa Saobraćajnog fakulteta zajedno sa još sedam kompanija, partnera iz EU, trenutno radi na projektu „Trejs”, a koji finansira Evropska unija iz programa „Horizon 2020”. Osnovni cilj projekta je promocija biciklizma i pešačenja kao održivih vidova transporta putnika – ukazuje Tica.

Planirani broj punktova

47 Novi Beograd

20 Stari grad

18 Palilula

15 Savski venac i Voždovac

13 Zvezdara

12 Vračar

  7 Zemun

  3 Čukarica

Fleksibilna i stanična šema

U svetu postoje dva tipa programa za iznajmljivanje bicikala, objašnjava Slaven Tica. Jedan je takozvana stanična šema u okviru koje su bicikli 24 časa sedam dana u nedelji dostupni na samouslužnim stanicama širom grada i mogu se vratiti na bilo koju stanicu. To je tip iznajmljivanja za koji se očigledno odlučio Beograd.

– Drugi tip su uslužni punktovi, „fleksibilna šema” u sklopu koje su bicikli dostupni svuda po gradu, a ne samo na stanicama za iznajmljivanje. Oni se mogu se rezervisati i „otključati” telefonskim pozivom i parkirati bilo gde posle iznajmljivanja – navodi Tica.