Iranska raketa „potpalila” SAD i Izrael

Donald Tramp je dobio povod za nova zaoštravanja svoje ionako agresivne politike prema Iranu. Teheran je testirao balistički projektil srednjeg dometa, pružajući Izraelu i administraciji američkog predsednika izgovor da se žale kako je nuklearni sporazum međunarodne zajednice s Teheranom, kojem su se žestoko opirali, time narušen.

Zbog rakete koja je eksplodirala posle leta od oko hiljadu kilometara Izrael i SAD su zatražili hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Slučajno ili ne, taj projektil, kakav bi teorijski mogao poneti i nuklearnu bojevu glavu, isproban je dva dana nakon što je Tramp zabranio ulazak u Ameriku državljanima Irana i izbeglicama iz te zemlje i onima iz još šest većinski muslimanskih država.

Na prigovore da tim probama krši sporazum o nuklearnom programu iz 2015, kojim se obavezao na mere uz koje mu je postalo nemogućim da konstruiše atomsku bombu u narednih deset godina, Iran je odgovarao rečima nalik onima iz jučerašnje izjave njegovog šefa diplomatije Džavada Zarifa: da nikada neće napasti drugu državu balističkim projektilima i da nijedan od njih nije napravljen tako da ponese nuklearnu bojevu glavu. Iz Teherana su ranije upućivali i na precizno tumačenje tog sporazuma, kojim se ne zabranjuje razvoj balističkih projektila, i na pomnije čitanje prateće rezolucije UN, u kojoj se, kompromisno i dvosmisleno, Iran „poziva da ne preduzima bilo kakve aktivnosti povezane sa balističkim projektilima osmišljenim tako da budu u stanju da isporuče nuklearno oružje”, ali je izričita zabrana takođe izostavljena.

Uprkos tome, zvaničnici Tel Aviva govore o iranskoj „agresiji”, a izraelski premijer Benjamin Netanijahu, koji se svim silama upinjao da spreči potpisivanje sporazuma o nuklearnom programu s Iranom kako ekonomska i diplomatska izolacija te zemlje ne bi bila ukinuta, najavio je da će na predstojećem sastanku sa Trampom 15. februara predložiti da sankcije protiv Teherana budu obnovljene.

Ta Netanijahuova želja mora da će biti bliska srcu američkog predsednika, koji je tokom predizborne kampanje opisivao sporazum s Iranom kao „najgori koji je ikada postignut” i isprva obećavao da će ga pocepati čim bude ušao u Belu kuću, da bi potom mrvicu popustio, ali tek toliko da i dalje preti kako će taj akt „ponovo ispregovarati”, to jest da će njegovo sprovođenje nadgledati „najtvrđe što bude mogao”. Nakon svega toga, nove sankcije su najmanje što može uraditi.

U tome će naići na zdušnu podršku saudijskog kralja Salmana, s kojim je, po svemu sudeći, ugodno razgovarao telefonom. Tramp se unapred potrudio da ga ne ražalosti: po njegovoj novoj uredbi, za razliku od Irana, Saudijska Arabija nije među zemljama čijim je državljanima zabranjen ulazak u SAD. Navodno sastavljena radi odbrane od islamističkog ekstremizma, ta uredba je ignorisala to što većina napadača na Ameriku jedanaestog septembra potiče iz Saudijske Arabije, što su pojedini njeni zvaničnici osumnjičeni da su pomogli taj teroristički čin i što se veruje da Rijad stoji iza nekih od islamističkih grupa u Siriji. Američki mediji sada pitaju Trampa da li je Saudijsku Arabiju i neke druge zemlje zaobišla crna lista zato što u njima poslovna imperija američkog predsednika ima interese.

Kralj Salman, koji je poslovično neprijateljsku politiku Rijada prema Teheranu još više zaoštrio, podržao je – premda bi to prema Trampovom planu njegovu pomalo ispražnjenu kasu moglo prilično koštati – planove američkog predsednika o stvaranju bezbednih zona za izbeglice u Siriji i Jemenu. One bi mogle ojačati trenutno poljuljani saudijski uticaj u tim zemljama, gde se preko posrednika sukobljava s Iranom. Dvojica vođa su se složila i oko sprečavanja „bilo koga da destabilizuje region (Bliski istok) i neprekidno se meša u poslove drugih država”: nema sumnje da su mislili na Iran.

Sasvim zgodno u ovom trenutku, saudijska Al Arabija je juče javila da su jemenski pobunjenici napali saudijski brod i ubili dvojicu članova njegove posade i da su raketama pogodili zgradu sa saudijske strane granice. To se takođe mora pročitati kao okrivljavanje Irana, za koji Rijad tvrdi da podržava šiitske ustanike u Jemenu.

Naoko čudnim obrtom, u odbranu Irana je delimično stala Francuska, koja je bila najrigoroznija prema Teheranu u vreme pregovora o nuklearnom sporazumu. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero, stigavši juče u posetu Iranu, rekao je da će njegova država braniti sporazum o nuklearnom programu, mada je njegov duh „stavljen na iskušenje” testiranjem balističkih raketa. Uputio je još nekoliko prekora Teheranu, ali daleko učtivijih od reči kojima se osvrnuo na Trampovu uredbu o zabrani ulaska u SAD za Irance i one što dolaze iz još šest zemalja. Za nju je, izvestio je Rojters, ocenio da je opasna, da se „svodi na diskriminaciju” (muslimana), da „nema veze sa borbom protiv terorizma” i da bi je trebalo opozvati.

Nagla popustljivost Francuske prema Iranu verovatno bi se mogla objasniti još jednom Eroovom izjavom: da je trgovina dve zemlje od sklapanja sporazuma skočila 200 odsto. On je najavio još nekoliko velikih ugovora privatnih investitora iz Francuske i Irana i uveravao kolegu Zarifa kako se radi na tome da se zapadne banke vrate u njegovu zemlju.

Problemi s vizama bi, međutim, mogli usporiti dolazak stranih ulagača u Iran, pa i omesti sprovođenje njegovih ugovora s „Erbasom”, čije je sedište u Francuskoj, i američkim „Boingom” o kupovini 180 aviona. Štaviše, mogli bi ugroziti ukupni ekonomski oporavak Irana nakon ukidanja sankcija, koje bi sada Netanijahu, ako ne i Tramp, da ponovo podigne. Time se potkopava iranski predsednik Hasan Rohani, koji je naciji obećao privredno uzdizanje ako sporazum, kojem su se protivili moćni konzervativci u njegovoj zemlji, bude potpisan. Rohani se bori za to da u maju na izborima dobije još jedan mandat i nastavi s opreznim otvaranjem Irana prema svetu, ali će mu šanse za to biti drastično srezane u slučaju da ekonomija ne bude videla boljitak, dok će izgledi skočiti iranskim izolacionistima, koji su za održavanje poluratnog stanja prema rivalima u regionu i dalje od njega.

I utoliko je, izgleda, tačno ono što je Trampu zamereno odmah nakon što je zabranio Irancima i drugima da uđu u Ameriku: da će ta uredba, pre nego da SAD odbrani od njih, samo osnažiti ekstremiste.