Tramp samo radi ono što je obećao

U prvih deset dana vladavine Donald Tramp je naredio izgradnju zida na granici sa Meksikom, zabranio ulazak u SAD za građane sedam muslimanskih zemalja i poništio sporazum o slobodnoj trgovini na Pacifiku. Više nema sumnje. On zaista ispunjava svoja predizborna obećanja.

Toliko mu se mora priznati. Možete smatrati da je njegova politika razborita, pogrešna ili sasvim sumanuta, ali on radi ono što je u kampanji obećao da će uraditi i zbog čega je izabran. Istina, njegovi prvi koraci isprovocirali su revolt liberalnih Amerikanaca, migranata i feministkinja, članova bivše vlade, pojedinih kongresmena, stranih lidera i mnogih slavnih ličnosti. Hilari Klinton poručuje da podržava milione učesnica ženskih marševa protiv predsednika. U krajnje neobičnom maniru za bivšeg predsednika, oglasio se i Barak Obama, ohrabrujući demonstrante koji protestuju protiv Trampovih zabrana. Mnogi svetski lideri saopštavaju da ne podržavaju postavljanje rampe za migrante i izbeglice. Ukratko – nezadovoljstvo je ogromno.

Ali, Tramp i ne treba da usrećuje birače Baraka Obame i Hilari Klinton, Holivud i predsednike drugih zemalja. Njegovi birači su ga izabrali upravo zbog predloga koje sada realizuje, kakva god da je vrednost tih ideja. Tramp ne radi ništa što nije najavio da će uraditi. Upozorenja su stizala blagovremeno, pre nego što je izglasan. Moguće je da je svet i dalje u neverici zato što je navikao da političari u kampanji govore jedno, a dam kada dođu na vlast, rade nešto sasvim drugo. Uzmimo za primer mnoge evropske levičare koji u kampanji izgaraju od želje za ekonomskom i društvenom jednakošću, a nakon preuzimanja vlasti se po pravilu ponašaju kao najobičniji neoliberali. Fransoa Oland je najviše razočarao upravo svoje birače kada je pokazao da je socijalistički predsednik koji nema veze sa socijalizmom, dok je Aleksis Cipras uradio sve ono što je obećao da neće uraditi kada je reč o štednji i povlađivanju poveriocima.

Tramp je odavno istakao da u globalnom otopljenju vidi kinesku ujdurmu, da će srezati poreze najbogatijima, ukinuti mnoge regulative i voditi protekcionističku ekonomsku politiku, pa nema mesta razočaranosti što je u prvim danima vladavine ukinuo Obamine ekološke uredbe, dozvolio gradnju naftovoda koji zagađuju životnu sredinu i nagovestio uvođenje 20 odsto tarifa na meksičku robu (a možda i na sve druge). Ne treba da čudi ni lakoća sa kojom je Tramp, koji se kao zvezda rijaliti programa proslavio rečenicom: „Otpušten si!”, preksinoć otpustio čelnicu Ministarstva pravde koja nije htela da sprovodi njegovu uredbu o migrantima i izbeglicama, smatrajući je nezakonitom. Sali Jejts je Obamin kadar i za vreme prošle vlade je bila zamenica ministra pravde, a Tramp je morao da je privremeno stavi na čelo resora dok ne bude potvrđen njegov kandidat Džef Sejšens. Ako se prisetimo da je vašingtonski establišment nazivao korumpiranim i nesposobnim i tvrdio da o Islamskoj državi zna više od generala, onda je sasvim očekivano i što je zaposlenima u Stejt departmentu poručio da slobodno mogu da idu ako im se ne sviđa njegova politika. Ili što je iz Saveta za nacionalnu bezbednost izbacio direktora svih obaveštajnih agencija i glavnokomandujućeg združenog štaba, a ubacio svog savetnika koji se ranije proslavio kao urednik  radikalnog desničarskog sajta. Iako su mnogi bili šokirani kada je kao predsednik nagovestio da bi ponovo mogao da po svetu otvara tajne američke zatvore i odobri mučenje osumnjičenih za terorizam, Tramp je još u kampanji istakao da je veliki fan torture. Tačno je da je kao biznismen u sukobu interesa, ali nikada nije ni obećao da će prodati kompaniju.

Zašto onda njegov nastup i dalje izaziva toliki šok i nevericu? Moguće je da su mnogi smatrali da je Tramp izgovarao stvari tek onako, u žaru predizborne borbe i da i nije imao nameru da bude predsednik ili uradi bilo šta od obećanog. Sada je jasno da je Trampa trebalo shvatati i bukvalno i ozbiljno – on je doslovce mislio ono što je izgovarao i zaista hoće da to i ostvari. Kako ocenjuje liberalni informativni sajt „Voks”, 45. predsednik, kao nijedan njegov prethodnik, neće moći da ispuni sva svoja obećanja, ali je, po svemu sudeći, rešio da pokuša i verovatno će u nečemu i uspeti.

Obećanje koje sigurno neće ispuniti, što je bilo jasno već u izbornoj noći, jeste da će nekadašnju konkurentkinju krivično goniti i „strpati je u zatvor”. Da je pobedila Hilari Klinton, ona bi vrlo verovatno bila daleko veća enigma od republikanskog rivala jer je u govoru pred bankarima sa Volstrita (kako je pokazao materijal objavljen na „Vikiliksu”) priznala da ima javne i privatne stavove. Njujorški milijarder izgleda ima samo jedno lice koje je pokazao u kampanji, samo što su se mnogi nadali da će ono biti malo „lepše” kada se useli u Belu kuću. On se nikada nije kontrolisao u javnosti pa su Amerikanci odavno znali šta mogu da očekuju. Kandidat koji je isterivao novinare sa pres-konferencije i širio teorije zavere o Obaminom rođenju postao je šef Bele kuće koji medije naziva „najnepoštenijim ljudima na planeti” i iznosi „alternativne činjenice” o posećenosti inauguracije. Predsednik Tramp je i dalje – Tramp.