Evropa pohvalila mere „lečenja” zdravstva Srbije

Rangiranje zdravstva Srbije na 24. mesto u konkurenciji 35 evropskih država možda će neko oceniti kao ne naročito dobar rezultat, ali se ne može poreći da je nastavljen trend rasta. U poređenju sa 2015, Srbija je u 2016. godini zavredela 116 bodova više i tako se sa 30. mesta pomerila bliže zlatnoj sredini. Od Srbije je gore rangirano zdravstvo čak devet članica Evropske unije: Bugarske, Poljske, Mađarske, Letonije, Litvanije, Grčke, Kipra i Malte, a samo začelje, na kome smo bili 2012. i 2013. godine, sada drži Rumunija.

Da je upravo srpsko zdravstvo napravilo najveći pomak na rang-listi evropskih zdravstvenih sistema, istakao je i Arne Bjornberg, direktor Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI), koje sprovodi ovo istraživanje već čitavu deceniju.

Ocenjivanje se sprovodi po 48 pokazatelja u šest područja: poštovanje prava pacijenata i informisanost, vreme čekanja na pojedine operacije i preglede, ishodi po zdravlje, dostupnost usluga koje se pružaju, farmaceutska sredstva koja dobijaju bolesnici i oblast prevencije.

Prof. dr Petar Bulat, prodekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je najzad zadovoljan pozicijom koju smo ostvarili: on nema dilemu da zdravstvu Srbije, u evropskim okvirima, pripada mesto u vrhu donje polovine lestvice.

 – Rizikujem da zvučim pretenciozno, ali smatram da je naše zdravstvo bolje i od makedonskog koje je na 20. mestu, za hrvatsko nemam dovoljno podataka, a činjenica je da nismo bolji od slovenačkog. Naravno, imamo realan prostor da svoju poziciju poboljšavamo – kaže dr Bulat, koji je bio na funkciji pomoćnika ministra zdravlja za međunarodnu saradnju i evropske integracije kada smo u rangiranju za 2012. godine proglašeni najgorim zdravstvenim sistemom u Srbiji.

Tada je ta vest šokirala mnoge, a dr Bulat je započeo prepisku sa direktorom EHCI-ja Bjornbergom,  dokazujući zašto Srbija ne zaslužuje da bude na začelju ove liste. On veruje da su tadašnji rezultati izveštaja nastali pod uticajem velikih farmaceutskih kompanija, koje su na taj način želele da izdejstvuju uvođenje svojih skupih lekova na naše tržište. Te kompanije su, dodaje dr Bulat, bile sponzori ovog istraživanja.

Prof. dr Zoran Radovanović, predsednik Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva i epidemiolog, kaže da smo pre četiri godine objektivno i realno bili na dnu evropske lestvice. Za dr Bjornberga, koji je na čelu ovog istraživačkog tima, dr Radovanović kaže da je dovoljno stručan i objektivan i da ne veruje da bi manipulisao podacima. Jednostavno, pošto tražene informacije 2012. nisu dobili od nadležnih u Ministarstvu zdravlja, pribavili su ih posredno od Svetske zdravstvene organizacije.

– Radujem se skoku na ovoj lestvici, ali nema mesta za veliko oduševljenje: pacijenti još ne vide sve prednosti uvođenja zakazivanja pregleda preko integrisanog informacionog sistema, za čije uvođenje smo dobili pozitivne poene i bolju poziciju na listi. Osim toga, vakcinacija kojom se sprečava rak grlića materice, iako je ušla u zakon, nije zaživela u praksi – primedbe su ovog epidemiologa.

Primarijus dr Vesna Janjušević, direktorka beogradskog doma zdravlja „Stari grad”, smatra da je pomak na listi veliki, a posebno je raduje da su boljem rangiranju doprinela poboljšanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

– Drago mi je da je pozitivno ocenjen novi sistem zakazivanja pregleda. Od prvog trenutka smo se aktivno uključili u njegovo uvođenje i za to smo dobili pohvale od nadležnih. I pacijenti su zadovoljni, posebno zakazivanjem pregleda u specijalističkoj službi i dijagnostici unutar samog doma zdravlja. Sve je manje problema i kod zakazivanja pregleda u bolnicama i kliničkim centrima, u odnosu na to kako je bilo na početku. Na primer, Ortopedska bolnica Banjica zaslužuje pohvale jer dostavlja dovoljan broj termina za specijalističke preglede – navodi doktorka Janjušević.

Docent dr Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije, podseća da ova ustanova pruža čak 40 odsto svih zdravstvenih usluga u našem zdravstvu, pa kao takva u znatnoj meri utiče na kompletnu sliku zdravstva u našoj zemlji.

– Trudimo da u svim specijalnostima medicine držimo korak sa najboljima. Za ugradnju stenta i koronarografiju smanjili smo dužinu čekanja sa devet meseci na tri. Nemamo više liste čekanja za pregled skenerom, već samo listu zakazivanja, što znači da svim pacijentima ovo snimanje zakažemo i obavimo najduže za 30 dana. Svim hitnim pacijentima ovo snimanje se uradi odmah po dolasku u bolnicu, a hospitalizovanim u roku od dva dana – tvrdi naš sagovornik.

Dr Ašanin dodaje i da je u KCS-u smanjeno i prosečno vreme čekanja na operaciju od dana prijema na bolničko lečenje: u decembru 2015. godine čekalo se 3,1 dana, a u decembru lane 2,4 dana. Dr Ašanin dodaje da je bolje ocenjenom zdravstveno sistemu doprinelo i to što su u KCS uvedene nove moderne medicinske tehnologije, poput gama noža. Imamo i PET centar na Institutu za nuklearnu medicinu, a obnovljen je program transplantacija. Dr Ašanin posebno ističe bolje lečenje visokog krvnog pritiska u Centru za hipertenziju, jer je to naš veliki zdravstveno-socijalni problem.