Opet Srbi ispaljuju signalnu raketu istorije

INTERVJU
„Rusija mora da se okrene politici dvojnih standarda. Istoj onakvoj kakvu danas vode Sjedinjene Američke Države“, smatra Aleksandar Geljevič Dugin, ruski politički aktivista i ideolog, i osnivač savremene ruske geopolitičke škole poznatije kao – „neoevroazijstvo“. „Nažalost, mi nemamo jasno definisanu strategiju o tim pitanjima“ objašnjava. „Potpuno je nelogično da, jednovremeno, podržavamo Srbe, ne prihvatamo Abhasce i Južne Osete, ne saglašavamo se sa pravom nacije na teritorijalnu celovitost u slučaju Azerbejdžana… Ili ćemo poštovati principe ili ćemo poštovati silu.“

Aleksandar Dugin (1962) za sebe kaže da je predstavnik patriotskog dela ruske političke misli. Njegovo delovanje dugo je povezivano sa nacionalističkim pokretima u najvećoj državi na svetu. Među istomišljenike jedno vreme je ubrajao i Eduarda Limonova, lidera zabranjene Nacional-boljševičke partije Rusije. Danas je naklonjen bivšem premijeru Jevgeniju Primakovu i još uvek aktuelnom predsedniku Vladimiru Putinu.

Ovih dana Dugin je boravio u Beogradu gde je u okviru foruma o ulozi Rusije na Balkanu, održanom na Pravnom fakultetu, govorio o problemima geopolitike u novoj Evropi, mestu balkanskog regiona u toj geopolitici, interesima pravoslavlja i njegovim vrednosnim sistemima i, na kraju, kako će se u svemu tome razvijati odnosi između Evrope i Rusije.

U intervjuu za „Politiku“ Dugin objašnjava: „Velike države i veliki narodi, kao što su ruski i srpski, imaju svoj stav o tome kakav bi trebalo da bude novi svet. Rusiju i Srbiju sigurno ne zadovoljava kako je on danas ustrojen. Živimo u jednopolarnom okruženju kojim dominiraju SAD. One odlučuju o tome koju državu priznati a koju ne, kako će koja država biti uređena. Istovremeno, interesi zajedničke civilizacije nisu im bliski. Ovo je važno imati na umu, ali je još važnije predložiti valjanu alternativu.“

Posle nedavnog samoproglašenja Kosova za nezavisnu državu svedoci smo učestalih zahteva i drugih republika da im se prizna sličan status – Abhazija, Južna Osetija, Pridnjestrovlje... Reč je o, takozvanim, zamrznutim konfliktima preostalim nakon raspada SSSR-a. Da li je u današnjim uslovim uopšte moguće steći nezavisnost bez rata?

– Trenutno u međunarodnom pravu postoje dva principa – teritorijalna celovitost države, priznate od međunarodne zajednice, i pravo naroda na samoopredeljenje. Mnoge države su organizovane u skladu sa istorijskim okolnostima, njihovi narodi danas žive sa raznih strana granice. Tako kako žive Albanci, Srbi, pa i Rusi. Po mom mišljenju, savremena politika ide u pravcu preispitivanja takvog shvatanja države, koliko je on osnovan, koliko funkcionalan. To je suštinski proces.

Kako se u to uklapa nezavisnost Kosova?

– Tokom većeg dela 20. veka države su bile nominalne. ali, objektivno, geopolitički blokovi su bili ti koji su imali primarnu ulogu. Svet je bio dvopolaran. Trenutno imamo samo jedan blok. I proces prelaska od nacionalnih država ka novoj konfiguraciji koja se još tačno nije ni definisala, sprovodi jedna sila – SAD. Kosovski presedan jasno pokazuje da su jaltinski svet, epoha UN, epoha dvopolarnosti definitivno okončani.

Šta Rusija može danas da učini kako bi istorijski tokovi krenuli drugim pravcem?

– Rusija se trenutno nalazi na prekretnici – vratiti se u istoriju i povratiti snagu, ili se pognuti. Ali to znači i da bi mogla da prođe kao bivša Jugoslavija. Sada je trenutak kada se odlučuje. Reč je o biti ili ne biti. A Balkan, posebno kosovski slučaj, kao i mnogo puta ranije u istoriji (setimo se atentata Gavrila Principa na Franca Ferdinanda ili prevrata od 27. marta 1941), daje nam poslednji znak. Opet Srbi ispaljuju signalnu raketu istorije. Kosovski presedan leži u osnovi budućeg ustrojstva sveta. To je poslednja šansa za nas da zaustavimo američku hegemoniju.

Da li je uopšte moguće stvoriti novi svetski poredak bez velikog ratnog sukoba?

–Mislim da nije. Trenutno se na Bliskom istoku razvija američki projekat „Veliki Bliski istok”, koji je počeo sa Irakom. Tu su Liban i Sirija.Ustanak Kurda u Turskoj tek je početak. Vidimo šta se dešava u Pakistanu, SAD planiraju agresiju na Iran. U svemu tome je i Ukrajina koja neće tako lako otići pošto je,praktično, podeljena na dva dela, dve civilizacije... Mogući su sukobi na severnom Kavkazu i drugim našim teritorijama…

Mislim da smo vrlo blizu pragatrećeg svetskog rata. Ne nekog izmišljenog, kakav je bio takozvani hladni rat koji je, u stvari, bio mir. Novi sukob sasvim je realan. Bez upotrebe nuklearnog oružja ili sa njegovom delimičnom primenom, ali ništa manje krvav od prethodnih. I što je najinteresantnije, mislim da će signal za početak ponovo dati upravo Srbi.

Sve to deluje dosta apokaliptično.

– Upravo tako. Jedini način da se rat predupredi jeste da se Rusija snagom oružja suprotstavi Americi. To je paradoks, ali i jedini put da se izbegne agresija jedne jedine velike sile pretvorena u genocid naroda, nacija, država... Americi se moramo suprotstaviti sada dok posedujemo adekvatan vojni potencijal. Tek kada shvate da smo namerni da sednemo na tenkove i krenemo u zaštitu Srba u kosovskim enklavama, njihove vojne operacije biće otkazane. Rusija poseduje nuklearno oružje i Amerikanci neće ići na direktan sukob. Oni toliko žrtava sebi ne mogu da dopuste.

Slobodan Samardžija

-------------------------------------------------------------

Moskva, poslednja šansa

– Rusija je pravilno formirala svoju poziciju prema Kosovu, ali mnogo zavisi i od vas. Srbija je mogla da pozove našu vojsku, ali mi taj poziv još nismo dobili. Moskva vam je poslednja šansa. Evropejstvo kakvom teže pojedini vaši političari znači uništenje srpskog identiteta. Čak i Turska, članica NATO-a, shvata da im je jedina šansa u traženju novih saveznika. Inače će Amerikanci okončati sa kemalskom državom (Kemal Ataturk, osnivač moderne Turske), sa kemalskom idejom – objašnjava Aleksandar Dugin.