Rat rečima između Turske i Grčke

U Egeju ništa novo – odnosi Turske i Grčke, istorijskih rivala, posle kraćeg zatišja ponovo su na velikoj proveri. U Ankari optužuju susednu i (u NATO-u) savezničku zemlju da podržava turske pučiste i najavljuju da će protiv nje preduzeti „neophodne mere”. Dve zemlje poslednjih dana  razmenjuju oštre reči i zbog suvereniteta nad pojedinim ostrvima i oko najnovijeg zastoja u pregovorima o rešenju „kiparskog problema” koji su sredinom januara prekinuti u Ženevi.

Šef diplomatije Mevlut Čavušoglu otvoreno preti: „Mi razmatramo šta ćemo uraditi posle odbijanja Grčke da nam izruči grupu oficira, učesnika u puču, koji su pobegli u susednu zemlju. Preduzećemo neophodne mere uključujući i raskidanje sporazuma o readmisiji izbeglica.” U pitanju je dogovor kojim se Ankara obavezala da prima ilegalne izbeglice koje Atina vraća sa ostrva u Egeju. Ukoliko se dogovor suspenduje, Grčka, odnosno Evropska unija bi ponovo mogla da se suoči sa talasom beskućnika koji nastoje da se dokopaju „boljeg života” na zapadu kontinenta.

Nadležni sud u Atini je prošle sedmice odbacio zahtev Turske da izruči osmoricu oficira koji su prebegli u Aleksandrupolis i zatražili azil. To se desilo odmah posle pokušaja vojnog udara, za koji je osumnjičen imam Fetulah Gulen. Oficiri su demantovali da su učestvovali u puču i tvrde da će, ako budu vraćeni u Tursku, biti mučeni i likvidirani. U Ankari tvrde da su oni planirali da ubiju predsednika Tajipa Erdogana.

Zvanična Turska je odluku grčkih delilaca pravde dočekala na nož, pogotovo što je, kako se tvrdi, protiv svojih oficira dostavila verodostojne dokaze o njihovoj vinosti. U turskoj vladi traže da im se ponovo sudi iako je odluka grčkih sudija pravosnažna. To nije sve: Turska optužuje Grčku da pruža utočište ne samo Gulenovim nego i „kurdskim i levičarskim teroristima”.

To je bio povod za obostrani rat rečima. Problemi u Egeju nisu novijeg datuma, ali se činilo da su poslednjih godina dve zemlje na putu da ih korak po korak razreše. Iznova se pokazalo da to neće ići ni brzo niti glatko pošto oni imaju vekovne korene. NATO će ponovo imati pune ruke posla da smiri saveznike na jugoistočnom krilu alijanse.

Koliko su osetljivi odnosi istorijskih rivala, potvrdio je dalji razvoj. Na odluku grčkog suda usledio je izazovni potez Ankare: načelnik generalštaba Hulusi Akar je iznenada posetio ostrvca Kardak (koje Grci nazivaju Imija) u istočnom Egeju. Dve zemlje se spore čije su te nenaseljene stene tik uz tursku obalu zbog kojih su se 1996. godine našle na ivici sukoba koji je izbegnut zahvaljujući posredovanju SAD. Ankara sada optužuje Atinu i da dovlači pojačanja na ostrvo Kos.

Ministar odbrane Grčke Panos Kamenos je, po principu utuk na utuk, dan kasnije nadleteo sporna ostrvca da bi spustio vence u znak sećanja da trojicu oficira koji su 1996. godine stradali u helikopterskoj nesreći. On je optužio Ankara da se ponaša kao „ludi kauboj” dok je predsednik Grčke Prokopios Pavlopulos pozvao Tursku da poštuje grčki suverenitet i da se ubuduće uzdržava od provokacija.

Sporovi koji tinjaju decenijama sada se ponovo razbuktali. To svakako nije slučajno. Predsednik  Erdogan je nedavno pokušao da dovede u pitanje odredbe Lozanskog ugovora iz 1923. godine o razgraničenju u Egeju, pogotovo kada je reč o ostrvima uz maloazijsku obalu. Ankara i Atina se dalje spore i oko širine teritorijalnih voda i vazdušnog prostora.

Turska i Grčka u poslednje vreme ne mogu da nađu pomirljiv jezik ni zbog „kiparskog problema”. Nedavni prekid pregovora delegacija dve zajednice – grčke i turske – u Ankari su dočekali optužbama na račun druge strane pošto Nikozija traži da Erdogan povuče 30.000 vojnika sa severa Kipra.

„Naša pozicija ostaje nepromenjena: Turska vojska mora da se povuče sa ostrva”, kažu u vladi u Atini. To je za Helene ključni preduslov za ponovno ujedinjenje Kipra, pošto ih doživljavaju kao okupacione snage, što u suštini i jesu.

U Ankari očevidno još ne mogu da se oslobode velikosilske retorike koju su nasledili od osmanskih osvajača. „Turske snage će zauvek ostati na Kipru”, uzvraća predsednik Erdogan.

U Ujedinjenim nacijama, pod čijim se pokroviteljstvom vode pregovori, i pored nesporazuma na relaciji Ankara–Atina–Nikozija se nadaju da će se ovog puta ipak naći obostrano prihvatljivo rešenje. Kamen spoticanja je sada, pored povlačenja turske armije, i povraćaj ogromne grčke imovine koju su posle podele ostrva uzurpirali doseljenici koji su stigli iz Anadolije. To je bila smišljena akcija Ankare kako bi promenila etničku mapu grčkog ostrva.