Nemačke službe: Rusija ne vodi propagandni rat

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što zvanični Berlin već više od godinu i po dana sumnjiči Moskvu da ruske tajne službe nastoje da hakerskim napadima, lažnim vestima i organizovanjem antivladinih protesta, potkopaju stabilnost vlade Angele Merkel i smanje mogućnost kancelarke za reizbor, nemačke tajne službe nisu našle nijedan dokaz za te tvrdnje. Kako je otkrio istraživački tim minhenskog dnevnika „Zidojče cajtung” i regionalnih javnih servisa NDR i VDR, u izveštaju koji je dostavljen kancelarkinoj „desnoj  ruci” Peteru Altmajeru, agenti spoljnoobaveštajne službe (BND) i službe državne bezbednosti (BfV) ističu da nisu našli nijedan dokaz da Kremlj vodi propagandi rat protiv Nemačke, izuzev uticaja na rad ruskih državnih medija, koji tretiraju Zapad kao „personifikaciju zla”.

Sve je počelo u maju 2015. kada su hakeri uspeli da poprilično oštete kompjuterski sistem nemačkog parlamenta, pri čemu su nemački obaveštajni stručnjaci sugerisali medijima da iza napada stoje ruske tajne službe, jer se u kodovima koje su koristili hakeri pojavljuju ćirilična slova.

Rusi su javno optuženi da vode propagandni rat protiv Nemačke tek kada je u januaru prošle godine izbio skandal. Tada su ruski državni kanali objavili kako su trinaestogodišnju Lizu F., Nemicu ruskog porekla, 11. januara otela i 30 sati silovala trojica arapskih migranata u Berlinu. Došlo je i do diplomatskih zaoštravanja jer je u odbranu „njihove Lize” glas podigao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, okrivivši nemačke vlasti i medije da „probleme guraju pod tepih” uz ocenu da se on nada da „problemi sa migrantima neće biti politički korektno lakirani”.

I pre nego što je berlinska policija razotkrila da je Liza izmislila silovanje, te da je noć dobrovoljno provela kod jednog sedamnaestogodišnjaka, što je ona potom i priznala, nemački mediji su osuli paljbu po Kremlju, a nemački ministri optužili Moskvu da „ovaj slučaj koristi za političku propagandu, sa ciljem da utiče na i onako teške unutarnemačke debate na temu migracija”. Policijsko razrešenje slučaja nije sprečilo da u Berlinu bude organizovan protest stanovništva ruskog porekla, kojima su se pridružili i predstavnici Nacionaldemokratske partije, koja važi za neonacističku. I dok na proteste vlast nije burno reagovala, nemački mediji, poput konzervativnog „Velta”, insistirali su da se „na svetlost dana mora izneti u kojim razmerama su se članovi ruske tajne službe infiltrirali u SR Nemačku i njihove veze sa lokalnim ekstremistima”.

Ovaj slučaj doprineo je da nemačka vlast i vodeći mediji budu ubeđeni da Kremlj preko tajnih službi i državnih medija nastoje da vestima o navodnim silovanjima, koja su počinili migranti, izazove strah i mržnju kod nemačkog stanovništva koje govori ruski, ali i onih drugih koji strahuju od talasa izbeglica, te da u toj atmosferi predstavi Merkelovu kao krivca i time ugrozi njenu vlast. Budući da su i američke službe okrivljivale Ruse da utiču na rezultat američkih predsedničkih izbora, u Berlinu se već smatralo bespogovornim da Rusija širenjem lažnih informacija, organizovanjem hakerskih napada i finansiranjem desničara, poput Alternative za Nemačku (AfD), želi da utiče na septembarske izbore za Bundestag.

Međutim, posle skoro jednogodišnje istrage koju je od njih zahtevala Merkelova, BND i BfV tvrde da nisu našle jasne dokaze da Rusija to čini. U tajnom izveštaju na 50 strana, u čiji sadržaj je imao uvid „Zidojče cajtung”, agenti navode da je jasno da je Moskva od 2014. neprijateljski nastrojena prema Zapadu, ali da sporne aktivnosti možda nisu organizovale ruske tajne službe, nego „osobe i organizacije van službi”. Ocenjeno je, međutim, da svi oni zasad „ne igraju značajnu ulogu u ugrožavanju nemačkih bezbednosnih interesa”.

U izveštaju se navodi da nije utvrđeno da su za hakerske napade na nemačke državne institucije zaslužne ruske službe, te da se sumnjalo da su one ipak orkestrirale proteste, ali da to „ni na koji način ne može da se dokaže”. Osim toga, navodi se da nema dokaza da AfD ima tesne veze sa Moskvom ili od nje dobija novac.

Jedino što nemački agenti tvrde jeste da postoji neprikriveni uticaj Rusije na državne medije, poput Raša tudej i „Sputnjika”, koji izveštavaju i na nemačkom jeziku i ponašaju se kao da Zapadom vlada „personifikovano zlo”. Kako navodi „Zidojče cajtung”, agenti tvrde da je teško razlučiti da li su „netačna izveštavanja ruskih medija rezultat preterano pristrasnog novinarstva ili direktne kampanje dezinformacija organizovane od Kremlja”.

Rezultati ove istrage su u potpunoj suprotnosti sa zaključkom nedavno uspostavljene specijalne jedinice EU za strateške komunikacije, koja tvrdi da „nema sumnje da je proruska kampanja dezinformisanja deo orkestrirane kampanje”. Kako ocenjuje „Zidojče cajtung”, kancelarka i njeni saradnici nisu uvereni u tačnost nemačkog izveštaja, jer smatraju da ruske tajne službe inače za sobom ne ostavljaju dokaze.

„U kabinetu kancelarke izgleda da nisu ubeđeni u tu verziju. Takve greške, kažu, ruska tajna služba ne pravi”, piše minhenski dnevnik, dodajući da izveštaj nije predstavljen javnosti jer nije doneo očekivani rezultat. „Pitanje koje ostaje jeste da li ruska vlast nema veze sa događajima ili nemačkim tajnim službama naprosto nije pošlo za rukom da dokažu sistematske ruske manipulacije”, navodi ovaj list.

Zbog toga je kabinet kancelarke naložio tajnim službama da nastave s istragom, pri čemu su nemačke službe dogovorile tesnu saradnju sa kolegama iz Francuske i Holandije, zemljama u kojima se takođe ove godine održavaju izbori.