Šta Srbima donosi Trampova administracija

Razumljivo je da se sa svakom novom administracijom u Vašingtonu stvara nada da će neko u Americi imati hrabrosti da ispravi greške Bila Klintona koje su pokrenule niz katastrofalno štetnih nastupa protiv srpskog naroda i ugrožavanje njegovih teritorijalnih i ljudskih prava. Naravno da Donald Tramp pokreće takvu nadu među mnogima od nas, pa i kod mene, jer Tramp je neko za koga sam navijala ne samo kao član Republikanske stranke i saradnik bivšeg republikanskog predsedničkog kandidata Peta Bjukenona, već zato što republikanci iskazuju zdrav razum u ekonomskim pitanjima i većinom su se saglasili s mojim dugogodišnjim apelima protiv intervencije na Balkanu i bombardovanja Srbije.

Međutim, treba da razumemo da smo mi sami sebi najveći spasioci u onom trenutku kada shvatimo da moramo imati jasan stav prema svim nacionalnim i državnim pitanjima pre nego što bismo u Vašingtonu pokrenuli bilo kakvu uspešnu strategiju. Pošto sam odrasla u Americi mogu s punim poverenjem da kažem da se Amerikancima ne sviđa neiskrenost. Zbog toga se uspešna strategija prema predsedniku Trampu mora zasnovati na sledećoj jasnoj poziciji. Prvo, da je srpski narod podeljen na nekoliko država, većinom zbog pogrešne politike Bila Klintona koja je putem agresije pomogla nedemokratskim snagama drugih etničkih grupa koje su manipulisale Vašingtonom i medijima (što bi Tramp sasvim dobro razumeo). Drugo, da je Srbija, u interesu održavanja stabilnosti na Balkanu, bila spremna na dijalog u vezi s Kosovom i Metohijom, ali da se pokazalo da je srpsko nasleđe u tim krajevima u opasnosti i zahteva druga neophodna rešenja povodom kojih treba da se pokrenu novi pregovori. Treće, da Amerika ne može da zastupa protivurečne stavove i podržava prava albanske nacije na Kosovu a u isto vreme da nipodaštava prava srpskog naroda u Republici Srpskoj u proslavljanju njegovih nacionalnih praznika ili bilo kojeg drugog načina slobodnog izražavanja koji se podržavaju u samoj Americi.

Dodatnu snagu svim ovim argumentima u artikulaciji srpskih nacionalnih interesa mogu da daju Srbi u Americi putem svojih prava kao američki građani. Međutim, jedan problem postoji. Dugo godina u Srbiji je potiskivan nacionalni identitet do te mere da se danas mogu čuti ocene da srpski narod van Srbije „i nije baš toliko srpski” kao ovaj unutar Srbije. Sudeći po tome što svake godine otprilike 30.000 osoba napusti Srbiju, da li to znači da 30.000 osoba srpske nacionalnosti godišnje nestane? Daleko od toga! Kad bismo bili svesni tog ogromnog potencijala srpskog naroda širom sveta (posebno u Americi) kada je u pitanju naša borba za nacionalna i teritorijalna prava, onda bi onih sedam miliona Srba u Srbiji bili jači za onih četiri miliona van Srbije. Tek onda bi naš pristup Vašingtonu bio efektivniji i američka politika bi počela da se menja. Drugim rečima, pitanje da li će Donald Tramp promeniti američku politiku u tom smislu da ona postane razumnija prema Srbima, mnogo zavisi od nas.

Predsednik i osnivač Srpskog instituta u Vašingtonu, član Republikanske stranke SAD