Priština kasni u trci za Unesko

Ako odluči da se ponovo kandiduje za prijem u Unesko, Priština će morati da sačeka oktobarsko zasedanje Izvršnog saveta te organizacije, jer je dnevni red prve ovogodišnje sednice tog tela, zakazane za april, već utvrđen. To za „Politiku” kaže izvor upućen u funkcionisanje organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu, komentarišući navode da je iz međunarodne zajednice Prištini sugerisano da ove godine ne podnosi kandidaturu.

Vest da ove godine ne aplicira za prijem u Unesko, pozivajući se na dva neimenovana zvaničnika kosovske vlade, prenela je prištinska „Koha”. Kao razlog, list je naveo procenu da bi Kosovo teško obezbedilo dvotrećinsku naklonost članica Generalne konferencije Uneska, koja bi posle Izvršnog saveta donela poslednju reč o članstvu.

Ako se Priština ogluši od navodnih preporuka da se ne kandiduje, onda bi se ponovio scenario iz 2015. godine. Tada, u oktobru, Izvršni savet je prostom većinom glasova odlučio da prosledi Generalnoj konferenciji zahtev za članstvo Kosova, na kojem su Prištini falila tri glasa za ulazak u ovu organizaciju UN.

S druge strane, visoki srpski zvaničnici već su prethodnih meseci krenuli u diplomatsko lobiranje kako bi obeshrabrili Kosovo da se ponovo kandiduje. Izvor „Politike“ blizak Unesku zapaža svojevrsnu „involuciju stava Prištine” od neuspešne kandidature iz 2015. godine.

„Prištinski zvaničnici su najpre najavljivali da će prvom narednom prilikom ponovo podneti zahtev za prijem. Potom je Enver Hodžaj, kosovski ministar spoljnih poslova, to relativizovao rečima da je to pitanje od najvećeg državnog značaja koje treba razmotriti i da se ne može pre toga javno ići u kampanju. Sad već ide treća priča, da su u Prištini čuli da ipak ne bi trebalo da se kandiduju. Ako je tačno da im je neko iz međunarodne zajednice to sugerisao, može se zaključiti da je to neko ko im je istinski prijatelj i kome je stalo do stabilnosti regiona”, ocenjuje naš sagovornik.

Ova zapažanja su u skladu s napisima „Kohe”, po kojima se u planu rada prištinske izvršne vlasti za ovu godinu pominju pripreme za članstvo u EU, ali ne i za Unesko. Ipak, analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiju očekuje da će Kosovo podneti zahtev za članstvo u toj organizaciji UN.

„Ne znam da li će uspeti da postane član Uneska, ali sigurno će preko diplomatskih kanala učiniti sve da to postane”, kaže on za „Politiku”.

Spahiju podseća da je krajem ove godine predviđeno da budu održani redovni lokalni kosovski izbori i da bi eventualni uspeh sadašnje kosovske vlade bio nesumnjivo vetar u leđa vladajućoj koaliciji pred to izjašnjavanje.

U slučaju da odluči da konkuriše, Priština neće moći sama da se kandiduje jer nije član UN, već će zahtev za njen prijem morati da podnese neka država koja ima stolicu na Ist riveru. Pre dve godine to je učinila Albanija, čiji je predlog stavljen na dnevni red oktobarskog zasedanja Izvršnog saveta, koji čini 58 zemalja članica i u kojem se odluke donose natpolovičnom većinom.

Na glasanju, 27 članica glasalo je za upućivanje kandidature Kosova na poslednje izjašnjavanje – novembarsku Generalnu konferenciju Uneska – dok je 14 bilo protiv uz isto toliko uzdržanih. Delegati tri članice Saveta odsustvovali su s izjašnjavanja.

Tako je nekoliko nedelja kasnije pred Generalnu konferenciju Uneska – u kojoj je od 195 članica njih 111 do tada priznalo nezavisnost Kosova – stigao predlog o prijemu Prištine.

U glasanju su učestvovale 142 članice od kojih su 92 glasale za, a 50 protiv. Zbog specifičnog načina odlučivanja na Generalnoj konferenciji, po kojem se odluke donose dvotrećinskom većinom samo onih država koje učestvuju u glasanju, Kosovu je za prijem falilo tri glasa. Tom prilikom, inače, devet članica nije prisustvovalo glasanju zbog neplaćenih članarina Unesku, među kojima su bile i SAD i Izrael.

Od tada do danas, predsednik Tomislav Nikolić je, čini se, najagilniji u istupima kojima se protivi eventualnom članstvu Prištine u Unesku. Tako je u novembru prošle godine izneo ocenu da je nezamislivo da Kosovo uđe u tu organizaciju bez pregovora u Briselu koje bi, dodao je, trebalo prekinuti u slučaju prijema Prištine. Mesec dana ranije, Nikolić je svog makedonskog kolegu Đorđa Ivanova zamolio da njegova zemlja glasa protiv prijema Kosova, kojem je inače pružila podršku pre dve godine. S druge strane, šef diplomatije Ivica Dačić je upravo Makedoniji zamerio u januaru to što od Srbije traži da ne koristi skraćenicu BJRM za tu državu, već naziv „Republika Makedonija”, uzvrativši rečima: „Šta bismo mi trebali da radimo zbog njihovog priznanja Kosova i glasanja u Unesko?”