„Dojče vele”: Tramp ipak nije „proruski” predsednik SAD

BERLIN – Posle izjave američkog predsednika Donalda Trampa da Rusija treba da vrati Krim Ukrajini, nestala je euforija oko Trampa koje je u Rusiji bilo u određenoj meri, piše danas Dojče vele, uz napomenu da nada u novi početak ipak ostaje.

Ministri spoljnih poslova Rusije i SAD Sergej Lavrov i Reks Tilerson, imali su razgovor na sastanku sa svojim kolegama iz Grupe 20 u Bonu.

Lavrov je, kako se navodi, razgovor nazvao „pragmatičnim” i odbacio sve optužbe Vašingtona da je ruska tajna služba imala kontakte sa timom Donalda Trampa za vreme predizborne kampanje američkog predsednika.

Tilerson je izrazio nadu da će Rusija u istočnoj Ukrajini poštovati sporazum iz Minska. On je posle razgovora rekao da SAD traže slaganje sa Rusijom i da se razmišlja i o saradnji na praktičnim poljima „od koje će i američki narod profitirati”.

U stručnim krugovima se umanjuje značaj Trampovog stava o pitanju Krima.

„SAD za vreme bilo kojeg predsednika neće prihvatiti pripajanje Krima”, izjavio je za DV Fjodor Lukjanov, predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku SVOP, analitičkog centra bliskog Moskvi.

Lukjanov kaže da će pitanje Krima biti važno onoliko koliko će ga važnim smatrati Trampova administracija. „Trenutno to nije jasno. Zato nema ničega o čemu bi trenutno trebalo da se razgovara.„

Najnoviji razvoj događaja neće doneti promene u odnosima Rusije i SAD, naveo je Paul Ivan iz briselskog Centra za evropske politike i dodao da nova američka administracija naginje poboljšanju odnosa, ali da će zavisiti od toga koliko je Kremlj zainteresovan da izađe u susret SAD i Zapadu.

Kako ocenjuje DV, Moskva se ne da zbuniti ni kada je reč o drugim temama u vezi sa Rusijom.

Ostavka Trampovog savetnika za bezbednost Majkla Flina zbog izveštaja o kontaktima sa ruskim ambasadorom u Vašingtonu je „interna stvar” SAD, izjavio je portparol Kremlja Dmitij Peskov i naveo da su takvi izveštaji „bez činjenica”.

On je dodao da isto važi i za izveštaje o navodnom stacioniranju ruskih raketa novije generacije kojim se krše sporazum o naoružavanju iz 1987. godine, rekavši da se Rusija pridržava svojih obaveza.

Relativno blaga retorika iz Moskve upućuje na to da Rusija ne želi da opterećuje poboljšanje odnosa koje je više puta najavio Tramp, navodi se u analizi.

Posle telefonskog razgovora između Putina i Trampa, krajem januara, obe strane pripremaju sastanak dva predsednika, ali pojedinosti još nisu poznate.

Ipak, po izjavama nekih ruskih političara, kako se navodi, vidi se da nestaje nekadašnje euforija u vezi sa Trampom.

„Uprkos svim našim simpatijama prema Trampovoj konstruktivnoj retorici, prerano smo pomislili da je on ipak na neki način proruski”, kaže Leonid Sluzki, predsednik Spoljnopolitičkog odbora Dume.

„On je proamerički”, dodaje on. Moskva će, kako navodi, dalje raditi na „konstruktivnim vezama” sa Vašingtonom, ali to će biti spor proces.

„Za mene je od početka bilo jasno da su euforična očekivanja od Trampa bila neosnovana. Čudo se neće desiti”, kaže spoljnopolitički stručnjak Lukjanov.

Posebno nakon ostavke Trampovog savetnika za bezbednost, Flina, odnose između Moskve i Vašingtona će određivati konzervativno držanje Republikanske stranke.

Ovakvi stavovi proističu iz činjenice da su Rusija i SAD konkurentske zemlje.

Lukjanov međutim, i dalje očekuje da Tramp ,„za razliku od njegovog prethodnika”, neće pokušati da promeni Rusiju, prenosi Tanjug.