Mračna prošlost i svetla budućnost

Zar ne bi bilo mudrije da je taj događaj nazvan – Dan muzeja? Ili, još bolje i lepše, da to budu Dani muzeja! Više njih. Množina. Noć zlosluti i budi čudne primisli, pa je bolje prepustiti je noćnim klubovima, onim što goste goste do zore. A, u muzeje – za videla, kako bog, zakon i običaji nalažu. Ali, ovo nije naklapanje o radnom vremenu ovdašnjih riznica lepote, znanja i uspomena, već o neočekivanom a lepom otkriću iz povesti slabije poznatog Muzeja anatomije čoveka, jedinog takvog na ovim prostorima.

Možda bi i dalje bio skriven od pogleda javnosti da nije bilo jedne čudne slučajnosti. Prošlog proleća je Odeljenje za zaštitu, konzervaciju i restauraciju Narodne biblioteke Srbije započelo rad na šest (od trideset šest!) autentičnih crteža velikog formata, iz opusa francuskog slikara Anrija Franca (koje je nacrtao početkom prošlog veka), a ovih dana Muzeju isporučilo dva dovršena. Reč je o veoma lepoj i vrednoj zbirci crteža koju je, koliko se zna, naručio i iz Pariza doneo profesor Niko Miljanić, prvi predavač anatomije i osnivač Anatomskog instituta, s idejom da mu budu od pomoći u nastavi, odnosno ilustracije za budući udžbenik.

Novo otkriće starih crteža dovedeno je u vezu s podatkom da slična kolekcija postoji još jedino u Velikoj Britaniji, u vlasništvu kraljevske porodice, u kojoj su ne previše upotrebljivi ali „dekorativni” anatomski crteži velikog Leonarda da Vinčija, s reprodukcijama koje su preplavile svet. Zato se i rodilo pitanje – kolika je umetnička i svaka druga vrednost beogradske zbirke?

Dr Niko Miljanić (Foto lična arhiva)

Bilo je nagađanja, a kako smo poznati kao skloni preterivanju, to je i vrednost kolekcije Anrija Franca ili bagatelisana ili dosezala nebesa. Tako bi ostalo zanavek da profesora dr Milana Milisavljevića, „kustosa” Muzeja anatomije, ne trese groznica svojstvena mladalačkoj radoznalosti. Jer profesor je došao u posed pisma koje je avgusta 1921. godine ministru prosvete poslao dr Milan Jovanović Batut, dekan Medicinskog fakulteta, s molbom da se založi u Ministarstvu finansija da se dr Niku Miljaniću poveri ček na iznos od 220.000 franaka, kako bi u Parizu kupio utenzilije (školska pomagala) namenjene nastavi anatomije.

– Kupio je kolorisane crteže Anrija Franca za sve pare – priča gotovo s ponosom profesor Milisavljević. – Nažalost, nismo ustanovili kolika je tada bila vrednost francuskog franka, ali nema sumnje da je reč o znatnoj sumi. Mi smo, upravo zbog očigledne vrednosti, donedavno bili ubeđeni da je kolekciju Medicinskom fakultetu darivao kralj Aleksandar, lično, ili barem neko od imućnijih građana. Otkriće da je iza svega, ipak, stajala vlada, ukazuje nam da je ratovima osiromašena Srbija, odnosno tada Kraljevina SHS, vodila računa o prosveti, posebno o visokom školstvu kao zalogu sopstvene budućnosti. Crteži su korišćeni i bili su u vrlo lošem stanju, a naš fakultet nije imao novca za njihovu restauraciju. I kada smo pomislili da je sve beznadežno, u besparici nam je pomoglo Ministarstvo kulture i informisanja odobravanjem novca za restauraciju prve tri slike. Uz njih, i predsednik Republike. Hvala im. A, za preostale tri slike... ko zna? Sigurno će se naći neka plemenita duša, a još ima takvih dobrotvora među nama, samo što se skrivaju.

Eto zašto s puno nade očekuju nastavak saradnje. I zbog toga Muzej anatomije čoveka valja posetiti danju, kad kolekcija zablista punim sjajem pod prirodnim svetlom... Ili bar Galeriju SANU, gde je na veličanstvenoj izložbi o velikanima srpske medicine izložen i jedan od ovih crteža.