Krupna vajda od sitnog voća

Požega – Kad imate jedan malinjak, makar i najskromniji, to vam je višestruka korist. Pomalo se oko njega radi da uvek budete u radnoj aktivnosti, tu ste na zdravom vazduhu. Kad rodi, vidite da ste nešto stvorili, a kad naplatite – lepo se oseti na kućnom budžetu. Karijeru sam provela kao viša medicinska sestra u Kosjeriću, a sada, u penziji, sa suprugom sam uz neveliki malinjak u Kostojevićima. Ovaj posao mi je i rekreacija i prihod, sa 20 ari pod malinom zaradim svoju godišnju penziju. Savetujem svima koji su u penzionerskim danima još orni za aktivnosti da slično urade na svojoj dedovini, neće se pokajati.

Ovako govori Zorica Tadić, jedan od stotinak učesnika trodnevne Zimske škole za poljoprivrednike, održane ovih dana, dok seoski poslovi miruju, u Poljoprivrednoj školi u Požegi. U organizaciji Centra za organsku poljoprivredu Užice, uz podršku Ministarstva za poljoprivredu i lokalnih samouprava. Škola je okupila stručnjake iz većih gradova (tridesetak profesora i agronoma) i seljake iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga: prve da prenesu savremena stručna znanja, druge da naučeno primene za punije štale i rodnije voćnjake.

Svi se slažu da ova jedinstvena škola počiva na entuzijazmu i poznanstvima prof. dr Nikole Bajića, direktora Centra za organsku poljoprivredu Užice. On je već četvrtu godinu uspešno organizuje, svakog učesnika pozove, dočeka i pozdravi. Pregazio je osamdesetu, a nije se umorio. Kaže da sve čini za dobrobit sela.

– Iz rada ove škole za poljoprivrednike vidljiv je utisak da naš seljak želi i primenjuje nova znanja, ali mu nedostaju zadruge: za nabavku repromaterijala, lakšu prodaju proizvedenog, nove tehnologije. Pozdravljaju što je država povećala agrarni budžet za oko osam odsto i ulaže u razvoj stočarstva, nadaju se subvencijama ili kreditima s dužim rokom otplate. Primetno je da se većina seljaka u brdskom području opredeljuje za porodično gazdinstvo, neveliku proizvodnju. Sitna stoka i sitno voće, a krupna vajda. Mnogi gaje maline, borovnice, jagode, šljive i lepo prihoduju. Sve je više onih koji se okreću i kozarstvu, ovčarstvu, pčelarstvu. Grad Užice i opština Požega pomogli su stočarima u prošloj godini, dajući im 250 koza. Jagnjad i jarad je lako prodati, a organska vuna opet dobija na ceni u svetu. Uostalom, svaka organska proizvodnja u ovim brdima uspeva, jer tereni nisu zagađeni. A organsko na tržištu postiže visoku cenu – ističe dr Bajić, što potvrđuje i profesor matematike Todor Joković, koji u svom malom vrtu u Milićevom Selu bilje štiti od insekata tečnošću dobijenom od prokuvane paprati, koprive i ljuski luka.

Da vajde ima i od desetak koza, potvrđuje vredna Dragica Ojdanić iz Ravni. Ona je majka male dece, uporedo vanredno završava Poljoprivrednu školu, opredelila se za kozarstvo, a sve to stiže uz mnoštvo kućnih poslova. Uspela je da nađe slobodnog vremena i da učestvuje u radu ove zimske škole. Među učesnicima bio je i Milan Stojanović, koji s porodicom svog sina Željka pčelari u Mačkatu. Imaju 150 košnica, Željkova porodica se od tog posla izdržava. – Može od pčelarstva lepo da se živi. Uslov je ozbiljan pristup, a pre svega prevozna sredstva da se košnice sele. Mi imamo dva kamiona, i to s paviljonima, jer nedostaje radne snage za utovar, a paviljonom se 56 košnica odjednom podigne na kamion – objašnjava Milan.

A da u selu ni rad s krupnijom stokom nije pretežak, ako se domaćin pametno organizuje, tvrdi stočar iz zlatiborskog Golova Aleksandar Petronijević, takođe polaznik ove zimske škole. On ima 15 muznih krava i sedam junica, mehanizaciju i objekte, a godišnje preda oko 100.000 litara mleka. Tom poslu posvećene su tri generacije njegove porodice: stariji unuk, dedin imenjak, već je upisao Poljoprivrednu školu, uskoro će i mlađi. – Nije istina da se u proizvodnji mleka ne diže glava od posla. Radi se, ali s merom, stignemo i sve drugo. Potrebni su volja i upornost, dobri objekti, iskustvo. A ima vajde, naročito poslednjih godina, otkada je uveden red u otkup mleka: otkupljivači su redovni u dolasku i isplati, a nama raste proizvodnja. Zaradi se da ništa u kući ne zafali, ostane i za proširenje stada, ulaganja. Ipak, uvek treba računati i na rizik, jer šta ako otkup mleka opet zakaže. Dok ide, dobro je – kaže Aleksandar.