Srbija sve dalje od parlamentarnih izbora

Neizvesnost oko novih vanrednih parlamentarnih izbora biće rešena u narednih nekoliko dana, ali bi se po najnovijim izjavama najviših predstavnika vlasti moglo zaključiti da se polako udaljavamo od te opcije. Iako je na današnji dan prošle nedelje rekao da ne može da isključi mogućnost održavanja i tih izbora uz redovne predsedničke, premijer Aleksandar Vučić juče je zvučao kao da priprema odstupnicu, navodeći u Vrbasu da su i „predsednički izbori na neki način provera legitimiteta”.

Time bi uslišio želje svojih koalicionih partnera, koji su izričiti da nema potrebe za novim glasanjem za skupštinske mandate. Izjavama Ivice Dačića da nema razloga za vanredne parlamentarne izbore jer nema krize u radu parlamenta, pridružio se Rasim Ljajić ukazujući da ti izbori sada nisu potrebni, jer bi zakočili reforme. On veruje da ih neće ni biti zajedno s predsedničkim, prenosi Tanjug.

Srbija sve dalje od parlamentarnih izbora

U pripremi zajednički izborni štabovi naprednjaka i socijalista

„Smatram da bi novi parlamentarni izbori, četvrti u pet godina, mogli dodatno da zakoče reforme koje smo započeli”, rekao je Ljajić. Upitan da li je to bila tema unutar vladajuće koalicije, odgovorio je odrečno, te dodao da je tu ključna ocena SNS, kao stožerne stranke u koaliciji.

Socijalisti tvrde da ne razmišljaju o parlamentarnim izborima i da su sve snage stavili u pogon za Vučićevu pobedu na predsedničkim izborima. To potvrđuje i Đorđe Čabarkapa, koji vodi Izvršni odbor SPS-a, ističući da su socijalisti ozbiljno pristupili pripremama.

„Socijalisti će biti deo zajedničkih izbornih štabova i upotrebiti sve svoje resurse u službi pobede zajedničkog kandidata, budućeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Mi smo pre četiri nedelje pokrenuli partijsku mašineriju i podigli nivo aktivnosti da bismo početak izbornog procesa dočekali u potpunosti spremni”, naglašava Čabarkapa za „Politiku” i dodaje da će uskoro biti održana i zajednička sednica izvršnih odbora SPS-a i SNS-a.

I Aleksandar Vulin kaže da, za sada, očekuje samo predsedničke izbore, a potpredsednica SNS-a Marija Obradović rekla je juče za Tanjug da nema razloga za održavanje parlamentarnih izbora, jer ne vidi da ima bilo kakvih krupnih potresa, ni u parlamentu, ali ni u političkom životu Srbije, van skupštinskog zdanja.

Prilike na političkoj sceni su se u poslednjih nekoliko meseci očigledno preokrenule, pa sada opozicija, u većini, sve glasnije zahteva nove izbore (možda i zbog toga što su sve uvereniji da ih neće biti?), tvrdeći sve suprotno od ovoga što kaže Marija Obradović. Izbore traže i radikali, i DS, i Dosta je bilo, i Dveri. Lider Demokratske stranke Dragan Šutanovac juče je za Tanjug naglasio da je parlament pretvoren u pijacu, da niko ne zna koliku podršku ima vladajuća većina, te da je jedini način da se to pitanje razreši upravo kroz parlamentarne izbore. Šutanovac je izrazio sigurnost da bismo posle njih „dobili potpuno drugačiju većinu”.

Profesor Vladimir Goati je, međutim, ubeđen da se „ništa pod kapom nebeskom neće promeniti” ni posle eventualnih novih parlamentarnih izbora, ističući da suprotno ne govore ni istraživanja, „niti nešto postoji u vazduhu” što ukazuje da je opozicija prikupila više pristalica nego što ih trenutno ima.

„Ovo je status kvo, stanje kao pred prošle izbore”, naglašava Goati, ocenjujući da, uprkos tome, ni stranke vlasti ni stranke opozicije ne bi imale ništa protiv novih izbora, jer bi se slilo više para u njihove kase.

U prilog tezi o statusu kvo na političkoj sceni, on ukazuje da novi izbori ni za opozicione partije, koje su na prethodnim izborima bile malo iznad cenzusa, ne bi bili previše rizični. Verovatno, kaže on, ne bi mogli da idu ispod sadašnjeg procenta.

„Parlamentarni izbori odgovaraju svim partijama, ali ne i društvu. Izbori koštaju oko 10 miliona evra iz budžeta, ali kada se uzme u obzir da poslovi u državi zastaju najmanje šest meseci, stvarni trošak je pet do deset puta veći”, ukazuje prof. Goati.

Naglašavajući da je kod nas sve moguće i da ga ne bi iznenadilo ni da ih bude ni da ih ne bude, Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, ipak ocenjuje da se kalkuliše s tim da se parlamentarni održe sledeće godine s beogradskim izborima. On misli da SNS-u novi izbori sada ne bi bili problem i da bi Vučić izneo na svojim plećima obe liste, uz mogućnost da smanji uticaj pojedinih manjih koalicionih partnera. Ipak, iako ne bi prošao lošije od ovoga što sada ima, ne bi mogao ni da dobije mnogo više. Opet, manje stranke vladajuće koalicije sada imaju dobru poziciju i zato misli da oni nemaju razloga da priželjkuju novu proveru.

Pored toga, „izglasavanje” Vučića za zajedničkog kandidata vladajuće koalicije komplikuje njihov nastup na eventualnim parlamentarnim izborima. Naročito bi se SPS našao u neugodnoj poziciji, da ubeđuje svoje glasače da glasaju za njihovu listu na parlamentarnom, a za Vučića na predsedničkom listiću, što bi za socijaliste, smatra Pejić, bilo „samoubistvo”.

„Morali bi da vode dve kampanje paralelno, što je i skupo i teško, a i mnogi bi njihovi glasači po inerciji otišli u SNS, glasajući za Vučića na predsedničkim izborima”, ocenjuje on.

Stoga se nameće ideja o neophodnosti zajedničke liste. Ali, i to bi bilo vrlo teško.

„Najpre, treba napraviti dogovor gde će svi biti zadovoljni, a drugo, ne vidim da bi SNS-u odgovarala tako široka i velika zajednička lista. Nije baš ni logična toliko ogromna predizborna koalicija. SNS je velika stranka i još sa Vučićem kao jedinim kandidatom, on ne samo da bi povukao svoje glasače, nego bi usisao i masu drugih i moguće da je u tom pravcu napravljen neki dogovor između koalicionih partnera, što je u principu korektno”, objašnjava Pejić.