Skraćuje se avalski potez

Često otkazivanje pojedinih polazaka, brojni autobusi u kojima svakodnevno nema dovoljno mesta za sve putnike, linije čije se trase poklapaju, loša povezanost pojedinih prigradskih naselja sa gradom... Ovo su samo neki od problema na koje se žale putnici koji na teritoriji glavnog grada svakog dana koriste prigradski i lokalni prevoz, odnosno krstare kroz treću i četvrtu zonu.

Godinama oni prigovaraju nadležnima da ne osluškuju njihove potrebe i pozive da pojedine barajevske, gročanske, sopotske, mladenovačke, obrenovačke i lazarevačke linije preispitaju i unaprede.

Novine u prevozu koje stanovnici ovih šest prestoničkih opština priželjkuju uskoro bi mogle da zažive. Stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta uradili su studijsko-istraživački projekat u kome je analizirano trenutno stanje u prigradskom i lokalnom prevozu, i kojim je predložena buduća mreža linija u skladu sa realnim potrebama putnika.

U okviru istraživanja, koje je sprovedeno od aprila do decembra prošle godine, utvrđeno je da treba da se ukine 36 od ukupno 302 linije, zbog izuzetno malog broja putnika. U istoriju bi prema predlozima o novoj mreži linija trebalo da odu 560E, 583, 583A, 586, 588, 861A, kao i linije 913, 914, 4415, 4198 koje se vode kao „nulte vožnje”, odnosno vozila koja prelaze kilometre bez putnika.

Kako objašnjava prof. dr Slaven Tica, diplomirani inženjer saobraćaja i šef Katedre za drumski i gradski transport na Saobraćajnom fakultetu, putnici koji koriste ove linije ne bi bili oštećeni, već bi imali alternative. Polasci sa linije 560E tako bi bili prebačeni na 560 uz usklađivanje redova vožnji, a polaske sa linije 861A preuzeli bi autobusi 860, 860E i 863.

Putnici koji koriste autobuse 583, 583A, 586, 588 bili bi preusmereni na 581 i 130A, ali i na liniju 168 čije je uvođenje predviđeno novom mrežom. Taj autobus bi povezivao Lazarevac sa Zavodom, Rudovcima, Kruševicom i Trbušnicom.

Putnici će zbog ovih izmena imati dodatna presedanja, ali kako objašnjava prof. dr Tica, uvođenjem nove lokalne linije dobiće i dodatne polaske. Novost je i predloženo uvođenje autobusa 5530L koji bi išao od Barajeva do Rašića kraja.

Kada je reč o skraćivanju pojedinih linija, najveću izmenu osetiće putnici koji koriste autobuse sa takozvanog avalskog poteza – linije 450, 451, 451A, 466, 468, 470, 470A, 474, 491, 491A. Predviđeno je da autobusi sa ovog poteza ubuduće idu do terminusa „Banjica 2” zbog izuzetno lošeg iskorišćenja deonice od Banjice do postojeće autobuske stanice „Lasta”. Sa jednim presedanjem, korisnici ovih linija iz bilo koje tačke moći će da stignu u centralnu gradsku zonu.

Predviđeno je i pretvaranje kružnih linija u linije u dva smera, kao i ukidanje deonica na kojima nije bilo putnika (takozvana skretanja sa trase), kao što je slučaj sa autobusima 4406A i 4406B,

5530B i 494A.

Kako objašnjava prof dr. Tica, nova mreža predviđa usklađivanje polazaka sa realnim potrebama putnika, kao i usaglašavanje budućih redova vožnje. Ovo podrazumeva dodavanje novih polazaka na preopterećenim linijama, gde su putnici jedni drugima svakog dana „na glavi”. To su pre svega linije čija trasa prolazi i autoputem.

– Na prigradskom pravcu za Mladenovac (linija 493), na kojem je evidentirano veliko opterećenje i nizak nivo komfora putnika, predloženo je povećanje ukupnog broja polazaka za 20 u toku radnog dana. Ovo povećanje neophodno je posebno toku takozvanog jutarnjeg i popodnevnog špica. Na ovaj način putnici će imati komforniji i kvalitetniji prevoz, a biće i bezbedniji – ukazuje prof. dr Tica ističući i promene za ekspres liniju 581E (Beograd – Lazarevac).

Za ovu liniju predloženo je povećanje broja polazaka u odnosu na postojeći red vožnje, ali i korekcija trase (direktan izlazak na Ibarsku magistralu). Očekuje se da će ove izmene doprineti povećanju broja korisnika i smanjenju vremena putovanja.

Ako sve predložene novine nadležni u gradu budu primenili, saobraćajni stručnjaci koji su izradili studiju očekuju da će buduća mreža linija zadovoljiti potrebe putnika uz minimalna presedanja, ali i da će se ubuduće tačno znati koje linije su prigradske, a koje lokalne. Očekivanja su i da će se zadržati postojeće navike korisnika javnog prevoza, da će ravnomerno biti povezane sve prigradske i lokalne trase i da će biti bolje iskorišćene trenutno slabije opterećene linije. Kao prednost ovih izmena stručnjaci navode i to što će se konačno tipovi vozila po kapacitetu uskladiti sa brojem putnika na svim polascima.

– Takođe, obezbeđeno je rasterećenje postojećih terminusa iz centralne gradske zone, uz smanjenje vremena putovanja i smanjenje uticaja na ostali dinamički saobraćaj. Biće smanjeni i troškovi funkcionisanja mreže linija za 8,52 odsto, ali to neće narušiti kvalitet prevoza – naglašava prof. dr Tica.

Sve najavljene novine mogu odmah da se primene. Ali, kada će i šta od svega ovoga i zaista da zaživi u praksi, zavisi od nadležnih u gradu. Ako kao reper može da posluži nova mreža linija za prvu i drugu zonu, promena „krvotoka” u prigradskom i lokalnom prevozu može da se otegne i na naredne godine. Jer, iako je nova mreža linija za centralne zone objavljena još u leto 2015, malo toga je do danas zaživelo u praksi.

Istraživanje je obuhvatilo:

1.916 kvadratnih kilometara teritorije Beograda

302 linije

2.326 stajališta

238 vozila

2.311 polazaka

6.300 anketiranih korisnika

1.500 potencijalnih korisnika

45 dana terenskog rada

Linije sa najviše putnika po danu:

860 Beograd – Obrenovac 14.127

493 Beograd – Mladenovac (autoputem) 8.737

581 Beograd – Lazarevac 6.861

560 Banovo brdo – Barajevo 6.511

461 Šumice – Ramnice – Vrčin 3.595

491 Beograd – Mladenovac 3.450

860E Beograd – Obrenovac 3.211