Dodik: BiH treba da se izvini Srbiji

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Na današnjoj vanrednoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske, na kojoj je raspravljano o zahtevu za reviziju presude BiH protiv Srbije, razmatrani su koraci koje će srpski predstavnici preduzeti u zajedničkim organima BiH.

Zahtev za reviziju pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu bez neophodne odluke Predsedništva BiH, na zahtev bošnjačkog člana Bakira Izetbegovića, zatražio je raniji pravni zastupnik, što su zvaničnici u RS i ranije, kao i tokom sednice, nazvali „paralelizmom”, „uzurpacijom institucija” i „antiustavnim delovanjem”.

Iz tona rasprave moglo se zaključiti da prevladava načelno uverenje da ne bi bilo dobro da srpski predstavnici u potpunosti napuste ili blokiraju organe BiH, već da bi sem skupštinske osude Izetbegovićevog neustavnog čina trebalo da „tiho bojkotuju” rad zajedničkih organa tako što će raditi u tehničkom mandatu.

Na to upućuje i poruka Vukote Govedarice, lidera SDS-a, stranke koja predvodi srpske stranke u organima BiH, koji je uoči sednice rekao da se Savet ministara BiH nalazi u tehničkom mandatu i da novo pozicioniranje SDS-a znači da će raditi isključivo u interesima RS, te da je „odlučio da prekine svaku saradnju sa Izetbegovićem”.

Predsednik Srpske Milorad Dodika u obraćanju poslanicima Skupštine RS rekao je da tužba protiv Srbije i Crne Gore nije bila legalna ni 1993. kada ju je podneo tadašnji lider Bošnjaka Alija Izetbegović.

Neophodno je, kaže Dodik, zatražiti i da se organi BiH izvine Srbiji „zbog nedopustivog gesta mržnje”, zatim zaključiti da je nemoguće da neko predstavlja BiH ako nema Srba, kao i da bude ukinut OHR, a da Savet za sprovođenje mira prestane sa radom, kao i strane sudije.

Ocenivši Izetbegovićevo iniciranje zahteva za reviziju kao „vaninstitucionalno”, Dodik sugeriše da bi bilo dobro da Skupština  RS obaveže zvaničnike da pošalju pisma viđenja situacije svim važnijim međunarodnim institucijama, ali upozorava da „ponašanje srpskih predstavnika u institucijama BiH ne sme ići u pravcu „raspakivanja” Dejtonskog mirovnog sporazuma”.

„Ovo je najbrutalniji udar na funkcionisanje institucija BiH”, upozorio je Dodik i dodao da se ne može prihvatiti politika po kojoj su Srbi genocidni, a prema kojoj je politika Bošnjaka „čista i dobra”, a koja se ne menja iako se menjaju ljudi u Sarajevu i koja za cilj uvek ima ukidanje ili minimiziranje srpskih prava.

„Nećemo više da odlučujemo u BiH dok ne budu definisana važna pitanja”, rekao je.

Predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić u obraćanju u Skupštini RS rekao je da je bošnjačka strana iskoristila institucije u svom interesu i dovela do „brutalne privatizacije interesa, vaniinstitucionalnog delovanja i stvaranja paralelnih struktura” koje odgovaraju samo bošnjačkom članu, a ne interesu svih naroda.

Imajući u vidu da je zahtev sudu u Hagu uputila „neformalna grupa građana”, Ivanić je najavio da je pripremio novo pismo za Međunarodni sud pravde i da će ga zbog paralelizma u institucijama morati predati ministar spoljnih poslova BiH Igor Crnadak i podsetio: „Predsedništvo nije donelo odluku o pokretanju revizije presude koje se nakon što je Izetbegović napustio sednicu nalazi u blokadi, koju nije napravio niko iz Srpske, već upravo Izetbegović i paralelna bošnjačka struktura koju je formirao. Pokušaj zloupotrebe institucija će ostaviti dugotrajne negativne posledice”. Veruje da će zahtev za reviziju „pasti na prvom koraku”.

Zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma parlamenta BiH Mladen Bosić upitao je šta je Srbima Dejtonski mirovni sporazum, da li bi trebalo da ga brane ili im to više nije interes.

„Ako smatramo da bi trebalo sačuvati Dejtonski sporazum i ovakav status RS, onda ne smemo da učestvujemo u rušenju institucija koje su formirane ovim sporazumom, nego da ih iskoristimo”, procenio je.

Bosić kaže kako je nedavno iz Većnice u Sarajevu poslata jasna poruka, a to je nastavak bošnjačke politike koja je definisana sa dve reči – agresija i genocid. Ponašanje Izetbegovića, ističe Bosić, jeste „državni udar” i „napad na ustavni poredak” i institucije BiH, među kojima je Predsedništvo BiH.