Srpski odgovor na reviziju

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Pokušaj složnog odgovora srpskih partija na neustavan potez bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića – prilikom podnošenja vaninstitucionalnog zahteva u ime države za reviziju presude BiH protiv Srbije – ostao je nejasan, a u nekim slučajevima i kontradiktoran usled zbunjujućeg upadanja srpskih političkih predstavnika u reč samima sebi.      

Ukoliko se izuzme to da je srpske partije možda zateklo neočekivano brzo pismo iz suda u Hagu i pretpostavka da im ono ide naruku, primetno je da su partije iz Saveza za promene u prvi mah najavile „tihi bojkot” rada organa BiH, od čega, sudeći po novim stavovima, verovatno neće biti ništa.     

Uverenju da će uslediti „tihi bojkot” pogodovale su izjave lidera iz Saveza za promene, poput onih koje je davao Vukota Govedarica, predsednik SDS-a, rekavši da će Savet ministara BiH „ubuduće raditi u tehničkom mandatu”.  

Ministri u Savetu ministara BiH iz reda SDS-a ekspresno su razvodnjavali te najave porukama kako „SDS nije stranka blokada” pa su kontrirali partijskim liderima, da bi preksinoć svi poslanici u Skupštini RS iz reda Saveza za promene bili suzdržani prilikom glasanja za usvojene zaključke u kojima se od srpskih predstavnika u institucijama BiH, između ostalog, zahteva da „onemoguće donošenje bilo kakvih odluka” sve dok se „ne reše vitalna pitanja za RS”.  

Širenje tematike sa neustavnog zahteva za reviziju presude na „sva pitanja” u Savezu za promene vide kao potvrdu da SNSD-u „nije ni stalo do revizije presude”, dok u Dodikovom SNSD-u nespremnost partija iz Saveza da „dovoljno čvrsto” odgovore tumače kao „podaništvo Sarajevu”. 

Braneći stav suprotan prvobitnim najavama u Savezu za promene objašnjavaju kako žele ostati dosledni dejtonskim principima pa neće da budu poput Izetbegovića „oni koji ruše Ustav BiH” i da „krizu iz Sarajeva sele u RS”.

Zvučalo je argumentovano i to što su obrazlagali da to neće raditi u trenucima kada je očigledno da su neustavne namere Izetbegovića razgolićene i pred pojedinim stranim predstavnicima, ali i radi apela iz Beograda da se striktno vodi računa o poštovanju Ustava. 

Iako se vole hvaliti time da Srpska prednjače u sprovođenju evropskih direktiva, vlasti u RS su, kao i obično, pozivale srpske partije u organima BiH na što oštriju odmazdu, tražeći tvrd odgovor – ali tamo gde nisu u vlasti, što bi podrazumevalo i blokadu evropskog puta, čime je nastavljeno sa praksom da se srpske partije u organima BiH guraju u sukob sa bošnjačkim partnerima kako bi dokazivale patriotizam.   

Uprkos „potrebi srpskog jedinstva”, na koje su se oba bloka zdušno pozivala, ostalo je poprilično nejasno kakav će odgovor uslediti u organima BiH, ne samo u pogledu revizije presude, za koju sve više informacija ukazuje da bi mogla „pasti na prvom koraku” već i radi Izetbegovićevog pokušaja da se u nekim slučajevima deluje vaninstitucionalno. To bi, kako primećuje predsedavajući Predsedništva BiH Mladen Ivanić, moglo da ostavi dugoročne posledice. U zaključcima Skupštine RS zahteva se oštrija odmazda srpskih partija koje bi za sve odluke trebalo da se konsultuju sa Banjalukom, ali oni nisu u formalnopravnom smislu potpuno obavezujući za one koji su u vlasti u organima BiH, što su verovatno imali na umu i oni koji su ih izglasali, tražeći sukob na nivou u kom nisu u vlasti. Dok, s druge strane, oni koji su deo vlasti u organima BiH i koji bi politički trebalo da se ravnaju sa Banjalukom sem što daju oprečne poruke u pokušaju da se predstave kao partije sa čvrstim stavom, a istovremeno i dovoljno konstruktivne, posebno su se izblamirali najavljujući ipak svoj ostanak u vlasti u organima BiH – gde su delegirani isključivo u ime RS i najpre radi njene zaštite, argumentujući kako će ubuduće braniti i biti posvećeni „isključivo odbrani interesa Srpske”.