SDA Sandžaka – stranka na margini

Radi odbrane demokratskog poretka od autoritarnih političkih snaga, koje demokratske procedure zloupotrebljavaju i koriste za ostvarenje nedemokratskih ciljeva, ustanovljen je koncept tzv. militantne demokratije koji predviđa mogućnost zabrane političkih stranaka. Reč je o institutu koji je, istina ne tako često, i primenjivan u praksi. U Nemačkoj je 1952. godine zabranjena Socijalistička partija rajha, a 1956. Komunistička partija Nemačke. S dvocifrenim brojem zabranjenih stranaka prednjači Turska: poučan je primer Partije blagostanja 1998. godine, pojedinačno najsnažnije političke stranke i okosnice parlamentarne većine u toj zemlji. Stranka je zabranjena zbog povrede načela sekularizma, usled zalaganja za primenu šerijatskog prava i izražavanja spremnosti na upotrebu sile radi ostvarenja tog cilja.

Učešće Sulejmana Ugljanina na svečanosti u Prištini povodom godišnjice smrti vođa balista iz Drugog svetskog rata, kao i srdačan susret sa Hašimom Tačijem uz izražene hvalospeve o demokratskim dostignućima države Kosovo, iznova je otvorilo pitanje o potrebi eventualne zabrane rada Stranke demokratske akcije Sandžaka. Prethodni pokušaj, zbog organizovanja nelegalnog referenduma u Raškoj oblasti početkom devedesetih, trajao je 18 godina i okončan je neuspešno, zbog promenjene političke klime, budući da je SDA u više navrata bila deo vlasti na republičkom nivou.

O zabrani rada političke stranke odlučuje Ustavni sud na predlog Vlade, republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka. U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana. Ustavni sud može zabraniti političku stranku čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Od povratka višestranačja u Srbiji 1990. nijedna politička stranka nije zabranjena. Takva zabrana treba da bude poslednja i nužna mera zarad odbrane demokratskog političkog poretka. To je mehanizam koji se ne sme olako koristiti, jer bi mogao biti zloupotrebljen u političkoj borbi. Stav Evropskog suda za ljudska prava je da je zabrana političke stranke opravdana isključivo ukoliko njene aktivnosti predstavljaju realnu pretnju po demokratski poredak u državi.

Kada je reč o Ugljaninu, njegova biografija je obeležena kontroverznim političkim aktivnostima, a izjava kojom glorifikuje demokratska dostignuća države Kosovo može se čuti i među drugim akterima na političkoj sceni Srbije. Uostalom, parlamentarnu većinu čini i politička stranka koja kao realnost prihvata nezavisnost Kosova (SPO). Pokretanje postupka za zabranu SDA izazvalo bi daleko veće štete nego koristi za demokratski poredak Srbije. SDA je stranka lokalnog značaja čija popularnost značajno opada, a njena zabrana bi samo osnažila njen realni uticaj i dodatno zaoštrila političku situaciju u Sandžaku. Daleko veći problem je taj što je SDA, kao izrazito antisistemska stranka, više puta bila deo parlamentarne većine i tako održavana i snažena u političkom životu. Takve stranke treba da ostanu na marginama političkog života i ne postoji nijedan politički legitiman razlog da one budu u vlasti ili blizu njoj.

Profesor univerziteta, Srpski pravnički klub