Bah pomogao da rvanje ostane u olimpijskoj porodici

Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) Nemac Tomas Bah predložio je Srbina Nenada Lalovića za najvažnije i najznačajnije telo sportske organizacije na čijem  je čelu, a kandidaturu je potom overila komisija kojom predsedava princeza Ana, ćerka Elizabete Druge, kraljice Ujedinjenog Kraljevstva. Do tada, Lalović, koji je i predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja, bio je potpuno nepoznat ovdašnjoj sportskoj javnosti. Međutim, otkako je uspeo da se izbori za opstanak najstarijeg olimpijskog sporta na najvećim svetskim igrama, gde je između ostalog dobio podršku predsednika Rusije Vladimira Putina i donedavnog prvog čoveka Amerike Baraka Obame, kao i drugih predsednika država u kampanji za povratak rvanja u olimpijsku porodicu, Nenad Lalović, i njegova sportsko diplomatska karijera kreću uzlaznom linijom. Nenad Lalović je između ostalog i član UO SPORTAKKORD, najveće sportske asocijacije, koja pod svoje okrilje uključuje savez svih olimpijskih i neolimpijskih sportova, a koji su priznati od strane MOK-a a od pretprošle godine je i član Borda Svetske Antidoping Agencije (VADA).

Koliko Vam prija činjenica da ste danas jedan od najuvaženijih članova Međunarodnog olimpijskogh pokreta, i jedan od najbližih Bahovih saradnika?

- Predsedniku Bahu sam zahvalan jer sam lično na njegov predlog imenovan u Izvršni komitet MOK-a. Upoznali smo se još u Frankfurtu dok je bio član nemačkog olimpijskog komiteta. Slobodno mogu da kažem da mi je gospodin Tomas Bah dao veoma koristne savete kada je u pitanju borba za povratak rvanja u olimpijsku porodicu.

Olimpijske igre u Riju su za najbolje sportiste odavno zatvorena knjiga. Pripreme za Tokio su uveliko počele?

– Brazil je učinio velike napore da organizuje igre na najvišem nivou. Domaćin je imao ideju da za igre potroši oko sedam milijardi dolara, a kada su podvukli crtu ispod završnog računa, ispalo je više. Ipak, najvažnije od svega da svi ti objekti koji su izgrađeni za Olimpijske igre i nakon tog takmičenja imaju svoju svrhu. Sada se MOK okreće novom izazovu, Olimpijadi u Tokiju, i u tom smislu pripreme su već počele. Imali smo neke sastanke. Nova politika kojom će se u budućnosti rukovoditi MOK jeste da međunarodne federacije aktivnije i mnogo više nego do sada učestvuju u organizacji svojih turnira na Olimpijskim igrama. Dogovorena je i veća kontrola od strane MOK-a kada su u pitanju investicije od strane domaćina.

Kada je i gde sledeći važan sastanak Izvršnog komiteta MOK-a?

- Sledeći sastanak je 16. septembra u glavnom gradu Perua. U Limi će se između ostalog raspravljati o tome ko će biti grad domaćin Olimpijskim igrama 2024. godine. Takođe se očekuje i izbor novih članova tog tela. Jednom rečju očekuje nas veoma interesantan skup, na kome će se donositi važne odluke za sportski olimpijski pokret.

Kakva je situacija u rvanju, nakon brojnih promena koje ste doneli u poslednjih godinu i po dana?

– Gledanost rvanja je na olimpijskim turnirima duplirana. Zahvaljujući olimpijskom kanalu (OBS) daleko je veće interesovanje danas nego pre nekoliko godina. Prodaja karata Riju bila je preko 90 posto, udvostručena u odnosu na London. Takođe, u Riju je čak 27 zemalja podelilo medalje. Prosečna starost gledalaca spuštena je sa 41. na 28 godina. Ne želim da govorim koliki je napredak rvanje postiglo u odnosu na ostale sportove, o tome govore mnogobrojne statistike, podaci...

Da li Ujedinjeno svetsko rvanje priprema neke novine kada je u pitanju olimpijski turnir  Tokiju?

– Razmišljamo da već od 2018. godine i svetskog prvenstva u Budimpešti povećamo broj kategorija na deset, od kojih će šest ostati olimpijske a četiri ne olimpijske . Takođe, u planu je da se u Budimpešti na svetskom prvenstvu takmiči čak 1.000 rvača, uključujući tu sve stilove rvanja.

A da li će pre toga biti još nekih promena?

– Prvi put ćemo organizovati prvenstvo za školarce, to podrazumeva takmičenje dece do 15 godina. Zanimljivo je da će prvi evropski šampionat biti održan u Beogradu krajem maja, a svetsko prvenstvo iduće godine u Budimpešti. Poznato je da imamo takmičenje do 23 godine (U23), kao i šampionate u kadetskoj, juniorskoj i seniorskoj kategoriji.

Iz Mađarske je nedavno stigla vest da Budimpešta odustaje od kandidature za Olimpijske igre. Da li Vas je iznenadila ta odluka?

–  Verujem da ih je neki momenat na unutrašnjem planu naterao da donesu takvu odluku. Pominjala se i peticija, gde je oko 300.000 građana stavilo svoj potpis. Ipak, kada se sve sabere organizovati olimpijadu nije mala stvar, to mogu samo ekonomski jake zemlje. Ipak, Mađari su, kao velika sportska nacija, na kraju dobili jednu lepu promociju, govorilo se o Budimpešti kao mogućem kandidatu. Na kraju, i to je velika stvar za jednu zemlju.

U sportskoj javnosti često se govori o borbi protiv nedozvoljenih stimulativnih sredstava koje koriste neki sportisti. Kako se u MOK- u borite protiv toga?

– Za doping se izdvajaju velika sredstva. Rvanje spada u drugu grupu sportova kada je u pitanju antidoping kontrola i godišnje izdvajamo oko 600.000 dolara. Međutim, postoje federacije poput atletike, fudbala, skijanja, biciklizma, koje godišnje izdvajaju i milion dolara. Borba protiv dopinga ostaje i dalje glavni prioritet MOK-a.