Balkanske odluke i podrške

Odlučnost sa kojom makedonski predsednik Ivanov odbija „savete“ Brisela i zapadnih ambasada u Skoplju da prihvati listu Zaeva za formiranje vlade, upornost Izetbegovića da istraje na reviziji tužbe za genocid protiv Srbije i odlučnost kosovskog predsednika Tačija da uspostavi vojsku Kosova jasno ukazuju na ubrzanje procesa realizacije određenih globalnih interesa na Balkanu u izmenjenim odnosima u svetu. Svaki od pomenutih primera ima i svoje specifičnosti.

Dolaskom na vlast opozicionih socijalista na čelu sa Zaevim, u koaliciji sa albanskim strankama, a prema proklamovanim programskim opredeljenjima ove koalicije, izvesno je, u Makedoniji bi bio stvoren prostor za ostvarivanje strateških interesa zapadnih faktora, a pre svega za brže uključivanje ove balkanske države u evroatlantske saveze. Multipolarnost, kao nova realnost na globalnom planu, i otvoreno pitanje dalje perspektive EU, neposredan su povod za ubrzanje procesa zapadne podrške Zaevu. Posebnu pažnju zaslužuje i to što se kroz ovu formulu, preko „tiranskih“ sugestija i stavova, ugrađuju i specifični velikoalbanski interesi.

„Temeljno“ razmatranje prethodnih pitanja koja utiču na pravnu valjanost podneska BiH za reviziju tužbe protiv Srbije za genocid, a u situaciji kada je jasno da podnesak nije podneo ovlašćeni predstavnik države u liku predsedništva ili agenta, upućuje na zaključak da postoji određena strana podrška ovoj akciji bošnjačkog člana predsedništva i većeg dela bošnjačke političke elite (u BiH i van BiH) koja izgleda utiče na proces i u samom MSP. I ovde je motiv Izetbegovićeve odluke za reviziju promena globalnih odnosa koji ne idu u prilog jednostranim bošnjačkim interesima.

Iskustvo govori da potezi kosovskog predsednika Tačija po pravilu imaju stranu podršku koja izvire iz sponzorstva i podrške jednostranom proglašenju kosovske nezavisnosti. Kada je reč o formiranju kosovskih OS, neki evidentni NATO interesi i u ovom slučaju opravdavaju takav zaključak. Nedavna „uspešna“ poseta generalnog sekretara Stoltenberga Prištini potvrdila je intencije NATO-a da se i „nezavisno Kosovo“ uključi u alijansu na dva nivoa: politički, čime se dodatno zauzima „linija vatre“ koja se, kao prostor od posebnog interesa za NATO, neopravdano zanemaruje; vojno-operativno, tako što bi se „kosovska vojska“ uključila u NATO sastave u akcijama održavanja mira na Bliskom istoku, po modelu i iskustvima učešća u mirovnoj operaciji u Avganistanu. Politički angažman i podrška nezavisnom Kosovu koju su nedavno sa pozicija NATO dale članice Hrvatska i Albanija dodatni su argument u korist specifičnih interesa alijanse koju knjiži Tači u tekućoj aktivnosti oko vojske. Uzgred, ona bi istovremeno bila i poseban adut u verifikaciji državnosti i njene „vojno-bezbednosne“ zaštite. I u ovom slučaju motivi su strateškog karaktera na bazi novog rasporeda snaga na globalnom nivou uz prisustvo Rusije (i Kine) na Balkanu i konkretan vojni uticaj Rusije na rasplet krize na Bliskom istoku.

Kako će se pomenuti procesi, od kojih zavisi dalja stabilnost i mir na Balkanu, okončati zavisi od stavova i angažovanja globalnih faktora: SAD, Rusije i delom Kine. Pesimistički zaključci vrhova EU povodom upravo okončane istraživačke misije visoke predstavnice Mogerini na Zapadnom Balkanu i malih efekata njenih saveta i predloga, posebno u slučaju Makedonije, ukazuju da je suštinski uticaj EU u senci uticaja globalnih sila, kao posledica izmenjenih okolnosti u korist multipolarnosti u kojoj EU nije faktor prvog reda. Dakle, dalji rasplet balkanskog čvora povodom tekućih tenzija i akcija biće svojevrstan test politike nove američke administracije na čelu sa predsednikom Trampom. U tom smislu, definitivni stavovi u vezi sa članstvom Crne Gore u NATO, kosovskom vojskom, raspletom u Makedoniji, mogu biti važne činjenice za sagledavanje buduće politike SAD na Balkanu i u odnosima sa Rusijom. Stavovi velikih u slučaju kosovske vojske ili oko revizije tužbe BiH biće, takođe, svojevrstan test za položaj i uticaj OUN i međunarodnog prava, imajući u vidu status KiM i međunarodno važeći režim prema rezoluciji 1244, kao i položaj haškog MSP.

To će biti i putokaz za dalje sagledavanje realnosti i definisanje strategije Srbije u izmenjenim globalnim okolnostima.

Diplomata u penziji