Izetbegovićeva tužba protiv Srbije pala u Hagu

Međunarodni sud pravde odbio je zahtev za reviziju presude po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, čime je definitivno propao pokušaj Bakira Izetbegovića da se Beograd, uprkos presudi iz 2007. godine, dovede u vezu sa zločinom u Srebrenici.

Sud u Hagu je, kako su to i najavljivali stručnjaci za međunarodno pravo, proglasio Sakiba Softića nelegitimnim da u ime BiH podnese zahtev za reviziju jer o njegovom angažovanju nije postojala saglasnost svih članova Predsedništva BiH.

U pismu koje je stiglo iz Haga u Sarajevo, a koje je potpisao sekretar MSP-a Filipe Kuverer, stoji da je „sud propisno razmotrio mišljenja članova Predsedništva koja su izneli u svojim pismima, te da „smatra da sadržaj tih pisama pokazuje da nikakvu odluku nisu donela nadležna tela, u ime BiH kao države, u pogledu zahteva za reviziju presude od 26. februara 2007. godine”. Stoga se, kako se dalje kaže, „ne može ništa preduzeti” u vezi sa zahtevom za reviziju. Ovakvom odlukom, deset godina posle donošenja presude, i konačno je stavljena tačka na ovaj postupak jer je 26. februara ove godine istekao apsolutni rok zastarelosti predmeta. Čak i da nije bilo ovog formalnog razloga za odbacivanje bošnjačkog zahteva za reviziju i da je procesa i bilo, stručnjaci za međunarodno pravo su bili uvereni da u Sarajevu nisu imali nikakav argument koji bi Srbiju doveo u vezu sa zločinom u Srebrenici. 

Inicijator postupka pred sudom u Hagu Bakir Izetbegović, međutim, tvrdi da zahtev za reviziju nema veze sa Srbijom te da je srpski premijer i kandidat za predsednika Srbije Aleksandar Vučić, čiji se dolazak očekuje u Sarajevu 16. marta, dobrodošao u BiH.

„On je dobrodošao i njegov dolazak će uticati na smirivanje odnosa”, rekao je Izetbegović i, kako prenosi Tanjug, dodao da zahtev za reviziju nema veze sa Srbijom pod Vučićem. „Srbija pod Vučićem je nešto drugo”, rekao je Izetbegović istakavši da se zahtev odnosi na Srbiju pod režimom Slobodana Miloševića koja je, kako je rekao, izvršila agresiju na BiH.

On, je, međutim, oštro kritikovao odluku MSP-a ocenivši da je ona politička, a ne pravna i da je i za njega veliki udarac. „Ali bilo bi gore da to nismo učinili”, rekao je Izetbegović.

Uz podsećanje da su i sami govorili da Izetbegovićev pokušaj neće uspeti, čelni ljudi Republike Srpske najavili su da i zbog onoga što je bošnjački član Predsedništva pokušao da uradi neko mora da snosi posledice.

Odlukom suda, prema rečima predsednik RS Milorada Dodika, rešen  je samo jedan problem, dok ostaje glavni problem – zloupotreba ovlašćenja u BiH jer je neko pokušao da u ime BiH premesti odlučivanje iz Predsedništva BiH u sarajevsku Većnicu i da saglasnost za delovanje nekadašnjem agentu BiH pred sudom u Hagu Sakibu Softiću. Dodik je rekao i da nema poverenja u Tužilaštvo BiH te pozvao Tužilaštvo Republike Srpske da protiv Softića pokrene krivični postupak za lažno predstavljanje i zloupotrebu ovlašćenja, kako bi se cela ta situacija „raščistila”.

„Suština je u lažnom predstavljanju i obmanjivanju javnosti. Dobro je što je to i urađeno, svi smo znali da će se to desiti, čak mislim da je i Bakir Izetbegović o tome na taj način razmišljao, ali nije dobro što se uvela nova praksa – odlučivanje jednih u ime svih. To ne može da se dozvoli”, poručio je predsednik RS.

Za predsednika Predsedništva BiH Mladena Ivanića odlukom MSP-a ozbiljno se podržava dejtonska BiH. Ova odluka, kako je rekao, pokazuje da više niko u ime BiH, osim njenih institucija, ne može donositi odluke.

Prema njegovim rečima, ovo je dokaz da se argumentima može ostvariti cilj, a kako je rekao, odluku doživljava i kao lični uspeh jer se u trenucima krize stvarala slika da je on kriv i odgovoran za podnošenje zahteva za reviziju. Kako je naglasio, u ovom periodu nikada nije zloupotrebljavao žrtve jer poštuje svaku žrtvu. Podsetio je da je sazivao sednice Predsedništva BiH kako bi se ovo pitanje vratilo u institucije, ali da bošnjačko rukovodstvo nije pristajalo na to.

Ivanić je rekao i da niko nema pravo da govori u ime BiH ukoliko ne postoji saglasnost svih naroda u BiH i da se mora rešiti problem paralelnih struktura. Dodao je da ukoliko neko misli da će se sve nastaviti kao da ništa nije bilo – da do toga neće doći jer se mora odgovoriti na brojna pitanja.
Ministar spoljnih poslova Igor Crnadak je ocenio da je pobedila dejtonska BiH.

„Ovo je pokazalo da BiH može funkcionisati samo ako se uvažavaju svi, ako se odluke donose zajedno, ako postoji dijalog, a ne preglasavanje i sila jednog nad drugim. Ovo je pobeda prava nad politikom”, kazao je Crnadak.

Hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović je ocenio da se posle odluke MSP-a „danas nalazimo tamo gde smo bili na početku”.

„Žao mi je što smo se opet poigrali sa BiH i pokazali da taj sistem ne funkcioniše. Žao mi je što je došlo do ovakve situacije. Ugled BiH smo uveliko oslabili”, istakao je Čović. 

Negativna odluka suda je očekivano izazvala razočarenje među Bošnjacima. Tako je predsednik Udruženja žrtava i svedoka genocida Murat Tahirović kazao kako su očekivali da će se sud više koncentrisati na samu žalbu, odnosno „činjenice koje su priložene kao dokazi o učešću Srbije u genocidu u Srebrenici”. To je ono na čemu će, kako je rekao a prenosi N 1, žrtve insistirati odnosno tražiti odgovornost direktnih počinilaca genocida.

Bivši načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković napisao je na svom fejsbuk profilu kako je uznemiren jer je Međunarodni sud pravde u Hagu odbio zahtev za reviziju presude.  

„Kao bivši načelnik opštine Srebrenica i preživela žrtva genocida smatram da je odluka Međunarodnog suda pravde teška, gorka i veliki udar na žrtve. Napominjem da ovom odlukom nije poništena odgovornost Srbije i nisu poništene utvrđene činjenice o genocidu u Srebrenici”, napisao je Duraković.

Kako za „Politiku” kaže profesor Milenko Kreća, koji je dugi niz godina bio sudija ovog suda u Hagu, drugačija odluka se nije mogla ni očekivati. 

„Sud je postupio prema svojoj proceduri. Da je sve bilo u redu sa tim zahtevom, on bi se istog dana kada je Softić podneo zahtev našao na listi slučajeva, odnosno u upisniku suda. Od tog momenta smatra se da je sud sazvan i on počinje da se bavi tim predmetom. Ako sud, pak, ima sumnju da je tužba valjana, onda postupa ovako kako je postupio u slučaju BiH, odnosno traži objašnjenje od stranke”, kaže Kreća i dodaje da je Izetbegović očigledno verovao da ovlašćenje koje je Softić dobio 2002. godine za proces protiv Srbije i dalje važi. A pošto sud nije sazvan, a nije jer se zahtev za reviziju nije našao na listi predmeta, to je sve vreme ostalo na nivou prepiske između sekretarijata suda i Sarajeva.