Impresioniran sam Srbijom

Kopaonik – „U vreme kada je Srbija u februaru 2015. počela program sa fondom nadgledao sam situaciju iz Poljske gde sam bio šef regionalne kancelarije MMF-a za centralnu i istočnu Evropu. Bio sam vrlo zabrinut za ovdašnju ekonomiju: privredni rast je stagnirao, fiskalni deficit rastao, javni dug takođe, dok je udeo nenaplativih kredita bio veliki. Izgledalo je kao da je Srbija u ozbiljnoj ekonomskoj krizi”. Ovim rečima Džejms Ruf, šef misije MMF-a za „Politiku” počinje razgovor o rezultatima primene programa iz predostrožnosti.

– Danas sam zaista impresioniran načinom na koji su fiskalne i monetarne vlasti sprovodile aranžman sa fondom. Srbija je 2014. godine bila u veoma komplikovanoj poziciji, program je preokrenuo situaciju. Sada je samo pitanje šta treba da se uradi kako bi se održali postignuti rezultati.

Jedan od velikih izazova i dalje su preduzeća u državnom vlasništvu...

Svi govornici prvog dana „Kopaonik biznis foruma” preduzeća u državnom vlasništvu videli su kao jedan od najvećih izazova za dalje sprovođenje. Te kompanije nose određene fiskalne rizike, predstavljaju trošak, a zapravo bi mogle da daju mnogo veći doprinos ekonomskom rastu.

Oni koji dobro poznaju fond, kažu i da MMF nije ekspert za strukturne reforme. Imate li mehanizme da pratite taj proces?

Proces reformi preduzeća u državnom vlasništvu je mnogo više u nadležnosti sestrinske organizacije Svetske banke. Mi nadgledamo proces restrukturiranja.

Osećate li neku vrstu odgovornosti za kašnjenje u strukturnim reformama, jer tokom ove dve godine niste mnogo insistirali na tom pitanju?

Izgleda da niste čitali naša saopštenja.

Čitala sam ih vrlo pažljivo, više ste insistirali na fiskalnim pitanjima...

Slali smo vrlo jasne poruke tokom poslednje dve godine da je makroekonomska situacija stabilna i da postoji napredak kada je u budžetu reč. Ali, istovremeno smo konstatovali i da postoje kašnjenja u sprovođenju strukturnih reformi.

Zašto je toliko teško reformisati javna preduzeća?

Možda i zbog toga što je u prošlosti srpska ekonomija bila mnogo oslonjena na javni sektor. Smatralo se da je država odgovorna za svakoga. Ali, ako javni sektor ne prati jak i razvijen privatni sektor, onda će svi biti nezadovoljni. Jer to je preduslov za ekonomski rast. Uostalom, privatni sektor plaća poreze i puni budžet.

Da li je vreme za povećanje plata i penzija, kao što je najavio premijer Aleksandar Vučić?

Ne mogu sada da govorim o tome. Budžet za 2017. godinu dogovaran je u oktobru i novembru i tada je uokviren nivo rashoda za ovu godinu. Kada budemo razgovarali o budžetu za 2018. godinu, tada ćemo govoriti i o tome.

Hoće li biti novog aranžmana sa Srbijom?

To je pitanje za vladu, a ne za nas.

Budući da je predizborna kampanja mogu li vaše izjave da se shvate i kao podrška jednom kandidatu?

Ne mešamo u politiku. Time se ne bavimo.