Izbori u Evropi odlažu pregovore o grčkom dugu

Od našeg dopisnika
Atina – Sporazuma nema, suštinska pitanja, kao ni do sada, nisu rešena, ali do samita Evrogrupe (ministara finansija evrozone) 20. marta nastavljaju se telefonski kontakti, konstatuju ovdašnji mediji. 

To je rezultat poslednjih pregovora Atine i predstavnika kreditora, koji se kurtoazno slažu da je učinjen progres, ali poručuju da predstoji još mnogo posla do konačnog sporazuma.

Iako Ciprasova vlada tvrdi da je u mnogo tačaka postignut napredak u tekućem ekonomskom programu i fiskalnom paketu predviđenom za primenu posle 2018. godine, kao i da postoji šansa za sporazum na tehničkom nivou do 20. marta, MMF stvari vidi drugačije.

Predstavnik za štampu MMF-a Džeri Rajs je saopštio da posle ove faze pregovora sa Atinom, iako je zabeležen napredak oko nekih važnih pitanja, još uvek postoji velika distanca oko oblasti pregovaranja koje su i do sada bili kritične. Rajs je odbio da komentariše o čemu je konkretno reč, kao i da proceni kada će biti postignut sporazum između Grčke i poverilačkih institucija, ali je jasno stavio do znanja da predstoji još mnogo posla i, pre svega, oblasti u kojima bi Grčka mogla da uštedi.

Preciznije, kako saopštavaju grčki izvori, napredak je postignut u sferi vansudskog poravnanja zaduženih preduzeća i privatnih lica, oko budžeta za 2018. godinu i oko nekih razvojnih i socijalnih mera, odnosno poteza koji bi trebalo da ublaže posledice mera štednje koje se traže za 2019. godinu.

Nesuglasice ostaju u sferi reforme radnih odnosa, snižavanja granice za oporezivanje do sada neoporezivanog dohotka, načinu obračunavanja ekstremnih razlika između novih i starih penzija za iste profesionalne kategorije, odnosno iste grupe delatnosti bivših zaposlenih.

Suština je da nema dogovora o veličini opšteg paketa mera i balansu socijalnih kontramera i budžetskih rezova, o penzijama, za koje MMF traži da dodatno budu smanjenje već ove a ne tek za dve godine, o radnom zakonodavstvu, od kojeg MMF traži da omogući kolektivno smanjenje broja zaposlenih.

Iako će se pregovori nastaviti telekonferencijama koje, kako se veruje, do 20. marta neće doneti ništa novo jer se Evropa priprema za izbore, vladin predstavnik za štampu tvrdi da je „Grčka prvi put blizu jednog celokupnog rešenja” i, istovremeno, optužuje opoziciju, pre svega Novu demokratiju, za „neodgovornu taktiku”.

Lider te konzervativne partije Kirijakos Micotakis je u intervjuu Blumbergu poručio premijeru Aleksisu Ciprasu da su neophodni novi izbori i da ne računa da će poslanici Nove demokratije glasati za fiskalne mere koje traže poverioci i koje treba da plati narod, a „posledica su nekompetentnosti vlade”.

Direktorka MMF-a Kristin Lagard je ponovila da je sem sprovedenih reformi, da bi fond ostao u igri kako ju je, kaže ona, zamolio Cipras, neophodno da grčki dug bude održiv i da je to kamen spoticanja u odnosima sa evropskim kreditorima. Lagardova je naglasila da MMF, kako bi mogao odobriti nove kredite, želi dogovor o suštinskim merama koje će olakšati dužničko breme ali, isto tako, i to da svi učesnici u pregovorima preuzmu političku obavezu da će poštovati dogovoreno.

Ostaje dilema hoće li se posle odlaska predstavnika kreditora iz Atine, u narednih desetak dana, u telefonskim razgovorima nešto izmeniti. Evropa je sve više okrenuta izborima i nije nemoguće da grčki problem bude ostavljen za kasno proleće, možda i leto. Tada Ciprasovoj vladi dospeva i otplata dugova od sedam milijardi evra.