Soros, taj voljeni neprijatelj

Novi ministar, stara politika: Evropa je u kritičnoj vojno-političkoj situaciji. Evropska unija ne rešava stare unutrašnje probleme a izranjaju novi, dve ključne države: Francusku i Nemačku čekaju izbori, politika novog američkog predsednika Donalda Trampa još nije „pročitana”, odnosi s Rusijom su gotovo „zamrznuti”...

U takvim okolnostima novi šef nemačke diplomatije, socijaldmokrata Zigmar Gabrijel, zaputio se u Moskvu. Pre polaska na put Gabrijel je sam sebi otežao misiju. U intervjuu poljskom llistu „Gazeta viborča” novi šef nemačke diplomatije je odlučno odbacio mogućnost da EU razmisli o popuštanju evropskih sankcija Rusiji što u Moskvi sigurno nije izazvalo oduševljenje.

Pre puta u Moskvu Gabrijel je svratio u Varšavu a posetio je i nemački bataljon stacioniran u Litvaniji koji je deo snaga za brzo reagovanje NATO snaga stacioniranih na zapadnim granicama Rusije. Još jedan detalj koji se sigurno nije dopao njegovim sagovornicima u ruskoj prestonici: šefu diplomatije Sergeju Lavrovu i predsedniku Vladimiru Putinu.

A  o onome što se našlo na pregovaračkom stolu u Moskvi gotovo da i ne treba trošiti reči. Ukrajinska kriza, poluratna situacija u Donbasu, Krim, gomilanje oružja na istoku Evrope, evropske sankcije Moskvi i njen ekonomski odgovor glavne su teme oko kojih Rusi i Evropljani mogu samo da se mrko gledaju pa i svađaju.

Pre moskvoskih razgovora, Zigmar Gabrijel je u intervjuu nemačkom nedeljniku „Špigl” izjavio „kako po svaku cenu treba sprečiti povratak u vreme hladnog rata”. Posle susreta  s Lavrovom, Gabrijel se obratio medijima ali njegove reči nisu nagovestile da su ruski sagovornici bili raspoloženi za bilo kakve ustupke.

„ Sada smo u kritičnom trenutku”, rekao je Gabrijel. „Može se dogoditi dalja eskalacija ili ćemo se vratiti na novi početak i pokušati da se bolje razumemo”.

Da to baš i neće biti lako pokazao je Gabrijelov glavni sagovornik u Moskvi Sergej Lavrov. Šef ruske diplomatije odbacio je sve zapadne optužbe da Moskva neviđeno jača svoje trupe na granicama prema istočnoj Evropi.

„Mi imamo sasvim drugačije podatke”, rekao je Lavrov a o svemu bi moglo da se razgovara na sastanku Saveta Rusija – NATO. To bi bilo mnogo bolje nego da se međusobno optužujemo”, naglasio je Lavrov.

Kada se na kraju svodi račun Gabrijelove posete Moskvi čini se da je nekako najviše u pravu komentator prvog programa nemačke državne televizije ARD koji je zaključio: „Novi ministar inostranih poslova, stara politika”.

Hilari kao promašena investicija: A za Džordža Sorosa (rođen u Mađarskoj 1930. godine kao ĐerĐ Švarc), američkog milijardera  i filantropa već ne bi moglo da se kaže kako ga prate samo stare priče. Veliki berzanski žongler i špekulant poslednjih meseci nikako ne može da se pohvali uspesima.

Najveći Sorosov promašaj – ili bolje rečeno poraz – zove se Donald Tramp. Soros je, narodski rečeno, do guše bio umešan u predsedničku trku u SAD. Iz sve snage podržavao je kandidata demokrata Hilari Klinton, ali je istom žestinom napadao Trampa. Pojedini mediji čak su situaciju definisali tako da se „sa usana Hilari Klinton čuju zapravo Soroseve reči”.

Na kraju, ispostavilo se da je Hilari bila „Soroseva promašena investicija”. Za utehu milijarderu je ostala utešna bitka s novim američkim predsednikom kome, na svakom koraku, pokušava da podmetne nogu.

Bivšem, nekrunisanom kralju istočne Evrope, kako su ga ponekad opisivali mediji, međutim, ne cvetaju ruže ni na istoku Starog kontinenta gde je postao neka vrsta voljenog neprijatelja. Njegove organizacije već su proterane iz Rusije, u Rumuniji su sve glasniji protesti zbog njihovog delovanja, u Makedoniji je u januaru ove godine osnovana građanska inicijativa SOS (stop operacijama Sorosa) koja se bori da preseče tokove novca organizacijama koje su na platnom spisku ovog bogataša.

Najburniji dani Sorosa, čini se čekaju u Mađarskoj. Tamošnja vlast na čelu s premijerom Viktorom Orbanom želi da se oštro obračuna s njegovim organizacijama iz sektora civilnog društva.

„Proteraćemo Sorosevu imperiju i njene aktere iz Mađarske”, zapretio je početkom godine Silard Nemet, potpredsednik Orbanove stranke Fides.

Sve se ovo Sorosu događa u državi gde je rođen i čiji je sadašnji predsednik vlade Viktor Orban svojevremeno bio njegov stipendista. Orban je koristio i novac iz Sorosevih fondova za svoje političko delovanje a razlaz između njih dvojice usledio je devedesetih godina prošlog veka: Soros je ostao na liberalnim pozicijama, Orban je utonuo u konzervativizam.

Perjanica Sorosevog prisustva u Mađarskoj je Centralnoevropski univerzitet u Budimpešti koji je milijarder osnovao 1991. godine. Mađarski mediji bliski vladi sada izveštavaju da su dani  univerziteta izbrojani. Jedini spas mogao bi da bude Orbanov pragmatizam i računica da mađarska država dobro prihoduje od ove Soroseve škole.