Crkve u porez ne veruju

Iako je patrijarh Irinej jedini verski poglavar koji je javno rekao da SPC neće plaćati porez na imovinu sve dok joj država ne vrati sve što joj je oduzeto posle Drugog svetskog rata, i ostale tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji slažu se sa ovim stavom.

Iako svih pet tradicionalnih crkava i verskih zajednica nisu u potpunosti oslobođene plaćanja poreza na imovinu, država ta neplaćanja toleriše. U pojedinim lokalnim samoupravama, Srpska pravoslavna crkva kao ni ostale tradicionalne verske zajednice nisu ni zavedene kao poreski obveznici, što formalnopravno znači da i nemaju dugova prema državi.

Zakon o porezu na imovinu predviđa oslobođenje od poreza samo za objekte koji se koriste za obavljanje bogoslužbene delatnosti. Međutim, verske zajednice na plaćaju porez ni na mnogobrojne poslovne prostore, kuće, zgrade, konake, vinograde i ostalo zemljište.

Mileta Radojević, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, pre dva meseca je izjavio da ne postoji prećutni dogovor SPC i države kada je u pitanju porez na imovinu, ali je naglasio da je logično da SPC ne plaća porez jer je država 70 godina koristila njihovu otetu imovinu.

Radojević u toku jučerašnjeg dana nije želeo da komentariše ovu temu, niti ovu svoju izjavu, već nas je uputio na Poresku upravu.

– Ne bih da ponavljam ono što sam rekao jer je to bio moj lični stav. Porezi nisu u domenu rada Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama – šturo je prokomentarisao Radojević.

Stav Islamske zajednice Srbije je, kako saznajemo, da će porez na imovinu plaćati kada to bude učinila SPC. Ipak, sve poreske obaveze prema državi ispunjene su kada je u pitanju poslovanje agencije „Halal Srbija”, pri Rijasetu Islamske zajednice Srbije, zadužene za sertifikaciju prehrambenih proizvoda.

Muhamed Jusufspahić, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije, izjavio je za naš list da država ne može da insistira na plaćanju poreza pre nego što reši mnoga imovinskopravna pitanja, kao što je status Bajrakli džamije. Vlasnik ove bogomolje i dalje je Republika Srbija, a korisnik Grad Beograd, podsetio je Jusufspahić.

– To znači da je predsednik Tomislav Nikolić zapravo reis Islamske zajednice, a muftija beogradski je gradonačelnik Siniša Mali – šaljivo je prokomentarisao naš sagovornik.

Đerđ Pap, poreski savetnik i nekadašnji direktor Poreske uprave, ističe da nema izgovora za neplaćanje poreza. On je podsetio da se za izbegavanje ove obaveze podnosi prekršajna prijava. Poreska disciplina se veoma teško obezbeđuje, kako kaže naš sagovornik, a pozivanje na neplaćanje u istupima verskih velikodostojnika nanosi nepopravljivu štetu.

– Neprihvatljivo je da neko javno kaže da ne plaća porez, a da država ne reaguje. Veliki broj ljudi čeka da im bude vraćeno oduzeto posle 1945. godine, ali svi oni moraju da plaćaju porez na ostalu imovinu. Zakon mora podjednako da važi za sve – naglašava naš sagovornik.

On je objasnio da je svaki poreski obaveznik dužan da podnese poresku prijavu u roku od 30 dana od preuzimanja određene imovine. Ukoliko to ne učini, lokalna samouprava bi trebalo da ga pozove i podseti na tu obavezu. Ako se ogluši, opština je dužna da protiv njega podnese prekršajnu prijavu. Nakon toga visina poreza se utvrđuje na osnovu podataka drugih službi kao što su Katastar ili preduzeća zadužena za naplatu komunalija.

Pitanja o poreskom statusu SPC naša redakcija je pre dve nedelje poslala na adrese devet lokalnih samouprava na čijoj teritoriji se nalaze sedišta eparhija.

Predstavnici lokalne poreske administracije u Sremskim Karlovcima, gde je sedište Eparhije sremske, odgovorili su nam da najveći broj objekata koji su u vlasništvu SPC na teritoriji njihove opštine nije namenjen za bogosluženje. To znači, kako kažu u Sremskim Karlovcima, da bi za većinu objekata SPC trebalo da plaća porez, ali njeni predstavnici to ne čine. Oni nisu odgovorili na naša pitanja da li se eparhiji obračunava dugovanje za porez na imovinu, od kada ne plaćaju ovu obavezu i koliki im je dug.

Eparhija niška nema podnete poreske prijave niti ima utvrđene poreske obaveze, kažu niški poreski službenici. Slična je situacija  i u Kruševcu čiji predstavnici kažu da SPC nije obveznik poreza na imovinu kao ni ostale crkve i verske zajednice. Predstavnici nekoliko lokalnih samouprava tvrdili su da su sve crkve i verske zajednice u potpunosti oslobođene poreza na imovinu. Odgovori na pitanja o poreskom statusu SPC nisu nam stigla iz nadležnih uprava u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu i Požarevcu.

Predstavnici pančevačke poreske uprave čak su naglasili da ne možemo dobiti podatke o poreskom statusu i eventualnom dugovanju SPC jer su ovi podaci tajni. Ipak, u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na koji su se pozvali, naglašeno je da „obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena ukoliko je taj podatak u vezi sa postojanjem poreskog duga”. Osim toga, po slovu tog zakona, Poreska uprava je dužna da dva puta godišnje objavljuje spisak poreskih dužnika čija su dugovanja veća od 20 miliona dinara.