Profesionalci obleću oko Aerodroma „Nikola Tesla”

To što se na pretkvalifikacioni tender za Aerodrom „Nikola Tesla” prijavilo 27 kompanija pokazalo je dve stvari: da pod koncesiju u trajanju od 25 godina dajemo dobru i profitabilnu kompaniju, i da su za srpsku vazdušnu luku zainteresovani uglavnom profesionalci. U najvećem broju slučajeva, reč je o kompanijama koje već posluju u avio-biznisu, ili upravljaju aerodromima. Ima i kompanija iz oblasti građevinarstva i infrastrukture, ali te firme uglavnom imaju iskustva sa koncesijama. 

Među ponuđačima su četiri kineske kompanije, tri turske, tri francuske. Javile su se i firme sa Kipra, Švajcarske, Poljske, Južne Koreje, Japana, Velike Britanije.

„Inčion internešenel erport” iz Južne Koreje je, među prvima, još 22. februara dostavio svoju ponudu. Reč je o najvećem aerodromu u ovoj zemlji i jednoj od najvećih svetskih vazdušnih luka. Ono što je zanimljivo je da na ovom aerodromu, koji se nalazi u Inčionu, lučkom gradu na Žutom moru, postoji i golf teren i spa, ali i Muzej korejske kulture. Ono što rukovodstvo ove kompanije posebno ističe je da je procenat izgubljenih prtljaga na ovom aerodromu zanemarljivih 0,0001 odsto.

Ipak, kao jedan od ozbiljnijih kandidata čini se francuski „Vensi” koji već poseduje 23 aerodroma u Francuskoj, Portugaliji, Kambodži. Ono, što međutim, može da bude prepreka za ovu kompaniju je što je povezan sa konsultantskom kućom „Lazard” koja je privatizacioni savetnik države za Aerodrom „Nikola Tesla”. Jedan od ozbiljnih kandidata je i nemački „Fraport” koji rukovodi aerodromima u Nemačkoj (Frankfurtski aerodrom), Turskoj, Senegalu, Sloveniji, Rusiji, Bugarskoj, Saudijskoj Arabiji i Peruu. Ali jedan od suvlasnika „Fraporta” je i nemačka „Lufthanza”, koja je na evropskom tržištu veliki konkurent „Etihada”, koji je suvlasnik „Er Srbije”, pa bi moglo da se dogodi da ulazak ove nemačke kompanije ujedno bude okidač za mali tržišni rat između avioprevoznika i aerodroma.

„Terna tek Terna grupa” iz Atine jedna je od vodećih grčkih građevinskih kompanija koja se bavi građevinarstvom, proizvodnjom električne energije, koncesijama, rudarstvom i upravljanjem otpadom. Između ostalog kod nas gradi Koridor 10. U njoj radi više od 6.000 zaposlenih širom sveta, a u poslednjih pet godina ova grupa je investirala 1,5 milijardi evra.

Posebno je zanimljiv kineski konzorcijum „Čajna nešenel aero tehnolodži” i „HNA erport grupa” . Prva kompanija, naravno, u vlasništvu kineske države, proizvođač je odbrambene avijacije i posluje u oblasti bezbednosti. Druga kompanija „HNA erport grupa” je jedna od vodećih kompanija u Kini, čija je specijalnost upravljanje aerodromima i investiranje u ovaj vid biznisa. Ova grupacija upravlja sa čak 16 aerodroma širom Kine. Na njihovoj zvaničnoj internet stranici navodi se da njihova imovina vredi 5,8 milijardi evra, poslovni prihodi 680 miliona evra. „HNA erport grupa” godišnje usluži 29 miliona putnika. Poređenja radi, kroz beogradski aerodrom prošle godine prošlo je oko pet miliona putnika.

„Mančester erport grupa” upravlja sa četiri aerodroma u Velikoj Britaniji na koje godišnje sleti više od 45 miliona putnika. Jedan od ponuđača je i „Cirih erport internešenel”, najveći aerodrom u Švajcarskoj.

Kineska „Šendžen erport grupa” upravlja aerodromom u Šendženu, a francuski „Meridijam”, posluje u oblasti infrastrukture i iza sebe ima projekte vredne 40 milijardi evra. Francuski „Ejfaž” bavi se izgradnjom putne infrastrukture, građevinarstvom, metalnom industrijom, koncesijama i energetikom.

Prijavu za učešće podneo je i „Novaport”, koncesionar iz Rusije, koji upravlja aerodromima u ovoj zemlji i ima vlasnički udeo u nekima od njih. Moskovski biznismen Roman Trocenko, u čijem je vlasništvu ova grupa, potvrdio je da je zainteresovan za beogradski aerodrom. Pod njegovom upravom su aerodrom u Novosibirsku, Barnaulu, Čeljabinsku, Tomsku, Čiti, Astrahanju, Brjanjsku, Tjumenu i Murmanksu, pišu „Večernje novosti”.

Ruska „Erport of ridžens menadžment kompani” radi u transportnoj industriji i, takođe, pruža usluge upravljanja aerodromima. Firma rukovodi sa nekoliko vazdušnih luka u Rusiji. Vlasnik ove kompanije je Vekselberg, čije je bogatstvo procenjeno na 18 milijardi dolara.

Prema oceni Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta, veliko interesovanje pokazuje da je reč o dobroj i profitabilnoj kompaniji i da aerodrom zaista ima perspektivu.

– To, međutim, još više učvršćuje moje uverenje da se u procesu privatizacije treba oslobađati preduzeća koja prave gubitke i da dobro treba razmisliti da li treba prodavati profitabilne firme. Tek sad treba staviti prst na čelo, jer ćemo se koncesijom odreći aerodroma na 25 godina. To znači da više nećemo imati kokošku koja nosi jaja svaki dan. Ona će to činiti za drugoga – kaže Savić i dodaje da sa koncesijama u svetu nemamo mnogo dobrih iskustava.

Broker Nenad Gujaničić podseća da su u prvoj fazi postupka sve ponude neobavezujuće i da će se tek u drugoj fazi videti ko je zaista zainteresovan za beogradski aerodrom.

– Takvih kompanija nema puno na raspolaganju, a reč je gotovo o prirodnim monopolima. Nema mnogo takvih kompanija na svetu koje se trenutno nude pod koncesiju. Zato je interesovanje veliko. Aerodrom je krava muzara koja ima taj jak gotovinski tok, nije zadužena i nisu neophodne velike investicije. Stranci imaju pregršt motiva da učestvuju na tenderu – zaključuje Gujaničić.