I države Kvinte protiv kosovske vojske

Vlast u Prištini ne odustaje od formiranja vojske Kosova, uprkos oštrim protivljenjima zemalja Kvinte. Ministarstvo za kosovske snage bezbednosti uputilo je juče kosovskoj vladi nacrt zakona o transformaciji bezbedonosnih snaga.

Ministarstvo navodi da se na taj način stvara pravna osnova za izgradnju odbrambenog i sigurnosnog sistema, sa neophodnim državnim kapacitetima zaštite suvereniteta, teritorijalnog integriteta i državnih interesa Kosova, uz ostvarenje ciljeva evroatlantskih integracija, piše list „Koha ditore”.

Pre nego što predlog zakona bude upućen u parlament, vlada u Prištini mora da dobije mišljenje ministarstava finansija i evropskih integracija, a prema prvim procenama, kosovska vlast će za kupovinu helikoptera, teškog naoružanja i tenkova izdvojiti više desetina miliona evra.

Predstavnici zemalja Kvinte na Kosovu i Metohiji pozvali su juče vlasti u Prištini da ne preduzimaju jednostrane akcije u vezi s uspostavljanjem vojske, ukazujući da bi tom inicijativom mogli ugroziti regionalnu stabilnost i odnose s međunarodnim partnerima.

Portparol ambasade Velike Britanije na Kosovu Vilijam Deni, kako prenosi prištinski „Zeri”, rekao je da njegova zemlja podržava formiranje vojske Kosova, ali to treba da se ostvari u konsultacijama s međunarodnom zajednicom: „Mi podržavamo Kosovo i ambiciju da uspostavi svoju vojsku u budućnosti. Međutim, mi smo već naglasili da razvoj sistema bezbednosti na Kosovu treba da bude u dogovoru s partnerima.”

On ukazuje da je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg prilikom posete Kosovu jasno i glasno naglasio da podrška Severnoatlantske vojne alijanse zavisi od trenutnog mandata. Dodao je da prioritet Kosova treba da bude očuvanje odnosa s međunarodnom zajednicom: „Očekujemo da budemo konsultovani. Svaka jednostrana odluka može da ugrozi regionalnu stabilnost i odnose Kosova sa svojim međunarodnim partnerima”.

Kristina Gelsen iz ambasade Nemačke u Prištini, kako prenosi „Zeri”, izjavila je da je definicija mandata i strukture kosovskih bezbednosnih snaga suverena odluka Kosova, ali da promenu njihovog mandata treba obaviti u skladu s ustavom, „kroz transparentan politički proces koji uključuje sve zainteresovane strane”. Iako to nije rekla, po najvišem pokrajinskom aktu za formiranje vojske potreban je dogovor s lokalnim Srbima.

Pre nekoliko dana, premijer Aleksandar Vučić je rekao da nije siguran da je deo međunarodne zajednice protiv formiranja vojske, već da još nije vreme da do toga dođe. Osim država Kvinte, koje su sponzori kosovske nezavisnosti, poslanici Srpske liste, čiji su manjinski glasovi neophodni za usvajanje ustavnog amandmana o formiranju vojske, kategorični su u stavu da neće glasati za ovu odluku.

Uprkos ovim upozorenjima, kosovska vlast ne odustaje od formiranja vojske. Tako je predsednik kosovskog parlamenta Kadri Veseli juče izjavio da će BSK vrlo brzo biti transformisane u vojnu silu. „To je odgovornost kosovskih institucija i neće ugroziti odnose Prištine sa saveznicima”, smatra on.

Da među Albancima nisu sve partije jedinstvene, svedoči činjenica da ekstremni opozicioni pokret Samoopredeljenje ne podržava formiranje vojske izmenom zakona. Šef njihove poslaničke grupe Glauk Konjufca rekao je da je potrebna promena kosovskog ustava na referendumu, kako bi se omogućila transformacija BSK-a u armiju. Konjufca je optužio kosovskog predsednika Hašima Tačija da izmišljanjem transformacije BSK-a pokušava da skrene pažnju sa zajednice srpskih opština i demarkacije granice s Crnom Gorom.