„Telekom” prodaju ispod ruke za 1–1,5 evra po akciji

Kod nas postoji svojevrstan apsurd da građani imaju imovinu, a da njome ne mogu da raspolažu, što je, na primer, slučaj s akcijama „Telekoma Srbija”, koje su besplatno dobili još 2012. godine. Pošto je berza jedino mesto gde može legalno da se trguje, a vlasnički papiri ovog nacionalnog telekomunikacionog operatera još nisu, kako se to stručno kaže, izneti na tržište kapitala, berzanske trgovine ovim papirima zvanično nema. Ali zato ima van berze.

Kupovinu i prodaju zamenio je ugovor o poklonu, što je zapravo fiktivni pravni posao, jer nije reč o darivanju koje ne podrazumeva naknadu, već o klasičnoj kupoprodaji s novčanom naknadom.

Da postoji sivo tržište akcija „Telekoma” vidi se jasno i na sajtu Centralnog registra hartija od vrednosti (CRHOV) gde, u statistici vlasništva, ima lica koja imaju mnogo više akcija nego što su prvobitno dobili građani, zaposleni i penzioneri ovog preduzeća. Na primer, jedno fizičko lice ima gotovo 25.000 akcija, a ima i onih koji imaju od 10.000 do 20.000 akcija.

Podsećanja radi akcije „Telekoma” podeljene su 2012. godine i tada je emitovano milijardu akcija. Država Srbija ima 58,1 odsto, a sam „Telekom” 20 odsto akcija. Oko 4,8 miliona građana dobilo je 15 odsto akcija i to 31 komad po građaninu. Zaposleni i bivši zaposleni su dobili ukupno 6,9 odsto akcija čiji je broj zavisio od godina staža. Kako saznajemo, oni s maksimumom staža dobili su najviše 3.000 akcija, a sada je iz statistike vlasništva CRHOV-a jasno da je neko u posedu i osam puta više akcija nego što se maksimalno moglo dobiti. Iz ovih podataka je takođe jasno i da su prodavci akcija „Telekoma”  mahom sadašnji i bivši zaposleni, jer se poklanjanjem po 31 akcije, koliko imaju ostali građani, teško može prikupiti na hiljade akcija koliko imaju novi sticaoci. Pogotovo ukoliko se uzmu u obzir troškovi overe ugovora o poklonu.

Nezvanično saznajemo da se na sivom tržištu akcije „Telekoma” kotiraju za evro do 1,5 evra po papiru. Prevedeno, trenutna vrednost „paketa” na sivom tržištu koji imaju građani i zaposleni iz „Telekoma” je najmanje 31 evro pa sve do najmanje 3.000 evra. Biće da to nisu beznačajne pare ni za građane ni za „Telekomove” sadašnje i bivše „nameštenike”.

U međuvremenu i brokeri potvrđuju da postoji paralelno tržište ovih akcija. Nenad Gujaničić iz „Vajzbrokera” kaže da je dosta akcionara prodalo akcije polulegalnim putem jer nije omogućeno njihovo trgovanje.

– Suština ovog pitanja jeste zašto se skoro pet godina krše zakoni i Ustav zemlje, odnosno zašto se onemogućava trgovanje ovim akcijama. Državu kao većinskog vlasnika niko ne tera da proda akcije, ali bi joj svakako bilo od koristi da zna njihovu pravu, tržišnu vrednost. Da ne govorimo o pozitivnim efektima na poslovanje koje bi donelo kotiranje na berzi, povećana transparentnost i indirektna kontrola od strane portfeljnih investitora. I dok je tokom trajanja proteklog tendera i bilo nekakvog opravdanja za nelistiranje ove firme, sada zaista nema nijedan valjan ni utemeljen razlog, te ovo možemo nazvati čistim hirom državnih činovnika nad građanima ove zemlje, smatra Gujaničić.

Akcije aerodroma druga priča

Trgovanje akcijama Aerodroma „Nikola Tesla” su sasvim druga priča, jer su one na berzi već šest godina. Upravo trgovanje dovelo je do toga da se promeni vlasnička struktura u onom delu akcija koje su pripadale građanima i zaposlenima, jer su te akcije kupili strani investitori koji se vode na kastodi račune banaka i domaći privatni penzioni fondovi. Država Srbija ima 83 odsto akcija preduzeća, građanima je podeljeno 15 odsto i oni su dobili po jednu akciju, dok je zaposlenima aerodroma i penzionerima pripalo dva odsto akcija.