Neka bregzit počne

Ujedinjeno Kraljevstvo je prošlog juna odlučilo da napusti Evropsku uniju, a sledeće nedelje, tačnije 29. marta, britanska vlada će zvanično započeti razlaz tako što će Brisel obavestiti da aktivira član 50 Lisabonskog sporazuma. Britanija je o datumu pokretanja pregovora obavestila predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, koji je rekao da će u roku od 48 sati od dana aktiviranja člana državama bloka predstaviti nacrt uputstva o pregovorima.

Lideri EU će potom, četiri do šest nedelja po zvaničnom aktiviranju bregzita, održati samit na kojem treba da usvoje smernice dvogodišnjih razgovora s Londonom, prenosi AFP. O ovome je obaveštena i Evropska komisija koja spremno čeka da se članice unije sastanu i potvrde pregovarački mandat.

Britanski ministar za bregzit Dejvid Dejvis ovim povodom je rekao da je njegova zemlja na pragu verovatno najvažnijih pregovora u novijoj istoriji i da vlada ima jasan cilj – da postigne sporazum koji će odgovarati svim nacijama i ostrvskim regionima ali i Evropi, a kojim će nastati novo partnerstvo između Britanije i njenih saveznika u EU.

Naime, Britanija više nema nijednu legalnu prepreku da aktivira član 50 jer je i kraljica Elizabeta Druga, formalno, 16. marta klimnula glavom nakon što su plan razlaza premijerke Tereze Mej usvojila oba doma parlamenta.

Mejova je krajem prošle godine obznanila svoje namere i rekla da će pregovore početi u martu, ali je odluku donela prethodno se ne konsultujući s parlamentom. Tada je istakla da će Ostrvo napustiti jedinstveno evropsko tržište i da će joj prioritet biti kontrola granica, odnosno, smanjenje migracija. Ova odluka umirila je građane koji su 23. juna glasali za samostalnost mahom zbog obećanja da će bregzitom znatno biti smanjen broj ljudi koji Lamanš prelaze u potrazi za boljim poslom i životom. Ali, uznemirila je bankare, privrednike, industrijski sektor i, uopšteno, predstavnike krupnog kapitala koji ocenjuju da će napuštanje evropskog tržišta ugroziti njihovo poslovanje.

Premijerkin, takozvani tvrdi bregzit, nije se dopao ni gornjem domu parlamenta. Poslanici i lordovi dobili su priliku da odlučuju o bregzitu nakon što je Vrhovni sud rekao da Mejova ne sme preskakati ovu demokratsku instituciju. Tada su lordovi blokirali bregzit plan, zahtevajući da vlada prvo usvoji dva amandmana – da se u prva tri meseca po aktiviranju člana 50 građanima iz EU koji žive na Ostrvu garantuje da će prava koja imaju sada uživati kako u toku dvogodišnjih pregovora, tako i po njihovom okončanju. Tražili su i da parlament ima konačnu reč o finalnom sporazumu s Briselom.

Ali put ka pregovaračkom stolu prokrčio je Mejovoj donji dom parlamenta. Poslanici su joj dali odrešene ruke usvojivši 13. marta program bez ijedne izmene. Poništili su zahteve lordova, da bi potom, kako u poslednjim trenucima ne bi kočili aktiviranje člana, na neizmenjen plan pristali i lordovi.

Na kraju je parlament, želeći prvenstveno da pokaže kako nijedan premijer ne sme misliti da može da odlučuje a da njih ne pita za mišljenje, Mejovoj dao odrešene ruke da pregovara s Briselom kako želi, otklonivši joj ujedno sve legalne prepreke.