Sa bregzitom iz EU ne odlazi britanska vojska

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što će za nekoliko dana zvanični London pokrenuti komplikovani postupak izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, Berlin već uveliko radi na tome da doprinos britanske vojske evropskoj bezbednosti ne samo bude održan na postojećem nivou već i da bude povećan.

Štaviše, Nemci žele da uspostave čvrstu vojnu saradnju sa Britancima, naročito otkad saradnja u okviru NATO-a nailazi na poprilične izazove izazvane kritikama koje dolaze od novog američkog predsednika Donalda Trampa.

Kako je saznao londonski „Fajnenšel tajms”, Nemačka i Velika Britanija već uveliko planiraju da potpišu novi sporazum o odbrani nakon što britanska premijerka Tereza Mej 29. marta pokrene član 50 Lisabonskog sporazuma, koji reguliše proceduru napuštanja EU. „Nezavisno od efekata bregzita, Velika Britanija ostaje snažan partner i saveznik u NATO-u, kao i na bilateralnom nivou”, potvrđeno je u nemačkom ministarstvu odbrane za „Fajnenšel tajms”, koji navodi da će Berlin i London zajedno raditi na pitanjima sajber-bezbednosti, vojne obuke i pomorskih kontrola.

I britansko ministarstvo odbrane je potvrdilo da se sa Nemačkom radi na „zajedničkoj izjavi o budućoj saradnji”, dok londonski list navodi da je britanski ministar odbrane Majkl Felon navodno već razgovarao sa nekoliko zemalja EU o uspostavljanju vojnih veza. Prema saznanjima medija, Mejova insistira na uspostavljanju ove saradnje, jer će procedura i mučni pregovori o načinu bregzita trajati dve godine a ona želi da u tim osetljivim vremenima ima jedan čvrst argument u „cenkanju” sa ostatkom EU. Osim toga, britanske trupe su raspoređene u Estoniji kao deo NATO plana da se „suprotstave ruskoj agresiji na Baltiku”, a sledeće godine će najnoviji helikopteri britanske Kraljevske mornarice takođe biti raspoređeni na nemačkoj fregati, koja će učestvovati u operacijama na Sredozemnom moru.

S druge strane, i Nemcima je veoma važno uspostavljanje ove saradnje jer od izbora Trampa za predsednika SAD više nisu sigurni u američku posvećenost odbrani Evrope. Iako je Tramp odustao od svojih prvobitnih tvrdnji da je NATO „zastareo”, on ne odustaje od pritiska na sve članice alijanse da daju više novca za odbranu. Poseban pritisak on i njegova administracije vrše na Nemačku, koja izdvaja tek oko 1,2 odsto bruto društvenog proizvoda na odbranu, iako je cilj članice NATO-a da to bude dva odsto. Nemačka kancelarka Angela Merkel je obećala da će Nemačka ispuniti taj cilj – što bi značilo da nemački vojni budžet bude veći za oko 25 milijardi evra – ali to je nije zaštitilo od novih Trampovih kritika.

Samo dan posle susreta sa Merkelovom u Beloj kući, Tramp je na „Tviteru” optužio Nemce da duguju mnogo novca alijansi.

„Uprkos tome šta čujete putem medija koji plasiraju lažne vesti, imao sam fantastičan sastanak sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Ipak, Nemačka duguje ogromne svote novca NATO-u i SAD moraju biti više plaćene zbog i veoma skupe odbrane koju pružamo Nemačkoj”, napisao je Tramp, dok je nedugo potom usledio odgovor nemačke ministarke odbrane Ursule fon der Lajen da Nemačka „ništa ne duguje NATO-u”.

Ona je istakla da Tramp greši kada nemačka izdvajanja za odbranu povezuje samo sa NATO-om, jer Nemačka izdvaja novac i za mirovne misije Ujedinjenih nacija, Evropske unije, kao i za sopstvenu borbu protiv Islamske države.

Dan pre nego što se saznalo za nemačko-britanske vojne planove, Rojters je u Berlinu saznao da nemačka vlada planira da u saradnji sa francuskom vladom kupi od američkog „Lokid Martina” šest vojnih transportnih aviona C-130J, vrednih oko 900 miliona evra. Ovo je samo deo nemačko-francuskih planova o pojačavanju evropske odbrambene saradnje, koja je najavljena u oktobru prošle godina a rad na njoj ubrzan otkad je Tramp izabran za predsednika SAD. Francuski i nemački ministri finansija i odbrane su u dokumentu, koji je već poslat poslanicima oba parlamenta na odobrenje, napisali da će cela nabavka biti „teška” oko milijardu evra, jer će se, osim 900 miliona na avione, dati i oko 110 miliona evra na dodatne troškove za infrastrukturu i simulatore za obuku pilota. Prema dokumentima nemačke vlade, ova nabavka će formalno biti izvršena 2019. godine.

Francuska je ranije već naručila četiri vojna aviona, a planira da kupi još dva za svoju flotu, stacioniranu u bazi u Evreu, koju zajedno kontrolišu i koriste Francuska i Nemačka. Prema očekivanjima ove dve zemlje, zajednička flota biće spremna za korišćenje do 2021, a u Berlinu ističu da će ovi novi avioni zapravo zameniti sadašnje manje vojne transportne avione koje planiraju da „penzionišu” za četiri godine.

Svi ovi planovi neminovno ukazuju da Nemačka ne želi više da se oslanja na američku vojsku, već da evropsku vojnu saradnju učvrsti toliko da ona funkcioniše bezmalo kao evropska vojska.