San o „fildžan-državi” na Balkanu

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Koliko ima istine u skorašnjim tvrdnjama o tome kako u političkim krugovima radikalnih Bošnjaka i danas ima pristalica koje se zalažu za uspostavu mini-bošnjačke države, pitanje je kojim se ovih dana sve više bavi ovdašnja politička čaršija.

Da i danas postoje oni koji razmišljaju o opcijama koje su prvi put otvorenije pomenute 1993. na Bošnjačkom saboru u Sarajevu (na kom su muslimani postali Bošnjaci), a o kojima je navodno i Alija Izetbegović ozbiljno razmišljao, prvo je javnost proteklih dana podsetio Milorad Dodik, koji je na pitanje novinara Senada Hadžifejzovića – da li mu je neko od Bošnjaka nudio podelu BiH kako bi se stvorile tri države – odgovorio potvrdno. Dodik, međutim, uprkos insistiranju novinara, nije želeo da otkrije ko su protagonisti te politike.   

Samo nekoliko dana posle toga dosta otvoreniji bio je Fahrudin Radončić koji je za Radio-televiziju RS rekao kako među Bošnjacima ima onih koji bi neprestano optuživali Srbe i Hrvate da „neće sa nama” pa da sledom toga „naprave ’fildžan-državu’ u kojoj bi vladalo pet familija”.

Razradu takvih zamisli Radončić prepoznaje i u „omogućavanju doseljavanja Arapa” – na šta je upozoravao i dok je bio ministar bezbednosti BiH – pa podvlači kako „neko može doseljavati Arape, omogućavati kupovinu kuća u nadi da će to legalizovati kao natalitetsku politiku, ne bi li se neki učinili manjinom”. „Ipak, civilizacijski nije moguće da pobedi verska državica u srcu zapadne demokratije, to pre svega Bošnjaci neće dozvoliti”, ističe Radončić.    

Ukazujući na demografsku igru u tim namerama, pre više od pet godina Aleksandar Savanović, profesor na FPN-u u Banjaluci, primetio je da  „ideologija ’bosanstva’ nikada nije bila jedina i neupitna ideologija zvaničnog Sarajeva, te da je koncept ’bošnjačke’ države od samog početka bio konkurentna zamisao”, pa se, imajući u vidu Islamsku deklaraciju, može osnovano tvrditi da je „strateški cilj od samog početka i bio bošnjačka enklava, mala ili velika”.

Kao i Radončić i Savanović je još tada ukazao na to da su Bošnjaci „u realizaciji ovog programa prinuđeni da guraju druga dva naroda u secesiju”.

Ma koliko takve ideje izgledale kao nesprovodive, sama spoznaja o njihovom postojanju na izvestan način menja crno-belu sliku o samo jednom krivcu i jednoj strani koja priželjkuje raspad BiH, bilo da ona živi u Banjaluci ili bi na postojeću kartu rado ucrtala još jedan entitet, a koja stanuje među Hrvatima. 

Radončićeva izjava o politici stalnog provociranja Srba i Hrvata kako bi ih time „privoleli na odlazak iz BiH” i tako „pridobili teritoriju, makar i znatno manju, ali pod dominantnom kontrolom Bošnjaka”, dobrim delom koincidira sa slikom političke stvarnosti i stanja u kom je dve decenije unazad iz Sarajeva, i to najčešće na inicijativu SDA, neprestano pokretan sukob i kojekakve provokacije Banjaluke i srpskog naroda, a koje su bošnjačkom narodu obrazlagane kao potreba jačanja BiH, iako su se kao posledica takve politike, sem neproduktivnih sukoba, u praksi češće odigravali suprotni procesi.    

Na opasnost od ideja o „fildžan-državi” svojevremeno je upozoravao dobro upućeni Šaćir Filandra, dekan FPN-a u Sarajevu koji je istakao kako „još postoji naivno uverenje da Bošnjaci mogu opstati bez države, u nekoj fildžan varijanti, u nekom muslimanskom društvu bez BH države”. Uticajni bivši reis Mustafa Cerić vajkao se „kako su Bošnjaci jedini narod na Balkanu koji nema svoju državu”.

I akademik Ferid Muhić rekao je pre nekoliko dana da se „pitanje ’fildžan-države’ koja bi pripala Bošnjacima treba ispitati”.

„Crna Gora ima 600.000 stanovnika, ovaj deo bi imao možda dva miliona. Tehnički nije isključeno da sve tri novostvorene države funkcionišu samostalno, moguće je”, procenio je akademik Ferid Muhić za televiziju N1. 

Na tragu tih ideja Aleksandar Savanović izložio je ranije postojanje dveju suprotstavljenih doktrina među bošnjačkom političkom elitom u procesu disolucije bivše Jugoslavije. 

Jedna, pisao je, koncentrisana je oko ideje „bosanstva” – celovite ali „građanske” BiH, i druge doktrine „bošnjaštva”, koja je bila obeležena formulom osvajanja „onoliko Bosne koliko je moguće efektivno držati”.

„To je doktrina ’fildžan-države’, koju je u nekoliko navrata u toku rata promovisao sam Alija Izetbegović. Premda teritorijalno minijaturna, i po objektivnim kapacitetima beznačajna, ta državica bila bi enormna kao politička činjenica, s obzirom na to da bi predstavljala prvu muslimansku enklavu u modernoj Evropi”, pisao je Savanović, ali je potom na jednom bošnjačkom portalu koji zagovara doktrinu „bošnjaštva” napomenuto da slične enklave već postoje u Evropi – Kosovo i Albanija. 

Znajući da su ambicije o bošnjačkoj državi jednako nerealne kao i one o nezavisnosti RS, od kojih se i sam Dodik distancirao, ova saznanja – sem na to da i među Bošnjacima ima onih koji potpiruju nezadovoljstvo Srba pa se raduju pretnjama o secesiji – ukazuju i na mogući nastavak one vrste politike na koju je nedavno ukazala Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke koja je za „Politiku” rekla da se „nacionalizmi u BiH međusobno hrane i održavaju u životu dok na sceni gledamo socijalni i moralni sunovrat, radi kog porodice napuštaju oba entiteta”.