Novopazarski mačo iz cirkusa Valentino

Publiku je prvi put ostavio bez daha kada je imao nepune dve godine. Bilo je to u gradu u kome je i živeo, Novom Pazaru, gde je nastupao poznati jugoslovenski cirkus „Valentino”, kojim je rukovodio njegov otac. Tata Ihmija, čuveni akrobata, žongler, dreser divljih životinja i mađioničar, otvorio je staklenu kutiju punu pitona, spremajući se da izvede svoju cirkusku tačku. Preduhitrio ga je maleni plavi dečak koji se oteo dadilji i pravo sa tribina uskočio u kutiju sa zmijama. U publici je zavladala panika, a petominutnu vrisku i metež zamenio je muk kada su posetioci shvatili da se dete u stvari igra i mazi sa pitonima.

Ovaj slučajni nestašluk dvogodišnjeg Valentina Bihorca postao je jedna od glavnih tačaka u programu njegovog porodičnog cirkusa, a najverovatnije da je opredelio i sudbinu momka koji sada, u 35. godini, važi za jedinog profesionalnog žonglera sa područja Jugoslavije koji je uspeo u svetu.

Zmije i krokodili bili su njegovi prvi kućni ljubimci, pa i ne čudi onda što je već sa četiri godine umeo da obmota omiljenu bou ili pitona oko vrata, prošeta cirkuskom arenom i odnese je natrag u kavez. Raspon njegovih artističkih veština rastao je zajedno sa njim, a ljubav prema cirkusu nije mu samo usađivao otac već i majka Fadila, koja je bila akrobatkinja. Sa njima je, osamdesetih godina prošlog veka, nastupao u svim većim mestima od Vardara pa do Triglava, a 1993. sele se u Nemačku, gde će kroz nekoliko godina talentovani Valentino dobiti i svoj prvi samostalni profesionalni angažman u Frankfurtu.

Nikada nije prošao zvaničnu cirkusku školu, kao većina današnjih artista. Ali to mu nije zasmetalo da postane jedan od retkih žonglera u svetu koji zabavlja publiku vrteći u vazduhu 10 krugova, ili devet loptica. Odlično žonglira i sa po sedam čunjeva ili fudbalskih lopti. Ipak, u jednoj disciplini gotovo je neprevaziđen. Nezvanično majstorsko zvanje među žonglerima dobio je zbog istovremenog pimplovanja loptice glavom i „igranja” s devet krugova.

– Mnogo sam ponosan na sebe kada uspešno izvedem taj performans. Publika ne zna koliko godina truda, vežbe i znoja stane u tih desetak sekundi koliko traje jedna tačka – istakao je Bihorac i dodao da mu u modernim cirkuskim predstavama, nazvanim varijete, zbog tog neobičnog nastupa uvek dodeljuju uloge mačo tipa, kao što je Džejms Din.

On zavodi publiku, osmehuje se, namigujem im, pleše, šarmira... Bitno mu je, kaže, da za sedam minuta, koliko je obično na sceni, primeti da je gledaoce učinio srećnim. Dogodi se i da mu neki rekvizit ispadne, ali baš retko. Objašnjava da posetioci sve greške praštaju ako osete da ono što radi, radi iz srca.

– Ključni savet koji sam dobio od oca jeste da su za uspeh u poslu potrebni trening i disciplina. Nikada se nisam igrao u dvorištu ili na ulici kao druga deca. Otkako znam za sebe ja sam žonglirao i vežbao. Svakodnevno po devet sati. U početku baš i nisam voleo to što radim, ali onda sam se zaljubio u svoj posao i život na točkovima, u kamp kućicama. To ume da izmori čoveka, ali sam zato obišao ceo svet. Najponosniji sam na nastupe u kazinima Las Vegasa, Njujorku, Dubaiju, a ovaj posao mi je omogućio i da vidim Maldive, najlepšu tačku na kugli zemaljskoj – istakao je Valentino i dodao da je sa ozbiljnim treninzima počeo u isto vreme kada je krenuo u školu i da nije baš siguran da li je prvo naučio da žonglira, ili da piše.

Po nazivu cirkusa, dobio je i ime.