Nisam kao Tito
To što sam republikanac ne znači da je na mestu da me porede sa Josipom Brozom Titom, iz mnogo razloga, ističe predsednički kandidat Luka Maksimović, odnosno Ljubiša Preletačević Beli u razgovoru za „Politiku”.
– Ipak, ikonografija je učinila svoje i smatraju me predsednikom u više republika SFRJ. Doduše, i Tito je počeo kao predstavnik sirotinje i radničke klase – dodaje Beli, ne izjašnjavajući se konkretno da li mu je bliža titula maršala i predsednika ili je radije za monarhiju.
Da li vam prija kad čitate u novinama o svom visokom rejtingu? Da li vi sami verujete u to?
Mnogo mi bude žao u trenucima kada čitam te ankete. To manje ima veze sa mojim rejtingom, koliko sa rejtingom nekih drugih. Očigledno je da kontinuirano sprdanje sa građanima i institucijama donosi i veliku popularnost. Premijer se hvali da je on blizu 50 odsto na ovim predsedničkim izborima, u šta ne verujem, ali je očigledno da jedan deo glasača voli nas satirične lidere. Ipak, verujem da ću u drugom krugu imati snage da okupim ljude oko jedne antisistemske ideje i da ćemo efikasno uspeti da se mobilišemo i otvorimo vrata nekim novim ljudima u budućnosti, donoseći drugačiju politiku, svakako drugačiju u odnosu na ono što kao Beli predstavljam.
Čaršijom se pronose teorije za koga radite i ko stoji iza vas? Čak je objavljen i snimak gde razgovarate sa osnivačem Otpora Srđom Popovićem i spekulacije da je po njegovim instrukcijama i knjizi stvoren lik Belog?
Što se tiče razgovora sa Srđom Popovićem, to je isečak iz dokumentarca produkcije „Vajs”, snimanog o našem pokretu krajem prošle godine. Producent dokumentarca je zvao Srđu da da svoje viđenje priče i naše pojave u Srbiji, a pretpostavili smo da taj razgovor koji je inače trebalo da predstavlja šalu može da bude građa za različite teorije zavere. Neko ko muti sa Srđom Popovićem nikada ne bi tražio savete pred TV ekranom. O osnivačima i onima koji održavaju pokret „Beli – Samo jako!” možemo pričati, ali to su mlađi ljudi uglavnom nepoznati javnosti, redom Mladenovčani. Znamo na koji način smo dospeli dovde. Fenomen radi za nas, a politička scena je vapila za novim licima i drugačijim načinom političkog pristupa. Čini se da ovakav pristup budi nadu da je građansko društvo moguće, ali da ga ne možemo stvarati tradicionalnim metodama.
Nedavno ste pomenuli da biste krali za sebe, ali da biste davali i narodu. Ipak, da biste davali sebi i drugima, treba da imate ekonomiju. Jeste li bliži neoliberalnom pristupu ili konceptu socijalne pravde?
Noseći slogan ove kampanje govori sve. „Sirotinja uzvraća udarac!” je svakako bliži konceptu socijalne pravde. Smatram da je neophodno da se stvori društvo u kome će svako imati najosnovnije, jer je samo takvo uređenje preduslov za jednake šanse. A kada su šanse makar približno jednake, može se ostvarivati i povratak vrednosti i kriterijuma. Trenutno živimo u džungli, po najokrutnijem neoliberalnom modelu otvaraju se sitne franšize internacionalnih kompanija, ljudi rade za 20.000 dinara, vladajući se slikaju sa lopatama u rukama i hvale se otvorenim pogonima i jeftinom radnom snagom, dok ti isti stranci čak ni porez ne plaćaju ovde.
Rusija ili NATO?
U svakoj saradnji bitno je sebično gledati sopstveni državni interes. Tako je i ovoga puta, neophodna nam je dobar odnos i sa Rusijom i sa NATO-om. U veoma smo nezgodnoj poziciji i moramo neprestano da balansiramo.
Kosovo ili EU?
EU pasoši su nam neophodni kako bi naši momci i devojke mogli da rade preko kada to trenutno ne mogu u svojoj zemlji. Slabi evrofanatizam, ali mladi ljudi imaju sve veću želju da beže odavde. To se mora promeniti, neophodno je da se napravi toliko bajna priča, tako da omladina ostane u Srbiji, a da nam se Kosovo samo vrati. Eto!
Sve češće se čuje da je stabilnost u regionu ugrožena i da mnogi žele da ga destabilizuju. Kako biste sačuvali mir na Balkanu?
Ja sam predstavnik generacije koja ni ne zna za normalno vreme, rodio sam se na početku rata u SFRJ. Zbog toga mislim da imam posebnu obavezu prema predstavnicima svoje generacije. Smatram da bi nakon svega najgore licemerje bilo da pošaljem bilo koga u rat jer se meni igraju nekakve igre. Političari stare škole olako se igraju sa raspirivanjem mržnje, potpuno su neodgovorni. Ali kako može biti drugačije kada su i u Srbiji, a i u zemljama okruženja, ljudi koji su u vreme tih istih užasa devedesetih bili na vlasti. Kada god nešto zabrljaju u svojim državicama, oni krenu iznova da se igraju rata. Ja takve igre sigurno igrati neću, jer su nam neophodni stabilni i kontinuirani odnosi sa komšijama, suživot.
Šta je, po vama, najvažnije za pobedu na izborima, bilo da su lokalni ili predsednički?
Poštena priča, antisistemsko usmerenje i novo lice. Tri ključna elementa. Videćemo kakve će to rezultate dati ovoga puta.
