Štrajk prosvetara spao na jedan sindikat

Nastavnici i učitelji, članovi Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), obustaviće sutra nastavu u školama, dva dana pred izbore. Štrajk će biti poruka novom predsedniku države i vladi da prosveta mora biti njen prioritet, i to ne samo deklarativno, najavljuje za naš list Jasna Janković, predsednica USPRS-a. Kolege iz ostala tri reprezentativna sindikata prosvetara neće se pridružiti protestu. Nisu ni pozvani da se priključe, potvrdili su „Politici”.

– Nismo ih lično pozivali, niti je to presudno. Znaju oni da Sporazum sindikata i prosvetne vlasti kojim je okončan šestomesečni štrajk 2015. nije ispunjen i da zbog toga protestujemo. Sramotno je da se neko ko je potpisao taj dokument pravi da ga nema, mislim na institucije, ne na pojedince – negoduje Jankovićeva.

Sporazum oko koga se vrte štrajkački zahtevi Unije faktički Jankovićeva nije potpisala, ali se za njega bori kao da jeste. U ime USPRS-a parafirao ga je Milan Jevtić, tadašnji potpredsednik tog sindikata. Isti dokument nije potpisao ni sadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević, nego njegov prethodnik Srđan Verbić. U ime Sindikata obrazovanja Srbije (SOS) potpisnik je Radomir Šojanović, a ne Valentina Ilić, sadašnja predsednica tog sindikata. Jedino su Slobodan Brajković i Tomislav Živanović, čelnici Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) i Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost” (GSPRS), potpisali sporazum od koga, izgleda, samo Unija ne odustaje.

Predstavnici ostala tri sindikata u prosveti krenuli su drugim putem. Na sastanku sa ministrom prosvete pre tri dana usaglasili su se da se urgentno mora rešiti problem blagajnika, administrativnih radnika, kurira, domara, kuvarica zaposlenih u školama, jer njihova primanja, posle povećanja od šest odsto, ostala su ispod minimalca.

– Ukazujući na ovaj problem organizovali smo tribinu, što nas je dovelo na sastanak sa ministrom 27. marta. Dan kasnije, ministar je direktore škola obavestio da smo postigli dogovor o poboljšanju materijalnog položaja nenastavnog osoblja. Preporuka je da ustanove izvrše preraspodelu sopstvenih prihoda nenastavnom osoblju u skladu sa članom 28. Posebnog kolektivnog ugovora (PKU) za zaposlene, kako piše u dopisu. Ipak, zabunu je izazvala odrednica „nenastavnom”, jer su se u njoj prepoznali mnogi sekretari, pedagozi, psiholozi, iako se na njih ne odnosi – objašnjava Valentina Ilić, predsednica SOS-a.

Da bi se preciziralo šta znači „nenastavno” osoblje iz dopisa, ali i kako da zaposlenima sa primanjima ispod minimalca zarade pojačaju škole koje nemaju sopstvene prihode, sindikati su se i juče obratili ministru. Odgovoreno im je, uveravaju, da će ministarstvo naći rešenje da se mesečni dohodak tih ljudi poveća.  

– Unija se zalaže za zakon o platnim razredima, kao i tri ostala sindikata. Ali, dok to ne zaživi, tražili smo da se prosvetnim radnicima plate povećaju za 15 odsto, jer je prosek primanja u prosveti sada deset odsto niži od republičkog. Ministar je to prihvatio. Plate će u junu biti uvećane 7,5 odsto, a u četvrtom kvartalu ove godine za još toliko. To je trajnije rešenje koje će omogućiti da zaposleni dobijaju platu veću za po pet, šest hiljada dinara, do ujednačavanja koeficijenata – pojašnjava Ilićeva.

Naglašava da je njoj neshvatljivo zašto se Unija grčevito drži Sporazuma o mirnom rešavanju sporova, potpisanog pre PKU koji je pravni akt jači od sporazuma.

– Citiram član dva sporazuma, koji stalno napominju: „Vlada se obavezuje da će u toku 2015. godine, zaposlenima u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika isplatiti nagradu utvrđenu članom 32. PKU, da će isplatiti pomoć u iznosu do visine plate zaposlenih.” To može da bude i jedan dinar. Dalje piše, „pregovori o visini i dinamici isplate otpočeće do prvoj juna 2015.”, a u novembru te godine dobili smo pomoć od 7.000 dinara, i to ne samo zaposleni u školama i domovima učenika nego i u predškolskim ustanovama.

Umesto insistiranja na sporazumu, bilo bi bolje da su se pozvali na član 32. PKU gde se kaže da svakom zaposlenom sleduje novogodišnja nagrada u jednakom iznosu – zaključuje predsednica SOS-a.  

Štrajk štrajkače može da košta

Predstavnicima tri reprezentativna sindikata u prosveti nije jasno zašto se Unija, koja je najavila štrajk kao krajnji vid borbe, odlučila za jednodnevnu obustavu rada, a da u tome ne učestvuju svi sindikati sa planom nadoknade nastave, kao što je do sada bilo.

– Imamo pravo na štrajk, ali smo u obavezi da obezbedimo minimum procesa rada, znači skraćene časove. Ne želim da politizujem naš sindikalni rad i zato mi nije jasno zašto Unija štrajk nije organizovala posle izbora – kaže Valentina Ilić u ime SOS-a.

Gotovo istim rečima i predsednik SRPS-a Slobodan Brajković objašnjava da politici nije mesto u obrazovanju.

– Energiju čuvamo za početak sledeće školske godine, kad počinju i pregovori o ozbiljnom povećanju plata. Ako tada ne bude prihvatljivog rešenja, biće našeg štrajka. Nećemo da učestvujemo u protestu u kome se krši zakon, gde lepo piše da sve osim prava na zaradu pripada zaposlenom koji štrajkuje – stav je Tomislava Živanovića, predsednika GSPRS „Nezavisnost”.

Napomena da štrajk štrajkače može „koštati”, u Uniji, izgleda, izaziva još veći revolt.

– Zašto da ne štrajkujemo 31. marta? U ovoj zemlji gde se neki izbori održavaju svake godine treba da tempiramo kad kome odgovara da bude štrajk? Ne bavimo se mi politikom, nego obrazovanjem. Već 18 godina štrajkujemo, za vreme svakog ministra prosvete, zašto bi aktuelni bio izuzetak – napominje Jasna Janković, predsednica USPRS-a.