Internet podaci u Srbiji samo uz pristanak korisnika

Kada američki predsednik Donald Tramp bude potpisao odluku koja će provajderima interneta dati odrešene ruke da prikupljaju i prodaju podatke o korisnicima, da li će svaki Amerikanac moći da kupi istoriju pretrage nekog svog sunarodnika, na primer Trampa? Ovo retoričko pitanje postavio je „Vašington postu” čitalac povodom vesti da je Kongres u utorak odbacio pravila koje je prethodna vlast usvojila kako bi osigurala privatnost korisnika interneta.

Provajderi će zaista imati ovlašćenje da bez dozvole pretplatnika prikupljaju i prodaju podatke o tome šta su posećivali, preko kojih aplikacija i sa koje lokacije. Međutim, ako bi ih prodavali selektivno o pojedincima, prekršili bi sopstvenu politiku privatnosti zbog čega bi mogli da odgovaraju na sudu. Odluka kongresa zapravo će omogućiti kompanijama koje pružaju uslugu interneta da se priključe rastućoj ekonomiji praćenja (ili špijuniranja) korisnika: da podatke prodaju „na veliko”, kao što to rade džinovi interneta poput „Gugla” i „Fejsbuka”. To je i bila namera nove administracije – da izjednači uslove za sve, ali po mišljenju analitičara, ovo nije dobar način.

– Problematično je to šta sve internet kompanije skupljaju i šta rade s tim podacima zbog nedovoljno ograničenja u SAD. Rešenje je da se za sve uvedu isti standardni odgovornosti, a ne da se stvara Divlji zapad, što je pravac u kom se sada krećemo – rekao je za Dojče vele Frank Paskval, stručnjak za informaciono pravo na Univerzitetu Merilenda.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić objašnjava da odluka američkog kongresa nije od uticaja na korisnike interneta u Srbiji, jer se odnosi na pružaoce usluga pristupa internetu na teritoriji SAD, a ne na druge subjekte, poput društvenih mreža.

– SAD posmatraju prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti kroz prizmu zaštite prava potrošača, što je različito od koncepta zaštite navedenih prava kao osnovnih ljudskih prava, koji je prihvaćen na nivou EU i kod nas – kažu u kancelariji poverenika.

U državama EU, kao i u Srbiji, bez izričitog pristanka nije dozvoljeno dostavljati drugim pravnim licima podatke o ličnosti korisnika usluga pristupa internetu, uključujući tu i one podatke koji su nastali korišćenjem te usluge (meta podaci), nezavisno od svrhe takvog dostavljanja.

Vladimir Radunović iz „Diplo” fondacije kaže da odluka neće imati direktnog uticaja van Amerike iako naš saobraćaj prolazi kroz neke delove mreže u Americi, ali da može biti dugoročno od lošeg uticaja i na globalne korisnike.

– To će podstaći i druge igrače, prevashodno provajdere onlajn servisa poput „Gugla” i „Fejsbuka”, da pokušaju da spuste postojeća ograničenja za trgovinu podacima korisnicima bez njihovog znanja i odobrenja kako bi bili konkurentniji. Dugoročno i globalno, ova odluka može da vodi u rastući trend borbe internet kompanija protiv privatnosti i zaštite podataka, a u momentu kada su SAD, u mandatu prethodnog predsednika, i Evropa konačno obnovile ozbiljnije pregovore o zaštiti podataka o ličnosti i trgovini podacima korisnika u okviru dogovora „Štit za privatnost”, i kada je specijalni izvestilac UN za privatnost u digitalno doba Džozef Kanatači objavio drugi izveštaj u kome upozorava na loše globalne trendove po pitanju privatnosti i nadzora – naglašava Radunović.

Dušan Stojičević, član odbora Dijaloga o upravljanju internetom u jugoistočnoj Evropi, kaže da će odluka američkih vlasti imati izolovane efekte prema državama u Evropi.

– Mi smo u Evropi najsigurniji, globalne kompanije moraju da se podrvrgavaju našim zakonima, ali je privatnost i dalje ugrožena u svetu – ističe Stojičević i podseća da je Kongres poništio pravila koja je prethodna vlast usvojila tek u oktobru 2016, što je predstavljalo još jedno Obamino „pranje ruku do svega što se desilo sa Snoudenom”.