Brisel neće slomiti Đorđa Ivanova

U sadašnjoj političkoj krizi u Makedoniji naš najvažniji interes je da „tiranska platforma” ne zaživi, jer ona praktično znači početak stvaranja „velike Albanije”, kaže u razgovoru za „Politiku”, Ivan Stoilković, predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji (DPSM).

„Ova platforma, doneta u stranoj zemlji, osuđuje i Makedonce i Srbe za navodni genocid na Albancima u periodu od 1912. do 1956. godine. Ako taj zahtev dobije pravo građanstva, srpski narod u Makedoniji naći će se u nemogućem položaju. Ujedno će to dovesti i Srbiju u tešku poziciju”, objašnjava Stoilković, političar sa najdužim poslaničkim stažom u Makedoniji koji je u Sobranje 11. decembra prošle godine ponovo izabran izabran na listi VMRO-DPMNE.

Ima li nešto u toj platformi iza koje su stale albanske partije u Makedoniji što nije sporno?

Sve je sporno, čak i integrisani granični prelazi prema Albaniji i Kosovu, o kojima se ne priča mnogo, promena državnih simbola, uvođenja albanskog jezika u Ustav, što je uvod u federalizaciju države. Makedonija se nalazi u svojevrsnoj geopolitičkoj kvadraturi kruga. Realizacijom zahteva iz albanske platforme stvoriće se dvonacionalna država u kojoj neće biti mesta za pripadnike manjih naroda, Srbe, Turke, Rome, a Makedonci će doći u situaciju koju bih najbliže opisao položajem bosanskih muslimana – Bošnjaka u sadašnjoj BiH.

Ali Zoran Zaev, lider SDSM-a koji sa albanskim partijama DUI i Besa hoće da pravi vladu kaže da je laž da će tužiti Srbe za genocid?

„Tiranska platforma” je izazvala oštru reakciju javnosti u Makedoniji i onda je međunarodna zajednica koja diriguje celim procesom dala instrukcije političarima iz ovih stranaka da više ne pričaju o zahtevima iz te deklaracije. Zato Zoran Zaev, kada je promovisao program vlade koju bi hteo da napravi, nije ni spomenuo ništa od albanskih zahteva. Cilj je da se time stvori prostor da EU izvrši pritisak na predsednika Đorđa Ivanova da napokon da premijerski mandat lideru SDSM-a.

Kao izlaz iz postizborne krize Nikola Gruevski je ponudio Zaevu da VMRO-DPMNE podrži manjinsku vladu ukoliko se odrekne „tiranske platforme”?

Ponuda Gruevskog jeste dobar marketinški potez koji ima nameru da pokaže koliko je Zoran Zaev ucenjen političar.

Šta je rešenje kada EU pritiska da se formira vlada koju bi predvodio Zaev, a narod svaki dan protestuje na ulicama?

Najviše što iz cele ove situacije možemo da dobijemo jeste raspisivanje novih izbora. Ali nikada ne znate kada imate posla sa „našim zapadnim prijateljima”. Njihov strateški interes je da završe posao sa Albancima, reše problem oko imena makedonske države i da nas uguraju u NATO. A kako će u toj državi biti makedonskim građanima, uopšte im nije važno. I zato kao reakciju imate erupciju nezadovoljstva.

Mislite na ulične proteste?

Da, to su veoma masovni protesti. Podsetiću vas da smo pre dve godine, 19. maja, organizovali miting kada je opozicija htela da nasilno preuzme vlast. Skupilo se u Skoplju 80.000 građana koji su autobusima stigli iz cele Makedonije. A kada je nedavno, 21. marta, Johanes Han došao, isti broj ljudi je je izašao na ulice, i to samo iz Skoplja. Istovremeno u više makedonskih gradova su se tada održavale demonstracije. Postoji veliko raspoloženje naroda da istraje u naporima da se sačuva sadašnje ustrojstvo Makedonije.

Da li međunarodna zajednica ipak može da ubedi Ivanova da da mandat Zoranu Zaevu za formiranje vlade?

Iduće nedelje nam dolazi Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta koji ima ulogu da izvrši dodatni pritisak na makedonskog predsednika da mandat da lideru SDSM , ali koliko sam upoznat Ivanov na to neće pristati. Posle toga nam sledi dodatna diplomatska artiljerija i eventualno kao izlaz iz sadašnjeg lavirinta – novi parlamentarni izbori zajedno sa lokalnim. Naravno, sve pod uslovom da se ne desi neki inscenirani incident koji bi mogao da promeni tok političkih događaja. Podsetiću vas da je ceo problem posle decembarskih izbora nastao kada je narušen princip iz majskog dogovora iz 2008. godine po kojem pobednička makedonska stranka pravi vladu sa pobedničkom albanskom strankom. VMRO-DPMNE i DUI su u januaru bili su na korak do sklapanja dogovora formiranju vlade, a onda je Ali Ahmeti otišao u američku ambasadu i sve se okrenulo. Tako da sada imamo paradoks: u vladi koju zagovara međunarodna zajednica, sve albanske partije su ujedinile slabijim partnerom SDSM i hoće da upravljaju voljom makedonskog naroda. I zato je narod izašao na ulice.

Evroparlamentarac Knut Flekenštajn, koji je sa Hanom dolazio u Skoplje, predlaže da se, ako napori EU da se napravi vlada SDSM–DUI–Besa, ne urode plodom, uvedu i sankcije prema političarima koji ometaju taj proces?

To bi samo dodatno razgnevilo makedonske građane. Politika  uvođenja sankcija je nekada i davala nekakve rezultate, ali o tada kada  su EU i SAD bile na vrhuncu svoje moći. Zato bi takvo pokazivanje mišića prema nama, koji smo realno šaka jada, samo otkrilo kolika je nemoć EU.

Na Zapadu se može čuti i da su se i Rusi umešali u celu situaciju u Makedoniji i da zato nema vlade?

Otkako je Makedonija postala nezavisna, glavnu reč vode Amerikanci i EU. Imali su prilike da za 25 godina urede stvari ovde i naprave pristojno mesto za život, a ne ovo što proživljavamo danas. I sada kada su zabrljali, najlakše je reći da su vam Rusi krivi. Što je glupost, jer je rusko prisustvo ovde nepostojeće. Bilo bi lepo da je drugačije.